Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
12. октобар 2004. године

НОВИ ПАТРИЈАРХ АЛЕКСАНДРИЈСКИ И ЦЕЛЕ АФРИКЕ ТЕОДОР II
ЗАВРШНИ ДОКУМЕНТИ: ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА КЛИРУ, ЧАСНОМ МОНАШТВУ И СВИМ ЧЕДИМА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

НОВИ ПАТРИЈАРХ АЛЕКСАНДРИЈСКИ И ЦЕЛЕ АФРИКЕ ТЕОДОР II

Досадашњи Митрополит Зимбабвеа Теодор II, изабран је за новог Предстојатеља Цркве Христове са престолом у Александрији. Пуна титула александријских патријараха гласи: најблаженији и највисокопоштованији Отац, Господин и Владика, Папа и Патријарх великог града Александрије, Либије, Пентапоља, Етиопије и васцеле земље египатске, Отац Отаца, Пастир Пастрира, Архијереј Архијереја, тринаести Апостол и Судија васељене,, Његова Светост, Папа и Патријарх великог града Александрије, Либије, Етиопског Пентапоља, Египатске земље и целе Африке, Отац Отаца, Пастир Пастира, Првосвештеник Првосвештеника, Тринаести апостол Апостола и Судија Васељене.

Оснивач и установитељ Александријске патријаршије је Свети апостол и јеванђелист Марко, а новоизабрани Патријарх Теодор II је 115 патријарх ове древне Патријаршије.

Избор је одржан у храму Светог Саве Освећеног у Александрији, уз учешће 13 митрополита.

Новоизабрани патријарх Александрије и целе Африке Теодор II потиче са Крита из области Хание. Он је четврти Александријски патријарх пореклом са Крита. Рођен је 1954. године. За ђакона је рукоположен 1975. а за презвитера 1978. година. Као ђакон и синђел службовао је у митрополији Ламбиса и Сфакие, срез Хание. Године 1985. постављен је за егзарха Патријарха александријског у Одеси.

За епископа Кирине изабран је 1990. године и одређен је да буде представник Александријског патријарха у Атини. У тој служби се задржао све до марта 1997 године. Митрополит Камеруна постао је 23. септембра 1997. године. Камерунски митополит је био до октобра 2002. године, када је постављен за Митрополита Зимбабвеа. Са тог места изабран је за Патријарха александријског и целе Африке.

Отац Душан Ђ. Бурсаћ

ЗАВРШНИ ДОКУМЕНТИ: ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА КЛИРУ, ЧАСНОМ МОНАШТВУ И СВИМ ЧЕДИМА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Од 3. до 8. октобра 2004. године заседао је Свети Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве. Заседање је отпочело у храму Христа Спаситеља у Москви, а настављено у Свето-Троицкој Сергијевој Лаври - Сергијевом Посаду.

На званичном сајту Московске Патријаршије објављени су бројни документи о овом важном заседању. Овом приликом издвајамо неколико акцената.

У обраћању Светог Архијерејског Сабора свој пуноћи Цркве Христове истиче се да су за нама остале тешке године тоталитарног атеизма који је подстицао директна, отворена прогонства вере Христове. Искушења насиља замењена су искушењем слободе и са болом се примећује да то ново искушење, друштво не може да савлада.

Данас имамо нове непријатеље - лукавије, домишљатије, но не мање опасне од атеизма. То су култ раскоши, потрошње, комфора, задовољстава често повезаних са моралном распуштеношћу. То је одлазак младих, активних људи у свет наркотичких илузија “виртуелне” стварности, хазардних игара и сл. То су међународни, социјални, политички и унутар црквени спорови у којима се троше духовне силе народа.

Забринутост нарочито изазива распрострањеност секуларизма у савременом друштву које жели да гради живот без Бога. Мерилом свега означен је човек, који је - будући створен по лику и образу Божијем - у почетку имао највише достојанства - но поражен је грехом.
Секуларизам није нов, али је тек данас, у епохи глобализације постао преовлађујући начин мишљења у свету, претендујући на то да, са универзалих позиција, изражава интерес целог човечанства. Систем друштвених односа данас се гради на такав начин да религија остаје само приватна ствар, а под изговором да се штите права човека, штити се грех, који се укорењује у живот, а у суштини болесне појаве постају општеважећа норма. Постоје, такође, и покушаји да се Црква избаци из различитих сфера друштвеног и државног живота, са чим се Сабор не слаже. За добробит државе и друштва неопходно је снажније учешће православља у свим областима друштвеног живота. Православни поглед на свет треба да, у најмању руку, добије једнака права као секуларни начин вићења света.

Вредности засноване на хришћанској вери се морају узимати у обзир при остваривању оних друштвених програма који су од интереса великог броја људи.

Нажалост, рушење моралних норми нашег народа у многоме се остварује преко средстава јавног информисања, нарочито телевизије. Пракса показује да покушаји законског регулисања у те области, у погледу јавног морала, наилазе на озбиљан отпор. Ситуација се може изменити на тај начин што ће новинари пред друштвом прихватити моралну обавезу за садржај својих радова. Учествовање православних свештеника у телевизијским и радио емисијама и о појављивање садржаја који издржавају црквену позицију на актуелна питања садашњице, треба да буду редовни. Бити православан данас, као и у свим временима, значи живети по заповестима Христовим, бити укорењен у учењу Цркве, а пре свега, делима сведочити своју веру. Нека нам пример буде живот благочестивих подвижника које је прославио и уврстио у каталог светих овај Сабор архијереја Руске Православне Цркве. Међу њима су преподобни Атанасије Висоцки, праведни војник Теодор (адмирал Ушаков), преподобни Зосима Верховски, преподобни Пимен Угрешки, преподобна Александра Дивеевска, блажена Параскева Дивеевска и блажена Матрона Московска.

Свети Архијерејски Сабор призива народ Божији да јача јединство и умножава мисионарску делатност. Сабор се свима обраћамо речима утехе и наде: «Радујте се, усавршавајте се, утешавајте се, исто мислите, мир имајте, и Бог љубави и мира биће са Вама» (2 Кор 13,11).

Сабору је пристуствовало 146 архијереја од 157 колико је било назначено у списима. Од 146 присутних архијереја 124 управљају епархијама, а 22 су викари.

Из извештаја Патријарха Алексеја II сабору Руске Православне Цркве:
- данас је у Руској Православној Цркви 26.590 парохија - од тога у Русији 12.638, Украјни 10.377, Белорусији 1.319, Молдавији 1.520, а у осталим земљама бившег СССР-а 461, док је у даљем иностранству 275. Затим, манастира 652, школа веронауке 9.468, социјалних центара 2253. Руска Православна Црква редовно издаје 715 периодичних публикација.

У Москви данас има 681 храмова и капела, а у изградњи је још 67. У московским храмовима служи 723 свештеника и 287 ђакона.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu