Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
18. август 2004. године

МЕЂУРЕЛИГИЈСКА КОНФЕРЕНЦИЈА
РЕЛИГИЈА, МИР И ОЛИМПИЈСКИ ИДЕАЛ,
АТИНА 10-11. АВГУСТ 2004.

Поводом овогодишњих Олимпијских игара у Атини, у елитном предграђу Атине, Амарусион, скраћено Маруси, одржана је 10 и 11. августа, под високим покровитељством Његове Свесветости Патријарха васељенског Г. Вартоломеја I и председника Републике Грчке г. Константина Стефанопулоса, а у непосредној организацији Бриселског представништва Цариградске Патријаршије и Амарусијске општине Међународна религијска конференција Религија, мир и олимпијски идеал.

У раду конференције учествовали су хришћани (православни, римокатолици и протестанти), муслимани, Јевреји и будисти.

Заслужује пажњу чињеница да је Његове Свесветост Патријарх Г. Вартоломеј узео учешћа, не само поздравним, приступним обраћањем, него и као излагач.
Конференцију су, 10. августа 2004. године, у 18,30 часова својим беседама отворили Његова Свесветост Патријарх Г. Вартоломеј и градоначелник Амарусија г. Панајотис Дзаникос. Исте вечери уследили су многи поздравни и приступни говори и свечани пријем за све учеснике и госте.

Радни део је одржан 11. августа кроз целодневно заседање, и то на три основне теме: Религија и апел за мир, Олимпијски идеал и мирољубива коегзистенција народа и Религија и олимпијски идеал.

На крају конференције једногласно је усвојена Олимпијска повеља мира, односно Декларација ове значајне међурелигијске конференције.
У име Српске Православне Цркве, у својству изасланика Његове Светости Патријарха српског Г. Павла у радо конференције је учествовао Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, који је учесницима донео личну поруку Српског Патријарха, а био је и један од предавача на тему Олимпијски идеал и мирољубива коегзистенција народа.

Опширније о овој конференцији ускоро можете прочитати у наредном броју “Православља”, као и на овој презентацији.

НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП
СРПСКИ НАРОД У ЦРНОЈ ГОРИ
АФИРМАЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ ПИТАЊА И ОДБРАНА ЉУДСКИХ ПРАВА

У организацији Српске народне странке, у Подгорици 21. и 22. августа 2004. године, биће одржан научно-стручни скуп под називом Српски народ у Црној Гори: Афирмација националног питања и одбрана људских права. Скуп ће отворити председник Српске Народне Странке Андрија Мандић, присуствоваће и говорити принцеза Јелисавета Карађорђевић, а учествоваће водећи научници, духовници, уметници и стручњаци из Црне Горе и Србије који се баве овим темама: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, проф. др Богољуб Шијаковић, проф. др Радмило Маројевић, проф. др Саво Лаушевић, др Славенко Терзић, др Момчило Вуксановић, др Владимир Јовићевић, о. Велибор Џомић, мр Будимир Алексић, мр Вукић Илинчић, мр Жарко Лековић, Желидраг Никчевић, Милутин Мићовић, Новак Радуловић, Горан Даниловић, Предраг Вукић, Александар Раковић, Новица Ђурић и други.

Срби у Црној Гори се налазе у најгорем положају од Другог светског рата и изложени су етничкој дискриминацији. Стога ће скуп формулисати и усвојити минимум националних интереса са којима би српски народ изашао пред Владу Црне Горе, Србију, Европску Унију, САД и Русију. Ради очувања српског националног идентитета у Црној Гори српски народ ће захтевати успостављање и институционализацију политичке, језичке, верске, школске, културне и сваке друге аутономије српског народа на читавој територији Црне Горе.

ОБНОВЉЕН ЛИТУРГИЈСКИ ЖИВОТ У МАНАСТИРУ БАЊСКА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Архијереја Српске Православне Цркве, у манастиру Бањска, код Звечана на северу Косова. Поред више хиљада грађана из целе земље и дијаспоре, свечаности су присуствовали гости из Грчке, игуман светогорског манастира Ксиропотам са монасима, Министар вера у Влади Републике Србије г. Милан Радуловић и представници Координационог центра за Косово и Метохију. Присутни су били и чланови краљевске породице Карађорђевић, који су помогли обнову манастира Бањске. У задужбини краља Милутина, подигнутој почетком 14. века, 520 година није било монаштва, нити је служена Света Литургија; само је народ обилазио зидине. У манастир је сада дошло братство од четири монаха, на челу са протосинђелом Симеоном, као старешином манастира. Они су прво обновили конаке, и уселили се, а након тога је кренула и обнова манастира, који је Патријарх освештао.

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле је у беседи, нагласио да ова, као и остале цркве, опомињу српски народ на време кроз које је пролазио. "Треба да дорастемо времену у коме живимо и радимо оно што можемо, као што су то радили наши преци, који су се одржали за време петовековног ропства", казао је Патријарх и благословио монаштво и српски народ. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије казао је да је ово "велики дан, када је васкрсла задужбина краља Милутина" и додао да је манстир "сведок православне вере и путоказ српском народу у живот већни." "Косово је земља сваког Србина и земља свачија", рекао је Владика Артемије. Министар Милан Радуловић је казао да "вера и памћење не могу да се оскрнаве, а манастири који су уништени могу да се обнове". Он је изразио уверење да ће сви манастири порушени током мартовског насиља на Косову, бити обновљени, јер "манастири имају чудну енергију, нису обичне грађевине, већ изгледају као да су спуштени са неба". Тачно у подне у порти манастира одржана је Свечана академија, на којој су поред хора и монаха манастира Дечани учествовали, у улози беседника, песници Слободан Ракитић и Милан Михајловић, драмски уметници Весна Павловић и Момир Брадић, и група за изворну народну музику "Бело платно". Све путеве ка Бањској додатно су контролисале снаге Кфора, УНМИК-а и Косовске полицијске службе, а био је постављен посебан контролни пункт на путу Косовска Митровица-Рашка у близини манастира. Током светковине није било инцидената.

Манастир Бањска, у којем се после тачно 520 година поново чују звона, налази се поред села Бањска у општини Звечан, северно од Косовске Митровице. Овај бисер средњовековне културе је задужбина краља Милутина који је овај храм подигао између 1312. и 1316. године. Након краљеве смрти његове свете мошти су положене у цркви манастира Бањске која је као краљева гробна црква била много богатије украшена од осталих четрдесетак Милутинових задужбина. Манастир је сазидан на месту много старије цркве а у Бањској је у 13. веку, за време владавине Милутиновог оца краља Уроша Првог, постојала Бањска епископија. После Косовске битке 1389. године монаси су пренели мошти краља Милутина у Трепчу, да би касније оне биле пренесене у Бугарску, у Софију, где и данас почивају у храму Светог Александра Невског. Овај манастир у току 17. века Турци су претворили у џамију. Манастир је посебно претрпео разарања 1689. године, а прва озбиљна истраживања започела су одмах после ослобођења Косова и Метохије 1912. године. Године 1938, по завршеним истраживањима и ископавању темеља околних конака, црква је делимично обновљена и стављена под привремени кров. У протекле три године, посредством Владе Србије, а посебно Координационог центра за Косово и Метохију, ова задужбина је почела да се обнавља.

ИЗЛОЖЕНА МЕРМЕРНА СКУЛПТУРА БОГОРОДИЦА СОКОЛИЧКА

Мермерна скулптура Богородица Соколичка, која се чува у манастиру Соколица, недалеко од Косовске Митровице, од недеље 15. августа 2004. године, постављена је у Народном музеју у Београду, где ће бити изложена до 24. августа ове године. Фигура Пресвете Богородице са малим Христом била је један од експоната, којим је српска средњовековна уметност представљена на великој изложби Византија: Зора и моћ од 1261. до 1557. године, одржаној у Метрополитен музеју у Њујорку, од средине априла до почетка јула 2004. године. После ове изложбе, скулптура је враћена у манастир Соколицу, где су је, према усменом предању, као светињу пре више од 500 година пренели монаси бежећи пред Турцима.

ПОЧЕЛЕ РЕСТАУРАЦИЈА СЕОБЕ СРБАЉА, ЈЕДНОГ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ЛИКОВНИХ ОСТВАРЕЊА ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА

Пре неколико месеци почеле су припреме за рестаурацију велике композиције Сеобе Србаља, рад познатог српског сликара Паје Јовановића. Слику је наручила и платила крајем 19. века (1896.) Српска црква, односно тадашњи патријарх Георгије Бранковић. Ова велика композиција (5,80 м х 3.80 м) имала је своје станиште у Митрополитско-паријарашком двору у Сремским Карловцима, где је тада било седиште Српске цркве (Карловачка митрополија). Почетком Другог светског рата усташе су је исекле из рама и уроларе, потом превиле два пута по вертикали, и однели у Загреб. После рата, захваљујући проф. др Радославу Грујићу, тадашњем управнику Музеја Српске Православне Цркве, а на захтев Српске цркве, део опљачканих драгоцености са подручја НДХ враћен је Срској Православној Цркви. Међу тим драгоценостима била је и слика Сеоба Србаља. Ова знаменита историјска композиција је потом била у београдском Народном музеју, да би коначно дошла у зграду Патријаршије, односно у салу у којој се одржавају седнице Светог Архијерејског Сабора, а која се налази код придворног храма Светог Симеона Мириточивог.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одобрио је још 1996. године, дакле поводом стогодишњице од настанка слике, да се изврши рестаурација и конзервација овог изузетно вредног уметничког дела. Међутим, предност је дата заштити црквено-уметничких драгоцености које су услед ратних дејстава дислоциране из својих станишта. Конезерваторско-рестаураторски радови слике Паје Јовановића Сеоба Србаља поверени су г. Јовану Пантићу, сликару-саветнику Народног музеја. Поред тога, г. Панић је у последње време доста радио на сликама Паје Јовановића, посебно на рестаурацији 12 украдених слика које су својевремено украдене из Музеја у Аранђеловцу. Доста времена је утрошено на хемијске анализе и снимање како би се сачувало затечено стање, али исто тако што боље уочио степен оштећености. Сликан је сваки детаљ, сваки лик, оштећење. Направљено је преко 800 снимака. Снимљени су сви детаљи дигиталном камером, затим ултра-љубичасти и инфрацрвени снимци. Потом је уследило одвајање слике од свог станишта, затим конслодицаија носиоца (тзв. роштиља), затезање и учвршћивање платна. По завршетку ових радова приступило се сликарско-козерваторским и рестаураторским захватима. Радови се изводе под надзором кустоса Музеја Српске Православне Цркве, односно Комисије Светог Архијерејског Синода. Према плану. Радови на заштити слике Сеобе Србаља биће завршени до средине октобра 2004. године. Средства за рестаурацију и конзервацију слике Сеоба Србаља Паје Јовановића обезбедило је Министарство културе и медија Републике Србије.

Мр Слободан Милеуснић,
управник Музеја Српске Православне Цркве

Паја Јовановић (Вршац 1859 - Беч 1957), наш велики сликар-реалиста, студирао у Бечу и Минхену. Бечки професори су Паји Јовановићу сугерисали да инспирације за своје слике тражи у животу балканских народа и он је заиста, много путовао не само по читавом Балкану, већ је боравио и у Италији, Цариграду, Египту и Кавказу, скупљајући мотиве за жанр-сцене из којих су касније настале можда и најбоље слике у српском реализму (на пример: Игра са мачевима, Гуслар, Арнаутски двобој, Причање о боју на Косову, Бој петлова, и друге). У најзначајнија Јовановићева остварења убраја се слика Сеоба Срба под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем, урађена по налогу Патријарха српског Георгија Бранковића за Миленијску изложбу 1896. у Будимпешти. Патријарх Арсеније представљен са крстом у руци, а подвојвода Монастерлија са наоружаном четом. Ова монументална композиција представља «врхунску тачку српског историјског сликарства и XIX веку». Сличног карактера је и чувено Проглашење Душановог царства, сликано 1900. године за изложбу у Паризу, на којој је и добио награду. Исте године, Паја Јовановић је изабран за члана Српске Академије Наука. Он се и после добијања награде посвећује историјским темама и у Саборној цркви у Новом Саду слика ремек дело Свети Сава мири браћу и Свети Сава крунише Првовенчаног (реплике су у Саборној цркви у Сремским Карловцима); у исту групу спада и Спаљивање моштију Светог Саве, урађено за Саборну цркву у Сремским Карловцима, Душанова женидба и Таковски устанак. Паја Јовановић је урадио портрете већег броја личности европске културне и политичке аристократије.

ОСВЕЋЕН ХРАМ У БАБИЋИМА

У недељу 8. августа 2004. године, освећен је заветни храм Светог великомученика Пантелејмона у Бабићима, Епархија бихаћко-петровачка. Градња храма започела је 1993. године, са жељом да овај храм буде спомен на мученике Бабића и Јања, који су пострадали од стране усташа током Другог светског рата. Освећење храма изршио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом уз саслужење свештеника и свештеномонаха из епархија бихаћко-петровачке, осјечко-пољске и барањске и шумадијске. Велики број људи присуствовао је овом свечаном и историјском чину освећења храма, а после Свете Архијерејске Литургије, у новоосвећеном храму, подељене су од стране Епископа Хризостома грамате најзаслужнијима за изградњу храма, међу којима су и парохијани бабићке парохије и Црквена Општина Бабић, као и парох бабићки јереј Радослав Станковић и свештеник Влатко Голић који је и започео изградњу овога храма.

СЛУЖЕН ПАРАСТОС У ГРМУШИ

У селу Грмуша код Бихаћа, на празник Светог великомученика Пантелејмона, 9. августа 2004. године, одржан је парастос свима погинулима из овога краја. Парастос су служили у запуштеном и девастрираном храму, игуман манастира Рмња, Серафим Кужић и протосинђел Сергије Карановић, администратор бихаћке парохије. Расељени мештани Грмуше, који данас живе у Градишки и Новом Граду, њих стотину и педесет, стигли су организовано на парастос, да би се на месту страдања њихових најмилијих помолили за њих, показујући на тај начин и љубав према своме родном крају који нису заборавили.

ИНТЕРВЈУ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА
ЕПИСКОПА ГОРЊО-КАРЛОВАЧКОГ Г. ГЕРАСИМA
ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА

Хиљаде Срба из целе Хрватске било се окупило 26. јула 2004. године, у Гомирју, да виде Његову Светост Патријарха српског Г. Павла, све српске владике и хиротонисање најмлађег међу њима - Герасима, који је у доби од 32 године добио епископску част на патосу гомирске цркве, где ће столовати као Владика горњо-карловачки. “За цркву то значи подмлађивање и ја ћу настојати да својим радом допринесем динамици. Мени лично то пуно значи, иако сам ја као веома млад, имао сам 27 година, постао игуман манастира Крка, у Далмацији”, каже млади Владика Герасим. Први пут је Патријарх хиротонисао једног Владику на тлу Хрватске, што је изузетна реткост. Пре је традиција била да се тај чин обавља у Београду, а после да буде устоличење у епархији за коју је изабран. Да је било све како треба, то би било у Карловцу. Али, тамо је црква порушена и двор је порушен, па је моје седиште сада привремено овде у Гомирју.

Шта се тренутно догађа са карловачком Црквом. Она је неколико пута минирана током последњег рата. Да ли ће држава сада да крене у обнову?

Недавно је одржан састанак на коме је био Министар културе у влади Републике Хрватске г. Бишкупић и наши Епископи. Разговарало се о обнови цркве у Карловцу и Влада је издвојила нека средства, па би обнова требало да почне у септембру 2004. године. Црква и двор су минирани, тако да је статика поремећена. Процењена је велика штета. Један део блага је сачуван и налази се у музеју у Загребу, тако да ћемо ми то вратити.

Када се надате да ћете се вратити у Карловац?

То је тешко одговорити! Видећемо с јесени када почну радови на обнови. Ја верујем да ће брзо.

Данас је годишњица “Олује” и Хрватска то слави као “Дан домовинске захвалности”. Ви сте били у манастиру Крка до “Олује” и вратили сте се у манастир након ње. Да ли је за време тог удара неко остао у манастиру?

Нико није остао у Крки. Сви су отишли. Отишли су са Србима у српски део Босне. Ја сам се први овде вратио, 1998. године.

Шта сте тамо затекли?

Хаос, наравно. Што се могло и очекивати. Додуше кровови манастира и конака су били читави и тако је остала нада да кренемо испочетка. Све остало је, наравно, било опљачкано и уништено.

Да ли се касније нешто од тога нашло?

Ништа! Што се тиче библиотеке, то је било све поразбацано и ми смо књиге вратили на полице, јер књиге су вредност. Уметнине које су биле у манастиру су однесене почетком рата у Београд и оне се налазе у музеју Српске Православне Цркве. Кад се буде могло, вратићемо их.

За време протеклог рата овде није било израженијих сукоба између Срба и Хрвата. Па није било ни проблема у манастиру.

На сву срећу. Провокација је било и ту, али није било рата, тако да су ти људи остали на својим огњиштима и одмах је лакше.

Да ли је можда и разлог у менталитету Горана и Далматинаца?

Примећујем да има разлике. Сигурно да има разлике у менталитету! У Далмацији с људи мало жешћи, ваљда што су на југу, на камену “као змије љути”, а овде су питомији. А и мудре главе су спречиле да не дође до сукоба. Неко је видео да то не може добро да се заврши. Нити један рат не завршава добро. Разум је превладао.

Да ли се међу народом смањују тензије и полако смирују односи?

Провокације има још доста. Поготово кад су неке годишњице, као данас на пример, онда су Срби углавном по кућама. Трудимо се да не излазимо. Тих провокација још доста има по Далмацији, и у Лици и у градовима који су за време овога рата страдали.

У последње време, види се и по штампи, односу СПЦ и хрватске државе су у узлазној путањи.

Верујем да ће ићи још и боље. То су неки почеци. Нема нам другог излаза - скупа смо. Ту смо и ми вековима на овим теренима. Ја верујем да ће се и даље ти односи изграђивати.

Колико је имовине враћено цркви?

У Ријеци је враћено, у Загребу је враћено. Што се тиче Карловца, овде није. Овде још има доста зграда које нису враћене, а у Далмацији, у Крки, Шибенику, Задру, Сплиту црква има доста имовине, а није враћено ништа! Верујем да ће то да крене, да ће се ускоро применити закон који је већ донесен о враћању црквене имовине.

По менталитету Срби и Хрвати у далматинским крајевима су једнаки.

Ја имам обичај да кажем, што се тиче Далмације, њу више познам, па зато и говорим, то је један те исти народ. Срби и Хрвати тамо нису ни Срби ни Хрвати, они су Далматинци.

Нино Копач, 15.08.2004. године.

Извор: Вечерње новости, 16. август 2004.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu