|
|
Информативна
служба
Српске Православне Цркве
24. септембар 2004. године
САОПШТЕЊЕ
ЗА ЈАВНОСТ
СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
ДАЉА
ДИСКРИМИНАЦИЈА ЈЕРАРХИЈЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ
ОД СТРАНЕ СКОПСКИХ ВЛАСТИ
Свети
Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је са огорчењем примио
извештај Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г.
Артемија да су му 21. септембра 20004. године, представници пограничних
власти БЈР Македоније, на граничном прелазу "Ђенерал Јанковић"
саопштили да му "није дозвољен улазак ни транзит кроз Македонију".
Притом су му показали одлуку владе у Скопљу у којој јасно стоји
да се "на захтев Македонске Православне Цркве забрањује улазак
и пролаз кроз територију Македоније лицима из Српске Православне
Цркве која су набројана на приложеној листи". Преосвећеном
Епископу Г. Артемију је oмогућен увид и у ту фамозну листу, на
којој се налазе имена бар двадесет архијереја Српске Цркве.
Огорчење Светог Архијерејског Синода оваквом, не новом него већ
деценијском праксом недемократских власти у Скопљу да се српски
епископи, свештеници, монаси и монахиње шиканирају и враћају са
граничних прелаза у БЈР Македонију је утолико веће што се, ипак,
поверовало августовским уверавањима скопских званичника да матично
законодавство граде на највишим стандардима Европске Уније. Показало
се да своју “европску перспективу” мисле да граде на песку лажи
и насиља.
Свети Архијерејски Синод посебно изражава запрепашћење над незаинтересованошћу
и индолентношћу београдских власти када је у питању заштита елементарних
људских права држављана Србије, у овом случају епископa Српске
Православне Цркве. Несхватљиво је да нико од надлежних у Београду
још није нашао за сходно да Скопљу упути ни реч протеста.
И на крају, одлука владе у Скопљу, донета "на захтев Македонске
Православне Цркве" о дискриминацији архијереја и свештенства
Српске Православне Цркве, само потврђује да је та такозвана Црква
у пракси политичка установа par exellence и да је основана и постоји
само због политичких интереса.
БОГОСЛОВСКИ
СИМПОСИОН У ПОЖАРЕВЦУ
Данас на Богословском
факултету Српске Православне Цркве (Мије Ковачевића 11б) у 18.00
часова, предавањем Високопреосвећеног Митрополита пергамског Г.
Јована Зизиуласа и свечаном Академијом, у 19.00 часова почиње
рад Богословског симпосиона организованог у част десетогодишњице
архијерејске службе Његовог Преосвештенства Епископа браничевског
Г. др Игњатија, редовног професора Богословског факултета.
Симпосион ће, у суботу и недељу наставити рад у Пожаревцу, епископској
катедри Преосвећеног. Г. Игњатија.
Распоред
предавања:
петак, 24.IX – 18:00 Београд, Предавање Високопреосвећеног Митрополита
пергамског Г. Јована Зизиуласа,
19:00 - Београд, Академија на Богословском факултету СПЦ (Мије
Ковачевића 11б);
субота, 25.IX - Пожаревац, Саборна црква (Хајдук Вељкова 2)
11:00 - протојереј ставрофор др Радомир Милошевић, Смедерево,
а у наставку - професор Ставрос Јагазоглу, Атина
17:30 – Његово Високопреосвештенство Митрополит пергамски Г. др
Јован (Зизиулас);
недеља, 26.IX - Пожаревац, Саборна црква (Хајдук Вељкова 2)
09:00 - Света Архијерејска Литургија.
ЦРКВА
И МЕДИЈИ
 У
уторак, 28. септембра 2004. године, у 19 часова, амфитеатру Машинског
факултета, поводом изласка из штампе јубиларног 900. броја Православља,
ревије Српске Патријаршије, редакција овог угледног часописа организује
предавање на тему: ЦРКВА И МЕДИЈИ У НОВОМ МИЛЕНИЈУМУ, на коме
ће учествовати: Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски
Г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј,
Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки Г.Григорије,
Његово Преосвештенство Епископ јегарски Г. Порфирије и уредници
«Православља».
СВЕТА
ГОРА – ВЕЧНА СВЕТЛОСТ
 У
потрази за Истином, испуњен Духом, један млади уметник, креће
пут Свете Горе да овековечи оно у шта верује и чему тежи. Тако
почиње прича о мултимедијалном компакт диску, несвакидашњем за
наше просторе. Фотограф, православног духа, Владимир Гогић скоро
целу деценију походи Свету Гору у потрази за сликама, које ће
следећи дух православног предања, повезати прошлост, садашњост
и будућност. Он ходећи светогорским путељцима бележи све, завирује
у сваки кутак, под сваки камен, и наставља... Есхатолошко и тренутно
се прожимају у сваком кадру и оживљавају веру у небоземни значај
Свете Горе.
Владимир Гогић вешто хвата тренутке свакодневног и свагдашњег
живота на Светој Гори, кроз фото-објектив разговара са монасима,
целива иконе, звони и Богу се моли. Оваквим приступом молитвено
склапа у филм слике које приказују вечну Светлост Свете Горе.
Фотографијама осликава све оно што ће будућим генерацијама бити
задатак – да сачувају, обнове и исправе оно што је зуб времена
нагризао.
Све
фотографије су повезане у целину која се зове Света Гора, вечна
светлост, а целовиту филмску слику у низ спојених фотографија,
надограђује г. Бранислав Глишић, зналачки бирајући музичку подлогу.
Слику прати звук, не умањује и не узноси, већ прати и ствара на
тај начин целокупни доживљај светогорског живота. Потпуном успеху
овог издања допринео је избором текстова Љубомир Панић.
У
БИТОЉУ ОСНОВАН ОГРАНАК ХУМАНИТАРНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЛЕКАРИ
ИЗ ЉУБАВИ
 Међународно
удружење Лекари из љубави, које постоји у већини православних
земаља, недавно је организован огранак и у БЈР Македонији. Идеја
о оснивању огранка у Македонији потиче још од 2002. године, али
до сада није могла да буде остварена зато што је у Републику Македонију
био забрањен улаз eпископима и свештенослужитељима из других земаља.
Представници
Удружења из Грчке, Бугарске и Србије су се окупили 18. септембра
2004. године у хотелу «Молика» на планини Пелистер, где је у међународну
организацију Лекари из љубави, примљен огранак овог удружења из
БЈР Македоније. Ова међународна организација ради под окриљем
Цркве.
После званичног
дела сусрета, гости међу којима су били Митрополит Димитријаде
(Волос, Грчка) Г. Игњатије, и Митрополит Варне и Велокопреславски
(Бугарска) Г. Кирил, са својом домаћином Митрополитом велеско-повардарским
и патријарашким егзархом охридским Г. Јованом, као и Епископом
дремвицким и местобјуститељем битољским Г. Марком, обишли су познате
охридске цркве и манастире.
 У
недељу ујутро, 19. септембра, у манастиру Светог Јована Златоустог
у селу Нижеполе служена је Света архијерејска Литургија, којој
је началствовао Митрополит Димитријаде Г. Игнатије, уз саслужење
Митрополита варне и великопвеславског Г. Кирила и велеског Г.
Јована. Митрополит Јован је представљајући госте присутном народу,
пожелео добродошлицу и успех у раду Лекарима из љубави. Узвраћајући
на срдачну добродошлицу, Митрополит Игнатије је у име свих гостију
пожелео Митрополиту Јовану да благослов Божји буде увек са њим
како би могао да издржи и тежа искушења од ових која су га сналазила.
“Ми
живимо у земљи која има слободу вероисповести. Можемо да градимо
храмове, манастире, богословије и друге институције. Имамо све
што може да пожели Црква у 21. веку. Но, дошли смо да се овде
посетимо древне Цркве. Да се сетимо да је она некада била у катакомбама,
као што сте сада Ви. Дошли смо да се опоменомо да је мучеништво
истински критеријум Цркве. Не могу да Вам кажем да ми желимо мучеништво,
али истичем, желимо да истрајете. Ову Литургија нико од нас који
смо у њој учествовали никада неће заборавити. По Вашој молитви
и силној вери се затворило небо како би могли да је одслужимо
на отвореном, јер да је падала киша, не бисмо имали где да служимо.
Иако, од како смо јуче дошли киша није престајала да пада, а у
околини пада и даље, овде греје сунце зато што Бог жели да покаже
Његово присуство међу нама. Будите уверени драги Владико да сте
на добром путу. Ви сте квасац који ће да закваси цело тесто. Волели
би да на ово сабрање, где смо ми присутни дођу и други који су
још у расколу, да виде плодове и да се радујемо заједно са њима.
Ми, Грци, имамо изреку која каже да се само на дрво које рађа
плодове деца бацају камењем. Ви сте свима нама показали плодородност
и постали сте образац и пример од којег сви ми учимо како се истински
сведочи Црква Христова.”
Митрополит Игнатије је Митрополиту Јовану поклонио икону Богородице
Јерусалимске, украшену златним и сребрним оковом.
После Литургије
присутни су се у литији упутили до места на којем се гради параклис
посвећен Живоносном источнику. Камен темељац параклиса освештао
је Митрополит Г. Игнатије уз саслужење Епископа дремвицког Г.
Марка.
Лекари, стоматолози,
фармацеути и други медицински радници који су дошли у Нижеполе
из више балканских земаља, били су дубоко дирнути начином на који
Православна охридска Архиепископија сведочи веру, и сви су изразили
уверење да следећи конгрес Лекара из љубави, у октобру 2005. године,
треба да буде у Битољу.
Лекари из
љубави учествују у разним међународним добротворним мисијама у
Африци и Индији, али се из њихових фондова помажу и многи пројекти
здравствене заштите у Православној Цркви.
На Литургији
служеној у манастиру Светог Јована Златоустог у Битоли, на основу
молбе за пријем, упућене Православној охридској Архиепископији,
примљен је у редове клира свештеник Борјан Витанов, досадашњи
свештеник у расколничкој МПЦ. Свештеник Борјан је изашао из душепогубног
раскола и припојио се Телу Христовом, Цркви Божјој која се на
простору Републике Македоније зове Православна Охридска Архиепископија.
На новинарско
питање да ли се овим кваре добри односи између Бугарске и Македонске
православне Цркве, Митрополит варне и преслава господин Кирил
је рекао да никаквих односа између те две цркве никада није ни
било. Македонска црква је много година у расколу и никада није
била призната од стране Бугарске Православне Цркве.
Једина
канонска Црква у Републици Македонији је Охридска Архиепископија.
Добро је да Македонска Црква ћути, зато што и ми ћутимо о много
чему у вези са њима.
ИНИЦИЈАТИВА
САВЕТА ЕВРОПЕ ЈЕ НЕПРИХВАТЉИВА ЈЕР ИГНОРИШЕ УЛОГУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕЦРКВЕ,
СРПСКОГ НАРОДА И ДРЖАВЕ
1. Учешће
српских представника у раду међународне Комисије за управљање
обновом храмова на Косову и Метохији, формиране 18. августа у
Приштини, обустављен је, након негативних трендова који су се
исказали у њеном досадашњем раду.
Обзиром да
је Комисија одступила од препорука Савета Европе, и у процесу
обнове почела да спроводи свој концепт, другачији од договореног,
Епископ рашко-призренски Артемије објавио је, да је Меморандум
потписан у циљу дефинисања процеса обнове престао да важи, као
и да „све евентуалне одлуке и чињења Комисије, настале након писма
упућеног УНМИК-у 13.09.2004., немају више правну снагу, нити су
обавезујуће, у било ком смислу, за Епархију рашко-призренску“.
Тиме је међународна
Комисија за управљање обновом храмова неславно завршила своју
мисију, промашивши и не остваривши циљ због кога је створена.
Процес обнове храмова неће се одвијати на начин како је то било
планирано, односно преко Комисије за обнову, него ће морати да
се траже нови модалитети. У међувремену, не чекајући дефинисање
нових механизама обнове, Епархија рашко-призренска кренула је
са обновом срушених манастира, започевши из својих скромних средстава
и преко свог епархијског центра „Раде Неимар“ радове у манастирима
Девич и Свети Архангели, а за неколико дана почиње и у манастиру
Зочиште.
2. Иницијатива
Савета Европе оличена у Независној међународној Комисији формираној
10. септембра 2004. у Паризу од стране Савета Европе, Европске
Комисије и УНМИК-а, као и документ који је том приликом објављен
под шифром АТ04 224 рев2 са датумом 15.09.2004., неприхватљиви
су са становишта српског народа и Српске Православне Цркве, као
творца, власника и корисника српске културне баштине, саопштио
је Епископ Артемије у свом обраћању Независној међународној Комисији.
„Ми нећемо допустити спровођење оваквих иницијатива на терену,
и одлучно ћемо дићи свој глас против узурпације својих права од
стране било којих организација или иницијатива, у погледу заштите
и бриге о културној баштини“, стоји у поменутом писму.
„Уколико се
овакве иницијативе и против наше воље и сагласности буду на терену
спроводиле“, закључује Његово Преосвештенство Епископ Артемије,
„то ће само бити још једно насиље, у низу многих извршених на
Косову и Метохији у последњих пет година, и јасно сведочанство
о намерама и карактеру оних који то чине“.
Основне замерке
које Епархија рашко-призренска износи у односу на поменути документ,
објављен поводом формирања Независне међународне Комисије, тичу
се „заобилажења и минимизирања улоге државе Србије и Српске Православне
Цркве у заштити своје културне баштине на Косову и Метохији“.
„Одакле намера
и жеља да се преузме брига о целокупној баштини на Косову и Метохији“,
пита се Епископ Артемије у своме обраћању Независној Комисији,
„поред живог и постојећег домаћина у тој кући, а то је Београд
са својим институцијама, Српска Православна Црква и држава Србија?
Ко, уосталом,
може боље и квалитетније да брине о тој баштини и да је чува,
осим оних који су је стварали, који су њени власници, чувари,
који у њој живе, који су за њу спремни и да умру? Свакако, и по
божанском и по људском и по историјском праву, мандат да о својој
баштини брине, да је чува, да о њој одлучује, има пре свега српски
народ, српска држава и српска Црква. Тек затим они, којима га
српски народ, под извесним условима, кроз своје претходно наведене
институције, повери“.
Иако у поменутом
документу Комисије стоји да је она оформљена „као директан и ефективан
допринос усмеравању и уједначавању напора међународне заједнице
да сачува културну баштину на Косову“, Епископ Артемије се искрено
и одговорно пита „да ли је могуће да културну баштину на Косову
сачува онај, под чијом се влашћу већ пет година на Косову и Метохији
руше и уништавају највећи споменици хришћанске културе, а то је
свакако међународна заједница оличена у УНМИК-у?
Ако међународна
заједница није успела да спречи да се у току пет година, од јуна
1999. до данас, хришћанске богомоље, српске цркве и манастири,
континуирано руше, ако је и поред присуства више десетина хиљада
најбоље опремљених и обучених међународних војника, у миру, након
престанка ратних дејстава и оружаних сукоба, порушено и оштећено
150 православних манастира и цркава, како ће онда међународна
заједница кроз формирање ове Комисије да утиче на `сачување културне
баштине на Косову и Метохији`? Смемо ли ми, пред Богом и пред
историјом, да поверимо овај мандат међународној заједници, оличеној
сада у многобројним иницијативама и комисијама, које се стварају?
Одговор је јасан, и он вапије из жртава свих оних злочина који
су почињени над српским народом, његовим светињама и његовом имовином,
у последњих пет година, под влашћу међународне заједнице“.
У свом обраћању
Независној Комисији, Епископ Артемије подвргава оштрој критици
и манипулисање које се врши у званичном документу Комисије са
термином „косовска културна баштина“ или „баштина Косова“.
Појам „косовска
културна баштина“ је као неко митско чудовиште, које не постоји
нити може егзистирати.
„Културна
баштина је“, истиче у свом писму Његово Преосвештенство, „творевина
појединих народа, а не географских појмова или области. Њу стварају
људи, припадници одређених народа, у различитим историјским епохама.
Тако и на Косову и Метохији постоји српска културна баштина, која
је уз то православне провенијенције, наслеђе које су данашњој
генерацији српског народа оставили њихови преци из претходних
поколења, да је чувају, да је поштују и да из ње уче ко су, колико
вреде, где су њихови корени, њихови домети, где њихови извори
и увири.
Осим српске,
постоји и албанска баштина, итд. Косовска баштина не може да постоји,
из простог разлога јер не постоји, није никада постојао, нити
може постојати, некакав косовски народ. То је вештачки појам,
који нема утемељења у историји, у животу, који ће исчилети пре
него што буде и настао. На Косову и Метохији су кроз историју
живели Срби, Албанци, Роми и други народи, али никада `косовари`“.
На крају,
Епископ Артемије истиче како „једини начин да међународна заједница
докаже искреност својих намера, и спремност да не спроводи политику
двоструких стандарда, јесте да најпре открије и ухвати злочинце
одговорне за рушење 150 српских храмова, од којих до сада ни један,
за пет година, није ухваћен, као и злочинце одговорне за мноштво
других злочина почињених над српским народом (убиства, пљачке,
рушења, ...), од којих скоро нико није ухваћен. Да осигура, затим,
безбедан и сигуран живот за све, повратак 250.000 прогнаних Срба
и осталих неалбанаца. Да спречи да се злочини над Србима, српском
имовином и српском баштином понављају, како је то до сада било.
Да омогући
надокнаду штете за порушене цркве и манастире и њихово васпостављање.
Да то исто учини за остале објекте који су српско власништво –
куће, станове, предузећа, итд. Да омогући ослобађање узурпиране
српске имовине и створи услове да у посед поново уђу њени прави
власници, и да је неометано уживају.
Тек
тада ће се створити услови за разговоре о другим активностима
међународне заједнице, о јачању поверења, о заједничком раду на
заштити српске културне баштине“.
СТО
ГОДИНА ОД ЧИНА КРУНИСАЊА И МИРОПОМАЗАЊА БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ КРАЉА
СРБИЈЕ ПЕТРА ПРВОГ КАРАЂОРЂЕВИЋА 1904 - 2004
 Српска
Православна Црква и Краљевски Дом Карађорђевића су низом молитвених
чинова и свечаности обележили овај, велики и значајан, јубилеј
Српства.
У уторак,
21. септембра 2004. године на дан Рождества Пресвете Богородице,
у Саборној Цркви у Београду, после Свете Литургије Његова Светост
Патријарх српски Господин Павле, уз саслужење свештенства, представника
Руске и Грчке Цркве, игумана и монаштва бројних манастира, служио
је Парастос Блаженопочившем Краљу Србије Петру Првом Ослободиоцу.
Поред многобројног верног народа за душу Блаженопочившег су се
Господу помолили чланови Краљевског Дома Карађорђевића: Њ.К.Височанства
Престолонаследник Александар, Принцеза Катарина, Принц Филип,
Кнегиња Јелисавета, Књегиња Линда и Кнез Михајло. Одговарања на
Светој Литургији и парастосу певало је, као и пре сто година са
Стеваном Ст. Мокрањцем као хоровођом, Прво Београдско Певачко
Друштво.
 Његова
Светост је посебно нагласио да је Краљ Петар био изузетна личност
која је у правом смислу Краља делио судбину свог нараода на његовом
крстоносном и голготском путу.
Чланови Краљевске
породице су после Свете Литургије и Парастоса посетили О.Ш. Краљ
Петар Први, која се налази поред Саборне Цркве, а на спомен бисту
Блаженопочившег Краља Петра је Њ.К.В. Престолонаследник Александар
положио венац.
 У
Двору Српске Патријаршије у Београду, по благослову Његове Светости
Патријарха српског Господина Павла, Њ.К.В. Принц Престолонаследник
Александар и чланови Краљевског Дома Карађорђевића приредили су
свечани пријем за високе госте и новинаре.
Пројекцији
филма Крунисање Краља Петра Првог у Југословенској Кинотеци у
Београду су поред чланова Краљевског Дома присуствовали и високи
државни представници Републике Србије међу којима и Господин Председник
Републике Србије Др. Борис Тадић.
Уз звона Задужбине
Краља Петра Првог Карађорђевића - Храма Светог Георгија на Опленцу
и почасни одред Гардијске бригаде Војске Србије и Црне Горе, Њ.К.
Височанства Принц Престолонаследник Александар, Принцеза Катарина
и Принц Филип су одали пошту Краљу Петру положивши венац на гроб
Блаженопочившега.
Увече у Старом
Двору на Дедињу у Београду, приређен је свечани пријем за највише
државне и црквене достојанственике, дипломатски кор и представнике
јавног и културног живота наше земље.
Државном химном
Боже правде и обраћањем Њ.К. Височанства Престолонаследника Александра
високим гостима, у којем је истакнута државна и историјска важност
Блаженопочившег Краља Петра Првог, започео је свечани пријем.
Мадригалски хор Факултета Музичке Уметности у Београду, под диригентском
палицом маестра Александра С. Вујића, отпевао је и део из Чина
крунисања и миропомазања, Тебе Бога хвалим Стевана Ст. Мокрањца.
 У
име Српске Православне Цркве поред присутне Преосвећене Господе
Архијереја: Епископа осјечко-пољско барањског Г. Лукијана и јегарског
Г. Порфирија, Њиховим Краљевским Височанствима као и свим присутним,
се обратио Његово Преосвештенство Епископ бачки Др. Иринеј, нагласивши
сву величину и значај личности Блаженопочившег Краља Петра, као
и самог чина крунисања и миропомазања у духовности и историји
српскога народа.
У име Информативно-издавачке
установе Српске Православне Цркве Њ.П. Епископ бачки уручио је,
Њиховим Краљевским Височанствима, Прво јубиларно издање музичког
ЦД-а, Чин крунисања и миропомазања Његовог Величанства Краља Србије
Петра Првог Карађорђевића у извођењу Мадригалског хора ФМУ. Захваливши
се диригенту Александру С. Вујићу, који је и продуцент ЦД-а, на
извођењу, и Г. Сави Ј. Мирићу, Генералном Секретару Савеза Српских
Хорова, на идеји остварења овог издања, којем је уредник Г. Душан
Стокановић - секретар Информативно-издавачке установе, Преосвећени
Владика Иринеј је истакао да разуме зашто овакво музичко дело,
нашег највећег српског композитора Стевана Ст. Мокрањца, није
издато после Другог светског рата, али да и не разуме зашто оно
није угледало светлост дана за време Краљевине Југославије, а
представља духовни и музички драгуља Српства.
На пријему
су били присутни и представници разних административних тела Српске
Православне Цркве: главни секретар Светог Синода - Протојереј
Саво Јовић, шеф Кабинета Њ.С. Патријарха протођакон Момир Лечић,
секретар Кабинета Њ,С. Патријарха ђакон Небојша Тополић, секретар
Црквеног Суда Архиепископије београдско-карловачке протођакон
Стеван Рапајић, Архимандрит Андреј Чилерџић – саветник Светог
Синода за међуцрквене односе, Декан Теолошког Факултета- протојереј
Др. Владан Перишић који је и надлежни парох Краљевском Дому, Архијерејски
намесник Града Београда протојереј-ставрофор Чедомир Вучковић,
и у име Информативне службе њен главни и одговорни уредник, јеромонах
Иринеј Добријевић - референт Светог Архијерјског Синода за иностране
послове и др.
После отпеваног
многољетствија Њ.К.В. Принцу Престолонаследнику Александру Другом
званице су присуствовале пројекцији филма Крунисање Краља Петра
Првог, у дворском биоскопу Старога Двора.
Свечаном
пријему су поред осталих присуствовали: Председник Скупштине Републике
Србије Г. Предраг Марковић, Министар Владе Републике Србије за
трговину, туризам и услуге Г. Бојан Димитријевић, Гувернер Народне
Банке Србије Г. Радован Јелашић, Председник Привредне Коморе Србије
Г. Влада Милосављевић, представник Римокатоличке Цркве Надбискуп
београдски Монсињор Станислав Хочевар, у име Исламске верске заједнице
хаџи Реџа ефендија Нукић, и многи други.
Интернет
презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера
у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net
и сервера у Београду www.spc.yu
(донација Беотел-а).
WAP Презентација
wap.spc.yu
Copyright © 1999-2004 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
e-mail
|
