Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
9. август 2004. године

ПАТРИЈАРХ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ НА КАЛЕМЕГДАНУ

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле служио је Свету Архијерејску Литургију на дан преподобне мученице Параскеве (Трнове) у недељу 8. августа 2004. године, у цркви Ружици, на Калемегдану, уз саслужење старешине протојереја Радомира Поповића и свих свештеника и ђакона ове београдске светиње. Свјатјејши Патријарх је, у беседи, подсетио на духовност и веру ове светитељке, која у нашем народу ужива велико поштовање. Посебно молитву Патријарх је упутио за мир, правду и слободу међу свима, па и нама самима. Такође, помолио се за спасење читавог српског народа, посебно оног на Косову и Метохији.

ИЗВЕШТАЈ
о пљачки храма Светог Николе у Рељеву

У четвртак, 5. августа 2004. године, у вечерњим часовима, извршена је, на вандалски начин, провала у храму Светог Николе у Рељеву.

Извршилац, засад неименовани малолетник, ухваћен је на делу од стране радника МУП-а Кантона Сарајево, који су око 21,00 час о провали обавестили надлежног свештеника.
О каквом се скрнављењу храма ради, најбоље илуструје то да су све покретне црквене утвари испреметане, иконе поразбијане, свеће разбацане... У олтару су све ствари испретуране, свештеничке одежде бачене на под, а са Часне Трпезе провалник је скинуо прекриваче и чак покушао да извади Свете Мошти које су у Трпезу уграђене.
Храм Светог Николе у Рељеву изграђен је 1886. године, и био је школска капела за ученике Богословије у Рељеву све до 1911. године од када служи као парохијски црква. Из храма је 2000. године украдено 27 веома вредних икона. Та крађа ни до данас није расветљена. Храм је у потпуности обновљен 2003.године.

ђакон Митар Танасић

ИСЦЕЉЕЊЕ У МАНАСТИРУ ДЕЧАНИ

Манастир Дечани, једна од највећих српских светиња, вековима је био место на којем су људи тражили, и налазили, духовно и физичко исцељење. Једино Бог зна колико је невољника потражило помоћ у Дечанима, код кивота Светога краља Стефана Дечанског. У старим летописима су остала забележена многа сведочења о исцењењима. А много је оних који и данас могу да посведоче, јер су сами исцељени или се то догодило неком од њихових блиских рођака. Свети краљ је помагао и Србима и Шиптарима, када су са чврстом вером, и надом у милост Божју, прилазили његовом кивоту.

Данас је манастир Дечани у непријатељском окружењу. Даноноћно га чувају италијански војници. Верници ретко, и само у пратњи снага КФОР-а, могу да дођу у манастир. Албанци одавно не долазе, али кад мука натера, онда се обрате за помоћ дечанским монасима. Почетком марта месеца ове године, пре великог погрома од стране Албанаца, који се над српским народом догодио 17. и 18. марта, у манастир се телефоном јавио један Албанац молећи за дозволу да може са породицом да дође у манастир, зато што је његова ћерка болесна, па желе да је доведу код кивота Светога краља да јој се тамо прочитају молитве. Може само да се замисли колико је овај несрећни родитељ био очајан, кад је решио да се обрати за помоћ православним монасима, иако сада Албанцима у Метохији, који на било који начин контактирају са Србима, прети опасност да буду бојкотовани од сународника и практично изопштени из заједнице. Дечански монаси су му одмах изашли у сусрет. Човек је дошао да женом и деветогодишњом кћерком, која је боловала од депресије. Девојчица ни са ким није разговарала и непрестано је плакала. Месецима није спавала, престала је да иде у школу. Безуспешни су били сви покушају родитеља и лекара да успоставе било какав контакт са њом. Потпуно затворено у себе, дете се из дана у дан просто топило и наочиглед нестајало. Родитељи су са њом обишли многе лекаре и болнице, но и поред свих лекова стање се погоршавало. Решили су да помоћ потраже тамо где су и сви њихови преци долазили у свакој невољи, у српском православном манастиру Високим Дечанима. Монаси су их лепо примили, увели у манастир и поред отвореног кивота читали молитве. После молитава албанска породица је отишла, а после подне, тог истог дана, јавио се пресрећни отац и узбуђеним гласом, кроз сузе радоснице рекао монасима да је његова девојчица почела да говори, смеје се и понаша нормално. После седам дана девојчица се вратила у школу. Захвални родитељи су изразили жељу да опет дођу у манастир са богатим даровима. Дечански монаси су одговорили, да могу да дођу да се захвале, али да никакве дарове не доносе. Дете је излечено Божјом вољом, молитвама Светога краља Стефана Дечанског, њихова је плата на небесима, а не у материјалним даровима. После тога, шиптарска породица је дошла у манастир да се захвали на оздрављењу кћерке. Девојчица се понашала сасвим нормално, била је ведра и разговарала као и свака друга деветогодишњакиња. Хвала Богу на његовом дару.

Нама остаје само питање: шта треба да се догоди да Шиптари схвате да је на простору Косова и Метохије, Бог дао места за све и да тамо морају сви да живе, ако не заједно, а оно једни поред других.

ПРОСЛАВА У ОСОЈАНИМА

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије и Његовово Преосвештенство Епископ липљански Г. Теодосије са свештенством Епархије рашко-призренске јуче су на празник Светих Макавеја одслужили Свету Архијерејску Литургију, у селу Осојани код Ђураковца, поводом трогодишњице повратка српских прогнаника у ово метохијско село.

Након НАТО бомбардовања и доласка снага КФОР-а српско становништво осојанске долине избегло је пред албанским екстремистима, који су запалили село и минирали цркву Св. Архангела Гаврила. Две године након егзодуса, 8. августа 2001. године прве српске породице су се вратиле у Осојане. Три године након повратка седамдесетак српских домаћинстава у Осојанима и даље живи у потпуној изолацији, под сталном заштитом италијанског КФОР-а. У међувремену Срби су обновили већину својих кућа, а овог лета је завршена и обнова храма Св. Архангела Гаврила уз помоћ прилога Грчке Православне Цркве и других донатора.

Након Свете Архијерејске Литургије владике: Г. Артемије и Г. Теодосије су пресекли славски колач, а Преосвећени Артемије се у беседи обратио присутном верном народу, позвавши га на покајање и чврсту веру која представља једини чврст ослонац у тренуцима страдања које се већ годинама наставља на Косову и Метохији. Епархија рашко-призренска од самог почетка улагала је велике напоре да се омогући повратак Срба у Осојане, као и у оближња српска села Бићу и Грабац, а у плану су такође и обнове других српских села у овом делу Метохије.

Након Свете Литургије и ломљења славског колача у Осојанима, Владика Артемије је посетио Велику Хочу, једино српско село у општини Ораховац. У дворишту древне дечанске винице Епископ Артемије је прегледао изложене радове које су чланови ликовног форума насликали за време свог боравка у Великој Хочи. Реч је о међународној сликарској колонији у којој су поред српских сликара радили и сликари из Израела, Бугарске и Данске. Ликовна колонија се затвара, у уторак 10. августа 2004. године. Сликарску колонију посетили су јуче и представници КФОР-а из мултинационалне бригаде југозапад: италијански генерал Данило Ерико и немачки пуковник Ерхард Билер, који су се задржали и у краћем разговору са Епископом Артемијем уживајући у традиционалном гостопримству српског народа Велике Хоче. Генерал Ерико се посебно захвалио Владици Артемију на високом признању које је Српска Православна Црква доделила италијанској падобранској бригади Фолгоре на њеном доприносу у заштити српских светиња на Косову и Метохији.

НОВА ЦРКВА НА ТРЕБАВИ

Његовов Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Василије у Требавском селу Горњи Ријечани код Модриче освештао је звоно и крстове новосаграђене цркве посвећене Вазнесењу Господњем. У присуству мештана и бројних гостију, чину освећења предходио је традиционални избор кумова крстова и звона. За кума крстова изабран је Владо Ђукић из Ријечана, док је за куму звона била Смиљка Лазић из Толисе. Највећи допринос у изградњи харама дали су мештани у гарђевинском матреијалу и добровољном раду, а највећу финснсијску помоћ дала је општина Модрича и рафинерија уља.

ОСВЕЋЕЊЕ КАПЕЛЕ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПАНТЕЛЕЈМОНА У АРАНЂЕЛОВЦУ

У уторак, 3. августа 2004. године од Спаситељевог преславног рођења, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован је у болници Здравственог центра у Аранђеловцу, осветио нову капелу, посвећену Светом великомученику Пантелејмону. Након тога је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства орашачког намесништва и учествовање запослених радника здравственог центра и других, за ту прилику окупљених, верника.

Поводом ове духовне радости Епископ шумадијски Г. Јован је за показану вољу и труд око оснивања капеле при болничком центру и уручио своју архијерејску грамату директору ''Здравственог Центра'' у Аранђеловцу, др Владимиру Катанићу. Такође је потребно поменути и др Небојшу Мрљеша, шефа операционог блока у аранђеловачкој болници, у коме је др Катанић имао највећу подршку и ослонац за остварење дугогодишње идеје и потребе оснивања капеле у просторијама болничког центра.
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован је за служење у новооснованој капели поставио свештеника Николу Миловића, који ће служити свету литургију једном седмично.

Морамо истаћи да је постојање православне капеле у болници од изузетног значаја, како за болничко особље тако и за све верујуће људе, који ће у будуће у аранђеловачкој болници осим здравствене неге моћи да добију и старање за своје духовно здравље. Капела Светог великомученика Пантелејмона прва је болничка богомоља у шумадијској епархији и једна од малобројних у Српској Православној Цркви у којој ће се редовно обављати богослужење.

Велики број присутних на Светој Архијерејској Литургији служеној у новоосвештаној капели, испунио је не само невелику капелу, већ и болнички ходник, као и простор испред улазних врата у болницу, што говори о значају постојања овакве капеле, као и о жељи и потреби која за њом постоји код верног народа Аранђеловца и околине.

Владика Јован је у својом беседом, и касније у разговору са лекарима и осталим болничким особљем, нагласио колико је важно постојање православне капеле у болници, подсећајући на Свете безсребрнике и лекаре Козму и Дамјана и на бројне исцелитеље немоћи људских душа и тела, који су лечили надахнути Духом Светим, живом вером у име васкрслог Христа. Указао је и на потребу сарадње, својеврсног синергизма, медицине и Светих Тајни, које у свету оприсутњује Православна Црква, као ризница Светог Предања, и која постоји због спасења човека и света, ево већ две хиљаде година.

На одласку Владика Јован се захвалио свима који су допринели да ова капела посвећена Светом великомученику Пантелејмону буде васпостављена за служење Богу а на спасење свима који је буду походили, и уз архијерејски благослов се опростио од присутног верног народа.

Зоран Алексић

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu