Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
4. октобар 2004. године

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА НАЦИСТИЧКОГ ТЕРОРА

У београдском селу Јајинци, на месту некадашњег војног полигона Краљевине Југославије, у периоду од 1941. до 1944. године, од стране нацистичког окупатора отворен је логор за Србе, Роме и Јевреје. У овом паклу страдало је 127.000 мушкараца, жена и деце. Логор је ослобођен 2. октобра 1944. године, а 1964. отворен је Спомен комплекс Јајинци.

После шездесет година, у суботу, 2. октобра 2004. године, преживели логораши, чланови њихових породица и пријатељи окупили су се на стратишту некадашњег логора у Јајинцима. Парастос су служили протојереј-ставрофор проф. др Димитрије Калезић и протођакон проф. Радомир Ракић. У својој беседи проф. др Димитрије Калезић истакао је колики је био значај њиховог страдања и мученичке смрти. Присутнима се обратио и начелник Управе за морал ГШ ВСЦГ генерал-мајор Видосав Ковачевић који је говорио о цени слободе и о патриотизму пострадалих родољуба на овом стратишту. Госпођа Радмила Хрустановић посетила је присутне да је на овоме месту пострадало 127.000 родољуба и да је главни разлог њиховог страдања био тај што су били Срби, Јевреји и Роми.

Венце на спомен обележје положили су представници Војске Србије и Црне Горе, београдских општина и других установа.

Почасним плотунима и минутом ћутања одата је последња почаст пострадалима у овоме београдском логору.

ПОСЕТА СРБА ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈИ

На позив Митролита загребачко-љубљанског и све Италије Г. Јована, у петак, 1. октобра 2004. године, група око тридесетак људи посетила је Патријаршијски двор и Музеј Српске Православне Цркве где је присутне примио мр Слободан Милеуснић, управник Музеја. Он их је упознао са културном баштином Музеја, показујући им Јефимијину Похвалу, Плашт кнеза Лазара, Плаштаницу краља Милутина, Повељу царице Марије Терезије и многе друге предмете. Приликом посете патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог Његово Високопреосвештенство Г. Јован показао је гостима и салу за седнице Светог архијерејског сабора, где су присутни видели слику Сеоба Србаља, рад познатог српског сликара Паје Јовановића.

Гости Митрополита Г. Јована су обишли и највеће српске светиње: манастире Студеницу, Жичу, Ђурђеве ступове у Расу, Сопоћане, Велуће и Љубостињу.

ОСВЕЋЕЊЕ ЗВОНА ЦРКВЕ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА

Црква Светог Максима Исповедника налази се у Новом Костолцу, рударском месту на Дунаву, удаљеном 12 км од Пожаревца, у Епархији браничевској. Ово место никада није имало Цркву од свог оснивања (40-тих година XX-тог века), тако да је оно својеврсна мисионарска парохија у браничевској Епархији. Узгред, ово је и прва црква у Србији посвећена овом Светитељу, чије је зидање почело лета 1999. год. те је остало да се заврше још унутрашњи радови. Костолац је иначе специфично место, са око петнаестак нација из свих крајева бивше СФРЈ, може се рећи бивша Југославија у малом.

Ту, на том и таквом месту, никла је црква Светог Максима који је Светитељ Истока и Запада. Живео је у Цариграду (VII век после Христа), био прогнан на Запад у Рим где је нашао уточиште, признат од западне браће за разлику од тадашњих источњака који су га прогањали. Након неколико суђења од стране Византинаца, прогнан је са одсеченом руком и језиком на Кавказ где је и умро 662. године. Данас на том месту, над његовим гробом у Грузији, постоји мала црква Светог Максима Исповедника.

Парохија Св. Максима тек почиње да живи својим литургијским животом. У њој је све по први пут – прве литургије, прва заједничка крштења у Дунаву, прва Литија кроз град поводом новоуспостављене градске славе Светог Прокопија (21. јула), и још много тога. Надлежни свештеник (долепотписани аутор текста) заједно са својим вернима у тесној је духовној вези са својим Епископом браничевским Г. Игнатијем, који је више пута посећивао цркву, давао савете и извршио чак три освећења (темеља, крстова и звона).
Ове 2004-те године Епископ Игнатије славио је свој јубилеј, десетогодишњицу епископске службе, чије је славље отпочело у цркви Светог Максима, освећењем звона и фијале 24. септембра, уз присуство драгог и уваженог госта из Атине - Митрополита пергамског Г. Јована (Зизјуласа) и мноштва народа. Наравно, прва Архијерејска Литургија биће служена на сами дан освећења Цркве.

Током идуће године фрескопис ће почети да ради свештеник Стаматис Склирис, сликар из Атине, чиме црква још више добија на непоновљивости и оригиналности. Већ сада, иако је још у изградњи, саму порту красе неговани травњаци, мноштво садница као и новоосвећена фијала са чесмом изнад које је фреска Богородице са Христом по имену Живоносни Источник. Фијала је место на којем ће лети бити крштења а зими на Богојављење освећење воде.
Важно је напоменути несебично учешће верног народа не само на литургијама већ и приликом самог зидања, где је свако учествовао сходно својим могућностима и тако оставио неизбрисиви траг на овој цркви. Наравно, ништа још није готово, оригинални подухвати тек предстоје, тако да је зидање ове цркве отворено поље за ново стваралаштво. На крају, по дубоком учењу Светог Максима, откриће се права Истина о свету и човеку, па ће сходно томе и црква Светог Максима Исповедника заблистати у пуном сјају.

Свештеник
Александар Михаиловић
Пожаревац

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu