Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
4. август 2004. године

ПАРАСТОС ЖРТВАМА РАТА ОД 1991-1995

Данас је у цркви Светог Марка са почетком у 11 часова, служен парастос војним и цивилним жртвама, на дан почетка акције Олуја која је трајала од 4. до 11. августа 1995. године, када су страдали и протерани Срби са подручја Хрватске пред нападом војно-полицијских снага Хрватске. Парастос је служио протојереј Сава Поповић, старешина цркве Светог Марка, уз саслуживање свештенства из београдско-карловачке Епархије. По завршетку парастоса, о. Сава се обратио родбини пострадалих и у беседи истакао да је најважније имати веру у Васкрслог Христа. Удружења породица несталих и избегличка удружења Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине, након парастоса су кренули у протесну шетњу до Дома синдиката, где је у 13 часова почео Илиндански сабор Крајишника.

Удружење породица несталих из Крајине издаје часопис Суза, а у августу 2004. године је изашао из штампе 18. број по реду, са списковима и сликама несталих.

БОГОСЛУЖБЕНЕ АКТИВНОСТИ
У ЕПАРХИЈИ ЗАГРЕБАЧКО - ЉУБЉАНСКОЈ

На дан Светог мученика Емилијана 31. јула. 2004. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију на црквишту манастира Бршљанац. Побожни Срби овога краја, већ четврту годину за редом молитвено оживљавају успомену на овај врло значајни манастир. Српски манастир Бршљанац из 1752. године, посвећен Светим Арханђелима, био је велики духовни центар мославачког краја. Аустроугарска царевина је 1770. године решила да драстично редукује број српских манастира, па је тада затворен и манастир Бршљанац. Све молбе и покушаји да се манастир сачува били су узалудни. Коначна ликвидација извршена 1779. године, а 1841.године, манастири Бршљанац, Кутиница и Гарјевица су потпуно срушени. Срби овога краја већ скоро два века непрестано оживљавају успомену на манастир Бршљанац, а пре четири године, предвођени својим неуморним свештеником Станком Десанчићем, искрчили су столетне дубове, и тако од заборава отели манастир Бршљанац.

Сабрани око свог духовног пастира, Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског Г. Јована, на месту давно ишчезлог храма, Срби ових крајева окупљају се на молитву и тиме сведоче да је Бршљанац још увек место молитвене радости и утехе. И ове године окупило се мноштво верника. После Свете Архијерејске Литургије, молитвени сусрет прерастао је у свеопште весеље. Побожни Срби у овом делу Хрватске, предвођени својим свештеницима, окупљени око својих цркава и црквишта, решени су да остану и да опстану на својим вековним огњиштима.

У недељу 1. августа 2004. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургији у парохијској капели у Загребу, а на дан Светог пророка Илије, 2. августа. 2004. године, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Илије, у Побрђанима (храм из 1763. године) и вечерње богослужење у Новосељанима, у Благовештењском храму из 1700. године.

БОГОСЛУЖЕЊА У ОЛИМПИЈСКОМ СЕЛУ У АТИНИ

Током Олимпијских игара 2004. у Атини, у олимпијском селу редовно ће се служити јутарња, вечерња богослужења и Свете Литургије за све учеснике игара, а посебно за православне вернике. Свештеници Грчке Православне Цркве су спремни да помогну олимпијцима током одржавања најмасовнијег спортског догађаја у 2004. години.

Његово Блаженство Архиепископ атински и све Јеладе Г. Христодул је представио јавности план и распоред богослужења, после благосиљања грчког олимпијског тима. Том приликом, Блажењејши је истакао да су одабрани свештеници који говоре све европске и словенске језике, који су се посебно спремали за ову прилику и да је припремљен штампани материјал о Православљу, који ће бити подељен олимпијцима.

Блажењејши Архиепископ Христодул је свим православним клирицима у Грчкој послао и писмо са Десет олимпијских заповести, у коме су препоруке да сви храмови буду чисти, да звоне звона и деле брошуре о Православљу свим заинтересованим туристима који ће походити Грчку, земљу православне духовне традиције.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu