Информативна служба
Српске Православне Цркве

22. септембар 2004. године

САОПШТЕЊЕ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Празник Рождества Пресвете Богородице Митрополија Црногорско-приморска прославила је, као и сваке године, свечаним богослужењима у својим храмовима. Свештенство је са вјерним народом славило свугдје, изузев у цркви Рођења Пресвете Богородице у селу Ђиновићи код Цетиња, гдје их је у томе спријечила група неупућених мјештана, сљедбеника секте распопа Мираша, одавно изопштеног из Православне Цркве, који очигледно дјелује уз подршку одређених структура власти. Надлежном пароху, иначе канадском држављанину, свештенику Милану Радуловићу, старјешини цркве у Ђиновићима који је прешао са службом у Митрополију Црногорско-приморску из америчког града Хибинга прије мјесец дана, у жељи да се врати у земљу свога поријекла, као потомак исељеничке породице Радуловића из Комана, и народу који је са својим парохом кренуо на службу Божију, улазак у цркву и богослужење онемогућили су људи наоружани мотикама, косијерима и пиштољима са којима су се испријечили испред цркве, у присуству полиције. Пошто се полиција повукла дошло је до директног сусрета и могућности сукоба представника Митрополије и распоповских сљедбеника, али захваљујући присебности свештенства и вјерног народа сукоб је избјегнут.

Овом немилом догађају претходили су распре и покушаји обрачуна унутар мјесног братства Аџића, између братственика који су, као и увијек до сада, устали у одбрану Богородичиног храма од покушаја распоповског скрнављења, и братственика, који већ дуже времена настоје да распопа силом на срамоту у цркву уведу. Када су браниоци цркве из часне породице Петра Аџића, синови Петрови, Александар, који је један од чувара Цетињског манастира, и Зоран Аџић, дошли у храм да упале кандила, у међубратственичкој распри до које је дошло око права на паркиралиште испред цркве, један од сљедбеника Мирашевих насрнуо је на Александра Аџића са косијером у руци, на шта је овај, у самоодбрани, запуцао у ваздух и позвао Полицију.

Мирашеви сљедбеници у Ђиновићима присвојили су себи незаконито права парохијског црквеног одбора и сами себе прогласили за "црквени одбор", који би убудуће по својим лаичким мјерилима, руководећи се инструкцијама са стране, имао да арбитрира канонској Цркви и њеном свештенству.

Поводом овог новог еклатантног примјера кршења основних људских права у Црној Гори, права свештенства и вјерника Митрополије Црногорско-приморске, Митрополија ће обавијестити канцеларију ОЕБС-а, а свештеник Милан Радуловић већ се обратио надлежној Канадској Амбасади у Београду са молбом да га као канадског грађанина заштити на његовом радном мјесту у Црној Гори.

Митрополија још једном скреће пажњу државним органима Црне Горе и јавности да ће, упркос овом и оваквим покушајима, о томе ко ће и када служити у храмовима Митрополије Црногорско-приморске, на простору ове вјековне канонске Епархије Православне Цркве у Црној Гори, као и досада, одлучивати њен једини канонски Архипастир и Митрополит, а никада и нипошто било који узурпатор, звао се он државником или државним органом или лажним црквеним одбором заведених мјештана, свеједно.

ЊЕГОВОМ ПРЕОСВЕШТЕНСТВУ ЕПИСКОПУ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКОМ Г. АРТЕМИЈУ ЗАБРАЊЕН ПРОЛАЗ КРОЗ
БИВШУ ЈУГОСЛОВЕНСКУ РЕПУБЛИКУ МАКЕДОНИЈУ

Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском Г. Артемију и игуману манастира Бањска протосинђелу Симеону, који су 21. септембра 2004. године око 9.30 часова намеравали да прођу кроз територију Бивше Југословенске Републике Македоније на путу за Солун, македонска полиција је забранила улаз у БЈРМ на граничном прелазу Ђенерал Јанковић и вратила их са границе, пошто им је саопштено да "Владици Артемију није дозвољен ни улазак, ни транзит кроз Бившу Југословенску Републику Македонију".

На питање Епископа Артемија да ли је по среди званична одлука или лични став дежурног шефа пограничне полиције, македонски полицајци су показали писмену одлуку МУП-а Македоније од 2. јуна 2004. године у којој се јасно каже да је "на захтев Македонске Православне Цркве МУП Македоније донео одлуку којом се забрањује улаз и пролаз кроз територију Македоније за лица која су набројана у приложеној листи". Према речима Владике Артемија на листи је најмање двадесетак имена епископа Српске Православне Цркве, којима је забрањен улаз у БЈР Македонију, па чак и када су на пропутовању за Грчку.

Ова нечувена одлука званичних државних органа БЈР Македоније, која је донешена на експлицитан захтев тзв. Македонске Православне Цркве, представља непосредан доказ да званични државни органи у Скопљу доносе дискриминаторне одлуке без икакве законске основе и то на захтев расколничких епископа тзв. Македонске Православне Цркве. Оваква одлука и постојање "црне листе" епископа којима је забрањен пролаз кроз БЈР Македонију, само због њихове верске и етничке припадности, не само да је у супротности са законима БЈР Македоније, већ представља најгрубљи вид кршења међународних повеља о људским и верским правима.

Нажалост, овом незаконитом одлуком Министарства Унутрашњих Послова Бивше Југословенске Републике Макеодније наставља се систематски прогон православних епископа Српске Православне Цркве и поред става Скопља да не постоји никаква званична одлука о дискриминацији свештених лица Српске Православне Цркве.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2004 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
e-mail