Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
7. октобар 2004. године

ОТВОРЕНО ПИСМО ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ Г. АРТЕМИЈА ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ БОРИСУ ТАДИЋУ

Епископ рашко-призренски Г. Артемије упутио је, 5. октобра 2004. године, отворено писмо председнику Србије Борису Тадићу, реагујући на јавни апел који је председник Тадић упутио косовским Србима, позивајући их да учествују у предстојећим косовским изборима.

Поштовани г-не Председниче,

Оно од чега смо месецима стрепили, што смо шестим чулом наслућивали, вечерас смо доживели као очекивани, али веома болан ударац. После толико разговора, консултација и саветовања са многима, поред заклињања на јединствен став по питању косовских избора, Ви сте наступили као слободни стрелац, и насупрот свима осталима изрекли оно што смо сви чули у Вашем обраћању грађанима Србије.

Не рекосмо ли Вам пре недељу дана, да ако решавате да позовете Косовске Србе на изборе, да то учините НА КОСОВУ, гледајући тај народ у очи. Рекосмо тада да бар толико тражите и захтевате од представника међународне заједнице, да Вам омогуће долазак на Косово у наше логоре, да видите како Вам народ живи, па га онда позивајте, ако сматрате да су му услови живота такви да може "слободно да бира и да буде биран", Ви сте се ипак одлучили да то учините из Београда. Срамно!

Данашњи дан за нас Србе на Косову и расејане са Косова може се мерити само са 17-им мартом ове године. Тада смо доживели погром од албанских терориста, а данас доживљавамо издају од Председника наше матичне државе. Ваш позив је унео немир у свачије срце, деобу и поделу у српски народ како овај у Београду, тако и у онај на Косову и Метохији.

Рекосте пре неколико дана да Ви никада нећете потписати независно Косово. Можда и нећете, јер Вам то нико неће ни тражити. Али сигурно ћете својим поступком и својим радом, пре свега овим данашњим гестом, допринети да до тога дође, као што су то чинили и Ваши претходници на том положају. Ни они нису ништа потписали, али су нас својим радом и СВОЈОМ наопаком политиком довели у положај у коме се данас налазимо. Ви сигурно довршавате дело руку њихових. Историја ће то забележити, а Бог ће свима платити по делима њиховим.

Са дубоким жаљењем што сте Нас принудили да Вам напишемо ово писмо, остајемо дубоко разочарани

Епископ рашко-призренски Г. Артемије

ОБНОВА МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле са члановима Светог Архијерејског Синода, епископима: Нишким Иринејем, Шумадијским Јованом и Будимљанско-никшићким Јоаникијем примио је г. Војислава Коштуницу, председника Владе Републике Србије, г. Драгана Којадиновића, министра културе и медија и помоћника Министра за капиталне инвестиције. Састанку су присуствовали и мр Гордана Марковић, директор Републичког завода за заштиту споменика културе, др Мирко Ковачевић, архитекта који учествује у обнови манастира Хиландара и мр Слободан Милеуснић, управник Музеја Српске Православне Цркве и координатор Савета за заштиту и обнову цркава и манастира Српске Православне Цркве.

На састанку, на основу извештаја Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Иринеја, који се управо вратио из посете пострадалом манастиру Хиландару, истакнуто да радови на обнови теку споро, али да се са вером у Бога сви надају да ће се уз сарадњу две Цркве, и Србије и Грчке, радови убрзати. Епископ нишки Г. Иринеј замолио је све присутне да се потруде колико је у њиховој моћи да се започето заврши, констатујући да је до сада урађено недопустиво мало и да се темпо радова мора битно убрзати.

Министар Којадиновић је истакао да ће Влада континуирано наставити да уплаћује средства и да постоје обећања од Министарста културе Грчке да ће се заузети да се радови на обнови убрзају. Председник Коштуница је нагласио да је неопходно да се сачини листа приоритета радова.

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК У ЦРНОЈ ГОРИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И ХРИШЋАНСКА ЕВРОПА (1804-1813)

У организацији Епархије црногорско-приморске у манастиру Острог и Подгорици одржаће се Међународни научни скуп са темом Први Српски Устанак у Црној Гори и Херцеговини и Хришћанска Европа (1804-1813), од 8. до 10. октобра 2004. године.

У петак, 8. октобра 2004. у Сали Конака Манастира Острога, Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије ће отворити овај веома значајан научни скуп, као председник Одбора за обележавање 200 година Првог српског устанка у Црној Гори. После поздравне речи, Митрополит ће говорити на тему Свети Петар Цетињска; Карађорђе, макријанис – православни духовни етос; затим ће проф. др Радош Љушић говорити о Световном и духовном вођству Срба у време Српске Револуције. Трећи предавач биће академик Миомир Дашић, који ће говорити о Политичкој и војној сарадњи Црне Горе Митрополита Петра И Петровића Његоша и племена брда са Карађорђевом Србијом 1804-1813. године, да би овај део научног скупа завршио својим предавањем гост из Грчке, проф. др Панајотис Харитос, чије ће излагање бити на тему Рига од Фере и ослобођење хришћанских народа на Балкану. Други део излагања започеће проф. др Радоман Јовановић беседом о Утицају спољњег фактора на политику Митрополита Петра И према Првом српском устанку 1804-1813. године. Затим ће др Константин Никифоров, из Москве, говорити о Везама Русије са Србијом и Црном Гором за време Првог српског устанка као обрасца њихових будућих односа. После госта из Русије, говориће др Владимир Јовићевић на тему Митрополит Петар И и Карађорђе – лицем у лице, а у наставку ће академик Драгутин Лековић говорити о Првом српском устанку у светлости филозофије историје.

У петак, 8. октобра 2004. године од 15 и 30 часова почиње поподневна седница предавањем Епископа Атанасија о Учешћу Херцеговаца у Првом српском устанку. Затим ће др Славенко Терзић говорити о Старој Херцеговини и идеји васкрса државе српске, др Радослав Распоповић на тему План Петра И о деловању црногорско-бокешке и руске војске у Херцеговини и пројекат о стварању славено-српске државе под покровитељством Русије, Васко Костић ће говорити о Српском устанку (1804-1813), околни српски крајеви и хришћанска Европа. У наставку научног скупа говориће мр Жарко Лековић на тему Црногорско-србијанска сарадња 1804-1813, затим ће мр Лука Кастратовић говорити на тему Карађорђева рашко-полимска офанзива 1809. године (војни аспект), а на крају ове седнице говориће др Бранко Надовеза на тему Балкан и балкански народи у доба Првог српског устанка с посебним освртом на црну Гору и Херцеговину.

У суботу од 9 часова, у сали хотела Љубовић, у Подгорици, прво ће говорити др Јован Делић на тему Вук, Европа и српски језик, затим др Зоран мирковић на тему Извори Карађорђевог законика, мр Вукић Илинчић на тему Немањићка и Карађорђева Србија као основ националног програма књаза-краља Николе. Пре пузе ће говорити др Радмило Маројевић на тему Посвета: критичко издање и песничка структура текста. После дискусије, говориће др Веселин Ђуретић на тему Српство у светлости Првог српског устанка, затим проф. др Димитрије Калезић на тему Карађорђев устанак у светлости Откривења Јовановог, проф. др Алојз Ујес о Архимандриту Рувиму из Боговађе на сцени царског Бургтеатра у Бечу 1849. године, проф. Предраг Вукић говориће на тему Ријека Дрина као устанички мотив у Првом српском устанку и слободарској традицији српског народа. У суботу, од 15 и 30 почиње четврта седница излагањем академика Љубомира Зуковића на тему Марко Миљанов о Првом српском устанку, затим ће мр Будимир Алексић говорити на тему Народне песме о Првом српском устанку и “огледало српско”. У наставку ће Добрило Аранитовић говорити о Поезији и историозофији устанка (Вишњић-Сарајлија-Његош), мр Михаило Шћепановић на тему Црна Гора и Вукове пословице. После дискусије јереј Велибор Џомић говори на тему Карађорђева вера и побожност, затим Бојана Мишковић на тему Пушкин о Карађорђу и Црној Гори, Ана Пејановић на тему Посвета: руски препјеви, и на крају проф. др Јован Чађеновић говориће на тему Поема Момира Војводића “Вожде од Сербие”.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu