Информативна служба
Српске Православне Цркве

23. август 2004. године

ЕПИСКОП БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКИ Г. ЈОАНИКИЈЕ
О СРПСКОМ НАРОДУ У ЦРНОЈ ГОРИ

У организацији Српске народне странке, у Подгорици, 21. и 22. августа 2004. године, одржан је научно-стручни скуп под називом Српски народ у Црној Гори: Афирмација националног питања и одбрана људских права. Скупу су присуствовали Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, проф. др Богољуб Шијаковић, принцеза Јелисавета Карађорђевић, проф. др Радмило Маројевић, проф. др Саво Лаушевић, др Славенко Терзић, др Момчило Вуксановић, др Владимир Јовићевић, о. Велибор Џомић, мр Будимир Алексић, мр Вукић Илинчић, мр Жарко Лековић, Желидраг Никчевић, Милутин Мићовић, Новак Радуловић, Горан Даниловић, Предраг Вукић, Александар Раковић, Новица Ђурић и други.

“За изузетно лош положај српског народа у Црној Гори, којег према последњем попису има преко 30 одсто, "најзаслужнији" је режим Мила Ђукановића. Али, добар део кривице сносе и сами Срби у Црној Гори којима недостаје храброст и национална стратегија како би се изборили за оно што им припада. То је закључак дводневног научно-стручног скупа о српском народу у Црној Гори - који је организовала Српска народна странка, а на коме је учествовао велики број еминентних личности.”

Према мишљењу Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, положај српског народа у Црној Гори може се најбоље оценити по положају Српске Православне Цркве: “Црква јесте одвојена од државе али је над њом претходно направљено насиље, па је онда дошло до одвајања. О каквом је насиљу реч? Држава је пре свега одузела имовину Цркви, отела. Значи од кад је конституисана Социјалистичка Федеративна Република Југославија до данашње Црне Горе, она наслеђује сав тај комунистички капитал и не жели да га се одрекне. Све то насиље чврсто држи, не помишља да врати имовину Цркви нити да осуди злочине над Црквом. А ако Црква почне да говори о злочинима који су извршени над њом онда је то мешање Цркве у политику.”

Према речима Епископа Јоаникија, друго темељно право које је одузето Цркви је право на верско образовање деце у школама, које је загарантовано у свим традиционалним хришћанским државама. Међусобни односи између Цркве и државе нису правно регулисани уз обострано учешће. Држава је сама донела некакав закон о положају верских заједница.

“Режим не само што не намерава да ове ствари на правоваљан начин устроји и регулише, него очигледно иде још даље. Са истом жестином, али и са обновљеном вољом и снагом настоји да изврши нова насиља над Црквом, рекао је Епископ Јоаникије. Управо је на делу пројекат за угрожавање црквене јурисдикције у Црној Гори, а оспоравање црквене јурисдикције је највећи степен угрожавања једне помесне Цркве.”

У ТЕКЕРИШУ ОБЕЛЕЖЕНА 90-ГОДИШЊИЦА ЦЕРСКЕ БИТКЕ

Пре деведесет година вођена је Церска битка од 12. до 24. августа 1914.г. између српске и аустро-угарске војске. У намери да освоји Србију, аустро-угарска команда је извршила напад из два правца, преко Дрине и Саве. Израдом плана за Церску битку српска врховна команда пребацила је војна појачања у овај део Србије. Српске снаге располагале су са 180.000 војника, док су аустро-угарске бројале 200.000.

У фронталном нападу српске војске код села Текериша, непријатељ је приморан на повлачење. Последња четири дана, од 16. до 20. августа, водиле су се борбе на челном фронту. Аустро-угарска војска, која је дошла из Босне, присиљена је да се врати преко Дрине. Ослобађањем Шапца непријатељска војска је протерана из Србије. Комадант српске војске био је генерал Степа Степановић, који је произведен у чин војводе због успеха постигнутих на Церу.

У недељу, 22. августа 2004.г. Његова Светост Патријарх српски г. Павле уз присуство Његовог Преосвештенства г. Лаврентија и г. Артемија уз саслужење свештеника и ђакона одслужио је парастос изгинулим ратницима у селу Текеришу, испред спомен костурнице.

Патријарх г. Павле је записао у књигу утисака следеће:“На дан деведесетгодишњице Церске битке, посетисмо ово место борбе за слободу нашег народа с молитвом Богу за спасење душа погинулих за правду, слободу и крст часни. С благословом 22.августа 2004. г. Патријарх српски + Павле”.

У име организатора за обележавање овог јубилеја обратио се присутнима и пожелео добродошлицу председник општине Лозница г. Слободан Каитовић, а потом су говорили потпредседник Владе Србије г. Мирољуб Лабус и начелник Генералштаба Војске Србије и Црне Горе, генералпуковник Бранко Крга. Међу присутним званицама били су високи државни функционери Србије и Црне Горе и Републике Српске, као и представници амбасада Француске, Руске Федерације, Сједињених Америчких Држава, Немачке, Аустрије и други.

ПРЕОБРАЖЕЊЕ – СЛАВА ГРАДА ТРЕБИЊА

У четвртак, 19. августа 2004. године, на празник Преображења Господњег, у Саборном храму у Требињу одслужена је Света архијерејска Литургија на којој је началствовао митрополит велеско-повардарски г. Јован са епископима: захумско-херцеговачким г. Григоријем, умировљеним захумско-херцеговачким г. Атанасијем и диоклијским г. Јованом.

После датог отпуста пресечен је славски колач и освећено грожђе. У вечерњим сатима градским улицама Требиња прошла је Литија, коју је предводио митрополит велеско-повардарски г. Јован, са епископима: западноевропским г. Луком, захумско-херцеговачким г. Григоријем, умировљеним г. Атанасијем, липљанским г. Теодосијем и хумским г. Максимом. Високи званичници Републике Српске су такође били присутни.

У Литији је узело учешћа око 5000 људи, а завршена је поменом свим изгинулим ратницима.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2004 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
e-mail