Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
28. септембар 2004. године

БОГОСЛОВСКИ СИМПОСИОН У ПОЖАРЕВЦУ

У Пожаревцу је, поводом десет година архијерејске службе Епископа браничевског Г. др Игњатија, од 24. до 27. септембра 2004. одржан Богословски симпосион, који је окупио еминентне савремене теологе.

Епархија браничевска је тих дана угостила Његово Високопреосвештенство Митрополита пергамског Г. Јована Зизиуласа, професора др Ставроса Јагазоглуа и игумана манастира у Драми, Високопреподобног Г. Симеона, као изасланике Његове Свесветости Патријарха цариградског Г. Вартоломеја, као и Његово Високопреосвештенство Митрополит Варне Г. Кирила, представник Сватејшег Патријарха бугарског Г. Максима.

Овај симпосион је почео у петак, 24. септембра 2004. године у 19 часова у Београду, предавањем Митрополита пергамског Г. Јована на тему Онтологија и етика. Митрополита Јована је пред препуним амфитеатром Богословског факултета, пре предавања, у име студената и професора, бираним речима, поздравио декан, протопрезвитер др Владан Перишић.

Пошто је проблем разликовања онтологије и етике од суштинског значаја за живот Цркве у савременом свету, Митрополит пергамски је овим предавањем желео да истакне потребу упознавања хришћана са односом између ове две категорије. Онтологија је реч о бићу, односно о ономе што је постојано и непроменљиво у бићу и што га чини истинитим. Дакле, онтологија се бави питањем постојања и истином бића, која подразумева превазилажење смрти и вечно постојање. После ових речи, Митрополит је објаснио да је то хришћанско схватање онтологије, јер је суштинска јеванђељска порука људима, порука о Васкрсењу Господа Исуса Христа и будућем општем васкрсењу творевине као победи живота над смрћу. Затим се, Митрополит пергамски осврнуо на питање, како се проблем зла и греха види из онтолошке перспективе. Дакле, зло не постоји само по себи, а није ни независно од Тајне Христове, већ је зло неостварење заједнице творевине с Богом. Дакле, зло је онтолошка категорија, јер се поистовећује са смрћу, односно са начином постојања творевине, који не уводи у заједницу с Богом. Тако, смрт може бити превазиђена само у заједници с Богом у Христу. На тај начин долазимо до закључка да све што не уђе у заједницу с Богом, то и не постоји, те стога ни зло не постоји. Зло није постојало пре него што је Адам одбио заједницу с Богом. Дакле, зло је почело да постоји када је Адам, први човек, одбио да на почетку историје сарађује с Богом у остварењу плана спасења и када се понашао мимо циља и воље Божје о њему. Даље, Митрополит наглашава, Адамов промашај, односно пад, није изменио сам циљ и план Божји о свету.

Дакле, грех се не посматра као прекршај заповести као такве, односно као преступ моралног начела и смрт као казна Божја због тога, већ је грех смрт, зато што је промашај циља који је поставио Бог, односно неостварење Тајне Христове.

Делатност Духа Светог гради Тајну Христову и то као литургијску заједницу, као заједницу многих око једног началника, као око Христа, док се та Тајна Христова у потпуности не оствари као Царство Божје. Евхаристија као Тајна Христова, односно као онтологија створених бића, конституише се и слободним пристанком људи, али није производ људских сила, односно подвига, већ љубави Божје, односно делањем Сина и Духа Светог.

Са друге стране, етика се бави питањем оног што човек ради, а не питањем постојања човека. Однос међу људима утемељен на етици, подразумева да тај однос одређују моралне норме и закони, а не превазилажење смрти у заједници с Богом у Христу, односно у Светој Литургији. Са етичког становишта, грех је све оно што је прекршај етичких норми, а савршенство које се мери на основу етике се задобија ако се живи у складу са етичким законима. Међутим, ово не значи да се чланови литургијске заједнице могу односити један према другом недолично и непријатељски. Напротив! Наш однос према другима треба да буде утемељен на Светој Литургији, на циљу због кога смо створени (а то је да будемо чланови литургијске заједнице – Тела Христовог), а не на моралним нормама и начелима. То се постиже уз услов да људе идентификујемо онако као што их и Бог идентификује: љубављу у односу на њихово сједињење са Њим. То се постиже не на основу онога што људи чине, већ на основу наше љубави према њима због њихове заједнице с Богом у Христу, или њихове будуће заједнице са Христом, јер у тој заједници са другим ми се сједињујемо са Христом Спаситељем у Коме и ми налазимо спасење од смрти.

Након овог надахнутог предавања, окупљени су се заинетересовали за тему о којој је Митрополит говорио, па су уследила многобројна питања, на која је Високопреосвећени Јован одговарао пуних сат времена.

У суботу, 25. септембра 2004. године, Богословски симпосион је настављен у 11 часова, у Пожаревцу. Протојереј ставрофор др Радомир Милошевић, из Смедерева, описао је живот Епископа Игнатија пре хиротоније, а посебно се осврнуо на његов архипастирски рад у Епархији браничевској. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, из 1994. године, наречен је преподобни јеромонах др Игнатије (Мидић), доцент Богословског факултета Српске Православне Цркве, за Епископа упражњене Епархије браничевске. Протојереј Радомир Милошевић се присетио како је у епархији одјекнула одлука да по први пут у историји браничевских епископа хиротонија буде обављена у катедралном храму Светих архистратига Михаила и Гаврила, у Пожаревцу, задужбини кнеза Милоша из 1819. године. У суботу 25. јуна 1994. године, јеромонах Игнатије произведен је у чин архимандрита, а на бденију је обављено наречење будућег епископа. У том чину су учествовали: Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, митрополити: Црногорско-приморски Г. Амфилохије, Тиролојски Г. Пантелејмон, Пергамски Г. Јован, и епископи: Нишки Г. Иринеј, Славонски Г. Лукијан, Банатски Г. Хризостом, Бачки Г. Иринеј, Захумско-херцеговачки Г. Атанасије, Осечко-пољски и барањски Г. Лукијан, Тимочки Г. Јустин, Врањски Г. Пахомије и Западноамерички Г. Јован. У недељу Свих Светих 1994. године, архимандрит Игнатије је хиротонисан за епископа браничевског, а Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Свјатјеши Патријарх Г. Павле уз саслужење већ поменутих митрополита и епископа, 15 јереја, 16 ђакона, 3 ипођакона и 4 чтеца. Затим је извршено устоличење увођењем Епископа др Игнатија у трон епископа браничевских и предат му је жезал. Затим се протојереј Милошевић осврнуо на архипастирски рад Преосвећеног Игнатија у Епархији браничевској. Владика је инсистирао да свештеници образују народ у евхаристијском духу, тражећи од свих несебичну љубав и саборност у литургијској заједници. Поред рада на обнови и изградњи цркава и манастира широм епархије, Преосвећени се трудио да својим примером укаже свим клирицима на нужност просвећивања у еклисиолошком смислу. Трудио се да млади уписују богословије и Богословски факултет, а све у циљу оживљавања црквеног живота у повереној му Епархији. Покренуо је епархијски часопис Саборност, који је представља наставак старијег Браничевског весника, чије је објављивање прекинуто 1941. године.

После протојереја др Радомира Милошевића предавање о односу и разликама између западне и источне еклисиологије је одржао професор Ставрос Јагазоглу, који је истакао значај евхаристијско-епископске еклисиологије, не потцењујући тзв. терапевтичку димензију хришћанства. Улога епископа у епархији требало би да буде од суштинског значаја за сваког верника. Такозвана исцелитељска теологија је у Православље дошла са Запада и суштински не припада аутентичном православном доживљају хришћанства. Господин Јагазоглу се, такође, осврнуо на проблем секуларизма подвлачећи да границе између Истока и Запада данас и не постоје. Са великим поштовањем је истакао личност протојереја Георгија Флоровског, који је утицао на савремене грчке богослове, као и на нашег корифеја богословља оца Јустина Поповића, који је, такође, познат у грчким теолошким круговима. Ипак, је највеће признање у оквиру еклисиологије указао Високопреосвећеном Митрополиту пергамском. Веома бираним речима обратио се Епископу браничевском Игнатију, истичући да је и он већ дао и даје свој лични печат икуменском православном богословљу.

У 17 и 30 часова Његово Високопреосвештенство Митрополит пергамски Г. др Јован (Зизиулас) одржао је предавање о епископској служби у животу Цркве. Нагласио је да епископ није, како се то често усталило у нашој новијој црквеној стварности, једна врста администратора који само брине о епархији. Такође, служба епископа није само служба духовника који би требало да лечи одређене проблеме верника него је то, пре свега, литургијска пракса потврђена од великих Светих Отаца, од Светог Игнатија, преко Кападокијаца и Светог Максима Исповедника, све до Светог Григорија Паламе, да је личност епископа она која сједињује раздељене и на тај начин указује иконичност есхатолошке гозбе Царства Божјег. Такође, Митрополит је истакао важност јерархијске структуре у Цркви, односно заједнице као суштинског елемента Цркве.

Затим је Митрополит Јован одговарао на питања заинтересованих о личности, о православном поимању брака и есхатолошког схватања брака и о литургијској пракси причешћивања свештеника.

Његово Високопреосвештенство Митрополит пергамски Г. Јован је служио Свету Архијерејску Литургију, у недељу, 26. септембра 2004. године, у Пожаревцу, у Саборној цркви Светих архистратига Михаила и Гаврила у 9 часова. На Светој Литургији саслуживали су Митрополит Варне Г. Кирил, Епископ врањски Г. Пахомије и Епископ браничевски Г. игнатије, уз многобројне свештенике и ђаконе Епархије браничевске. На Светој Литургији је беседио Митрополит Варне, а на крају је Митрополит Јован пренео поздраве Његове Свесветости Патријарха цариградског Г. Вартоломеја, затим је нагласио да епископска служба повезује све помесне Цркве и да епископ у заједници са својим свештеницима и народом, представља заједницу свих локалних Цркава. Не постоји раздељивање у оквиру епархије или Цркве, тако да се Црква у епископу остварује као Тело Христово. Затим је Митрополит Јован предао панагију и крст Епископу Игнатију, дар Његове Свесветости Патријарха цариградског Г. Вартоломеја, а Митрополит Варне је Епископа Игнатија даривао иконом Пресвете Мајке Богородице.

После Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све оне који су били сабрани у Цркви.

ОБНОВЉЕН ХРАМ ХРИСТА СПАСИТЕЉА У БАЊА ЛУЦИ

У Бања Луци је, 26. септембра 2004. године, служена прва Света Литургија у обновљеном храму Христа Спаситеља, подигнутом на темељима цркве коју су власти Независне Државе Хрватске срушиле 1941. године. На овај најузвишенији, молитвени начин, обележен је завршетак грађевинских радова на овом велелепном храму. Нови храм саграђен са трослојним зидом: цигла, бетон и камен, као и од црвеног и жутог Травертина, најпостојанијег и најскупљег камена који се увози из Месопотамије. Ово је први српски храм са позлаћеним куполама.

Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког Г. Јефрема, Његовог Високопреосвештенства Митрополита велеског и повадарског Г. Јована, патријаршијског егзарха Аутономне Охридске Архиепископије, Његовог Преосвештенства Епископа осјечкопољског и барањског Г. Лукијана, Његовог Преосвештенства Епископа славонског Г. Саве, Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Фотија, Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког Г. Герасима и Његовог Преосвештенства Епископа хумског Г. Максима.

Први храм бањалучких Срба из турског периода била је црквица посвећена Светој Тројици. Након устанка 1875. године, она је била запаљена и срушена. Године 1878. анексијом Босне и Херцеговине од Аустроугарске Срби су прикупили материјал, али прва акција по доласку нових окупатора је била да Србима одузму материјал и саграде касарну (данас Архив Босанске Крајине). Године 1879. саграђена је прва зидана црква малих димензија. Темељи храма Свете Тројице су били постављени и освештани 5. октобра 1925. а храм завршен и освештан на Спасовдан 1939. од стране тадашњег Митрополита загребачко-љубљанског Г. Доситеја и назван „Лепотица са Балкана“, као најлепши храм у Српској Православној Цркви. Дана 12. априла 1941. бомбардована је Бања Лука и тада је оштећена олтарска апсида. Камен по камен, циглу по циглу, Срби, Јевреји и Роми били су натерани од старне усташа да сруше храм и рашчисте терен. Комунисти забрањују обнављање храмова у Бања Луци и давдесет пет година у овом граду није постијала црква него се Света Литургија служила у капели Епископског двора. Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Василије (Костић) упоран у настојањима да обнови храм бива осуђен као државни непријатељ, а 28. августа 1953. године га протерују из Бања Луке. Године 1992. почиње обнова храма Свете Тројице након пада комуниста, а 17. октобра 1993. године Његова Светост Патријарх српски Господин Павле освештао је темеље са десетак Епископа, дванаест свештеника и четири ђакона.

«На обнову овог храма чекано је више од шест деценија, многе генерације су помрле у очекивању, маловерни су изгубили сваку наду, а Црква се искерно молила и чекала знајући да учињена неправда, једном мора бити исправљена»; рекао је Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем. Епископ Јефрем се топло захвало Председнику Републике Српске г. Драгану Чавићу, који је поред свог личног доприноса, показао стално интересовање за ток градње и настојао да се искрсли радни проблеми превазиђу и повољно реше, а радови успешно наставе, затим успешним привредницима и истакнутим појединцима, извођачу радова Гражевинском предузећу «Крајина», тиму пројектаната и инжењера који су вршили надзор и свим сарадницима који су на било који начин допринели, да ова прва фаза радова на храму буде успешно окончана. Такође се срдачно захвалио медијским кућама које су пратиле Свету Архијерејску Литургију и хору «Јединство» који је улепшао ову свечаност. Епископ бањалучки је нагласио да ће по завршетку и освећењу храма бити штампана Монографија која ће приказати не само историјат првог и сада обновљеног храма, него и списак приложника и учешће сваког дародавца.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu