Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
10. август 2004. године

ПИСМО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
НАЈОДГОВОРНИЈИМ ДРЖАВНИМ ФУНКЦИОНЕРИМА

ПРЕДЛОЖЕНА ХИМНА РУГАЊЕ И СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле упутио је данас Светозару Маровићу, председнику Државне заједнице Србија и Црна Гора, др Зорану Шамију, председнику Скупштине Државне заједнице Србија и Црна Гора, др Борису Тадићу, председнику Србије, г. Филипу Вујановићу, председнику Црне Горе, др Војиславу Коштуници, председнику Владе Србије и Милу Ђукановићу, председнику Владе Црне Горе, писмо следеће садржине:

Обавештени смо да ових дана предстоји усвајање нове Химне Државне Заједнице Србије и Црне Горе, која би била комбинација Химне "Боже Правде" и новоусвојене, за химну Црне Горе, од црногорског Парламента песме "Ој свијетла мајска Зоро".

Тим поводом осећамо за своју обавезу и дужност да Вам скренемо пажњу на следеће: Химна представља симбол онога што један Народ и Држава јесу и што треба да буду, тј. треба да буде сведочанство и израз народног и државног бића, како по садржају тако и по мелодији.

Како се могу спојити и укомпоновати две песме потпуно другачије по мелодији и по духу, то препуштамо стручњацима да просуде. Оно што нас запањује јесте чињеница да други део предложене Химне не представља у суштини народну црногорску песму већ песму једне од најмрачнијих личности у историји Црне Горе, фашисте и нацисте Секуле Дрљевића. Другачијег је садржаја та народна песма "Ој свијетла мајска Зоро", а другачијег она коју је Секула Дрљевић објавио већ 1937. године, у својој обради и из које се два главна стиха укључују у државну Химну Србије и Црне Горе. Да ли је могуће да ће Секула Дрљевић, личност која је 12. јула 1941. године, под покровитељством Мусолинија и Хитлера постала председник "Независне Црне Горе" само један дан; личност и чин против којих је дигнут 13. јула 1941. године, народни устанак; личност која је цео рат провела са усташама и Антом Павелићем у Загребу; која је 1945. године, у Старој Градишки и Јасеновцу заједно са усташама извршила покољ црногорског живља, покренутог вихором рата са својих огњишта и одиграла најсрамнију улогу у историји Црне Горе, поставши узрочник још страшнијег масакра десетине хиљада, тог живља, у Словенији – дали је могуће дакле, да та и таква личност "пише" Химну савремене Црне Горе, односно Државне заједнице Србије и Црне Горе? Независно чак и од самог садржаја песме, да ли може бити већег и срамнијег понижења за Србију и Црну Гору од тог и таквог понижења? Да ли су заслужиле Црна Гора и Србија да на почетку трећег миленијума укључе у своју Химну неонацистичке, паганске стихове несрећног Секуле Дрљевића? Предложена Химна није Химна него Кентаур којим неко жели да се наруга како Црној Гори тако и Србији и достојанству овог народа, и као такву је треба под хитно повући из процедуре.

Рекох и спасох душу своју.

КО ЈЕ СЕКУЛА ДРЉЕВИЋ?

Секула Дрљевић (Равни, Морача, 1884 – Јуденбург, Аустрија 1945), црногорски усташа, усташки идеолог и ратни злочинац. Оснивач црногорског сепаратистичког покрета. Током Другог светског рата био је један од најближих сарадника Анте Павелића. Цео рат је провео у тзв. Независној Држави Хрватској, а у том периоду био је уредник усташког листа Граничар.

На тзв. Петровданској скупштини 1941. године на Цетињу, у улози званичног говорника узразио је захвалност италијанској фашистичкој политици, која је омогућила васпостављање “слободне”, “суверене” и “независне” Црне Горе, како је стајало и у усвојеној декларацији.

После бекства из Црне Горе, под патронатом усташа у тзв. Независној Држави Хрватској радио је на поновном успостављању “неовисне Црне Горе.” Са седморицом сарадника и истомишљеника 20. јула 1944. године, у Загребу, основао је тзв. Црногорско народно вијеће, неку врсту своје владе (у којој је његов први сарадник Савић Марковић – Штедимлија био у улози министра спољних послова).

Бавио се етногенезом Црногораца. Сматрао их је потомцима Илира и Црвених Хрвата. Политичку и државну будућност Црне Горе, видео је у државном јединству са Хрватском и Албанијом. Био је покретач иницијативе за оснивање тзв. црногорске православне цркве. Успешно је кривотворио историјске чињенице за потребе великохрватске усташке идеологије, а у ту сврху је радио и као пропагандист и памфлетист. Писао је памфлете против српског народа и сила антихитлеровске коалиције. Величао је нацистичку идеологију и Адолфа Хитлера. У Загребу, 1944. године, објављује књигу Ко су Срби, са тезом да је српски народ вековима реметилачки фактор на Балкану. Песма Црногорско коло, савремена химна Црне Горе, објављена је 1937. године, у Загребу, у књизи, исто тако црногорског усташе, Савића Марковића Штедимилије, у књизи Основе црногорског национализма.

На превару је у смрт одвео десетине хиљада становника Црне Горе, априла 1944. године, гарантујући им слободан пролаз преко територије коју је тада заузимала тзв. Независна Држава Хрватска.

Од стране Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача 24. фебруара 1945. године, проглашен ратним злочинцом.

«Ој свијетла мајска Зоро»
(оригинални текст народне песме)

Ој свијетла мајска зоро,
Мајко наша Црна Горо,
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења.

Ловћен нам је олтар свети,
У њега смо сви заклети.
На Ловћену Његош спава
Најмудрија српска глава.

Ловћен красе Петровићи
А Косово Обилићи.
Ловћен краси гроб Његошев
А Косово гроб Милошев.

Дурмиторе је л' ти жао
Што се Ловћен опјевао?
-Не, нека га, нек ' се пјева
Заслуга је Његошева.

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПРИМИО ДЕЛЕГАЦИЈУ ЦРКАВА И ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА ИЗ АМЕРИКЕ

Његова Светост Патријарх српског Г. Павле, заједно са Митрополитом црногорско-приморским Г. Амфилохијем, Епископом шумадијским Г. Јованом и јеромонахом Иринејом (Добријевићем), референтом Светог архијерејског синода, примио је данас у Патријаршијском двору у Београду делегацију цркава и верских заједнице из Сједињених америчких држава коју је предводио Џозеф Гриебоски, председник и оснивач Института за религију и јавну политику у Вашингтону, а у чијем саставу су били и пречасни г. Фокнер, угледни баптистички свештеник у Њујорку, Вилијам Муриј, председник Међународне коалиције за верску слободу, пуковник Патерсон и Дамјан де Крњевић, сарадник Института за религију и јавно мишљење и уредник часописа National Interest из Њујорка.

Пожелевши добродошлицу гостима из Америке, као људима добре воље, Његова Светост Патријарх српски Г. Павле је, у краћим цртама, описао стање и страдање српског православног народа и његове Цркве на Косову и Метохији, од 1941. године до данашњих дана. Посебну пажњу је посветио прогону Срба и неалбанаца, од 1999. године и од доласка међународних снага у јужну српску покрајину, као и уништавању православних храмова.

Вођа делегације америчких цркава и верских заједница, г. Гриебоски, је саслушавши Српског Патријарха, нагласио да су напади на Православну Цркву и православни народ на Косову и Метохији напади на цео хришћански свет и да срца америчких хришћана крваре због патњи Срба. Они су дошли у Србију да би били живи сведоци пред целим америчким народом положаја хришћана на Косову и Метохији. Хришћански свет несме затворити очи пред уништавањем тако значајних средњовековних храмова, као што су црква Богородица Љевишка у Призрену, манастир Девич или црква Пресвете Богородице Одигитрије у Мушутишту.

Представници америчких хришћана су, овом приликом, истакли иницијативу да америчке цркве преузму обнову уништених храмова на Косову и Метохији.
Оценивши ову намеру као благословену и као одраз дубоке хришћанске савести, Патријарх Павле је, заједно са Митрополитом Амфилохијем и Владиком Јованом, оценио да је, уз обнову цркава, посебно важно српском народукоме је у колевци његове културе и духовности, пре свих других одузето право на живот пружити помоћ у стварању елементарних услова за повратак и останак на Косову и Метохији.
На крају разговора, Патријарх Павле је благословио одлазак делегације америчких хришћанских лидера на Косово и Метохију, где ће им, наредних дана домаћин бити Преосвећени Епископ рашко-призренски Г. Артемије.

Током боравка у Београду делегацију америчких цркава и верских заједница примили су и Председник Републике Србије, г. Борис Тадић, председник Координационог тела за Косово и Метохију г. Небојша Човић, министар иностраних послова Државне Заједнице Вук Драшковић и министар културе у Влади Републике Србије г. Драган Којадиновић.

СРПСКИ СПОРТИСТИ ИМАЈУ СВОГ СВЕШТЕНИКА НА ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА У АТИНИ

У Олимпијском селу у Атини, одлуком Светог Синода Јеладске Цркве као и благословом надлежног Архијереја, Архиепископа атинског Г. Христодула, духовну мисију обавља и протојереј Ненад М. Михајловић, родом из Србије. Православне учеснике Олимпијаде из Србије и српских земаља, свештеник Ненад топло поздравља и жели им добродошлицу. Иначе, отац Ненад ће бити стално на располагању свим Православним Србима Олимпијцима као и члановима стручних тимова, којима ће пружати молитвену и духовну подршку, за све време њиховог боравка у олимпијској Атини.

Отац Ненад Михајловић је последипломац на Богословском факултету Атинског универзитета.

Помоћ и подршка Јеладске Православне Цркве, од почетка организовања Олимпијских игара, су од драгоценог значаја за духовну снагу учесника и организатора. Укупно ангажовање Цркве како у организационим пословима, тако и у духовној бризи за учеснике Олимпијаде представља непроцењиво искуство. Архиепископ атински Г. Христодул је, овим поводом, већ објавио “десет олимпијских заповести “ односно, писмо које је послао свим црквама у Грчкој престоници, у коме се налази десет тачака по којима би свештеници требало да се управљају за време Олимпијаде. Наглашено је да цркве буду уредне, да звона редовно звоне и да пригодне брошуре за туристе који су заинтересовани за православно наслеђе Грчке буду свима доступне.

Све ово нам даје наду да ће се и Олимпијски комитет Србије и Црне Горе угледати не само на пример демократске Грчке него и већине савремених земаља света, које при олимпијским тимовима имају свештенике и духовнике.

СРПСКА ИМОВИНА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОПЕТ У ПЛАМЕНУ

Епархија рашко-призренска изражава најозбиљнију забринутост и протест због интензивирања притисака албанских екстремиста на преостале Србе, а посебно на повратнике на Косову и Метохији. Најновији инциденти у Липљану, Сиги и Брестовику показују да и екстремне снаге које су организовале и спровеле мартовски погром и даље настављају са несметаним деловањем, што је директна последица неспремности мисије Уједињених Нација и КФОР-а да се обрачунају са њима.

Радионицу Томислава Јанићијевића из Липљана, у дворишту његове куће, која је била спаљена и током мартовског насиља 2004. године, Албанаца на Косову и Метохији, непознате особе поново су спалиле 7. августа 2004. године, потврдила је УННМИК полиција.

Потпредседник Скупштине општине Липљан г. Боривоје Вигњевић изјавио је за медије на српском језику да је протеклих дана интензивиран притисак на нешто више од 1.000 преосталих Срба у Липљану, у циљу њиховог протеривања са вековних огњишта.

То потврђује синоћња паљевина једне веома вредне радионице, полупана стакла на прозорима појединих кућа које се реновирају након мартовског насиља, али и чињеница да је део Липљана, у коме претежно живе Срби био више од недељу дана без електричне енергије, рекао је Вигњевић.

Албанци су у метохијским селима Сига и Брестовик, општина Пећ, запалили контејнере у којима је требало привремено да буду смештени Срби из ових села, док им се не изграде куће. Контејнере је поставила немачка невладина организација ТHW, а Срби из Сиге и Брестовика су у суботу обишли села. Паљење контејнера за српске повратнике у Сиги и Брестовику, великим делом је последица крајње опструктивног односа албанског општинског руководства у Пећи које својим понашањем већ годинама подстиче и охрабрује екстремизам против српског становништва и не дозвољава повратак прогнаника.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu