Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
15. новембар 2004. године

БОГОСЛОВСКИ СИМПОСИОН
НА ПРАВОСЛАВНОМ БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Православни Богословски факултет Универзитета у Београду организује научни међународни Симпосион у периоду од 18. до 19. новембра 2004. године. Симпосион се сазива поводом два историјска догађаја: 950 година од Великог раскола (1054. године) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204. године).

Програм рада Симпосиона:

У четвртак 18. новембар 2004. године, после јутарњег богослужења у 9 часова ће бити свечано отварање Симпосиона у Амфитеатру Богословског факултета, а поздравне беседе ће изговорити Декан Богословског факултета и Његова Светост Патријарх српски Г. Павле.

У току првог радног заседања говориће: Епископ др Атанасије Јевтић (Кризне године 1054-1204), др Јуре Зечевић (Четрдесета обљетница уклањања анатеме из 1054. године), др Богдан Доленц (Разлика између универзалне и евхаристијске еклисиологије (два приступа уједињењу двеју Цркава)), затим ће уследити дискусија. Друго радно заседање ће започети др Радивој Радић (Расцепкано Царство (Византија уочи 1204. године)), да би наставили др Љубомир Максимовић (Србија и последице IV крсташког рата) и др Мирјана Живојиновић (Атос око 1204. године). Први радни дан ће затворити дискусија о задатим темама.

У петак, 19. новембра 2004. године, треће радно заседање почиње др Јован Тарнанидис (Аутокефалија Српске и Бугарске Цркве у дипломатским плановима цара Михаила VIII Палеолога и унионистички сабор у Лиону), а настављају др Милош Антоновић (Србија и Лионска унија 1274. године), др Андрија Веселиновић (Пад Цариграда у нашој историографији), затим следи дискусија. Симопсион ће бити свечано затворен у 12 часова, а на затварању ће бити изнети резиме и закључне речи са овог научног скупа.

Одбор за припрему и одржавање Симпосиона у саставу протојереј проф. др Радомир В. Поповић, протојереј проф. др Предраг Пузовић, доцент др Давид Перовић, асистент др Драгана Јањић и асистент-приправник Владислав Пузовић, позивају све заинтересоване да узму учешћа на овом веома занимљивом научном скупу.

Организатор и добротовор Симпосиона и Зборника са Симпосиона је Министарство вера Републике Србије.

ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК СВЕТИХ ВРАЧА

На празник Светих бесребреника Козме и Дамјана (Светих Врача) прослављена је прва слава манастира Зочишта након недавног повратка монаха на згаришта ове светиње.

Због јаке кише Његово Преосвештенство Епископ липљански Г. Теодосије са свештенством и монаштвом Епархије рашко-призренске служио је Свету Архијерејску Литургију у облизњем српском селу Великој Хочи, у храму Светог првомученика архиђакона Стефана. Светој Литургији присуствовало је више стотина верника. Поред Срба из Велике Хоче и Ораховца, уз пратњу КФОР-а, дошли су и Срби из метохијских енклава: Биче и Осојана, са севера Косова, као и један аутобус верника из Ваљева.
Владика Теодосије је у име Епископа Артемија поздравио верни народ, који се окупио у великом броју поред тешких безбедносних околности и временских услова. Посебно је охрабрио протосинђела Петра и његову сабраћу који су у "тешком времену дошли на тешко место са чврстом вером и надом у Божју помоћ да обнове живот у древној светињи и подигну из пепела манастир Зочиште". Владика Теодосије се такође захвалио и припадницима КФОР-а који су подржали повратак монаха и који тренутно обезбеђују манастир.

Манастир Св. Козме и Дамјана у Зочишту подигнут је у XIV веку. Први пут се помиње у хрисовуљи Светог Краља Стефана Дечанског из 1327. године. Свети Краљ је овај манастир и околна имања предао на коришћење српском манастиру Хиландару на Светој Гори као манастирски метох. Црква и манастирски конаци су више пута страдали кроз историју. У лето 1999. године албански екстремисти до темеља су разрушили цркву у којој су чувани остаци фрескописа из XIV века и запалили конаке. Од тада па све до пре месец дана, манастир је био напуштен, јер монасима није био омогућен повратак. Захваљујући залагању представника КФОР-а али и сагласности локалних општинских власти у манастир се вратило трочлано монашко братство на челу са протосинђелом Петром, настојатељем манастира Ђурђеви Ступови, који је пре рата био игуман манастира Зочиште.

МИТРОПОЛИТ КИРИЛ ГОВОРИО О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
НА ЗАСЕДАЊУ ЕВРОПСКОГ САВЕТА ВЕРСКИХ ЛИДЕРА

Његово Високопреосвештенство Митрополит смоленски и калининградски Г. Кирил, председник Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије, учествовао је 7. новембра 2004. године, у редовном заседању Европског савета верских лидера у Белгији.

Првог дана заседања митрополит Кирил је, као један од ко-модератора Европског савета верских лидера, председавао отвореном сесијом Савета и дискусијом о проблемима на Косову и Метохији, у којој су узели учешће и представници дипломатског кора и међународних организација.

У уводној беседи Преосвећени Владика Кирил је рекао: „Желео бих да захвалим свима који раде на успостављању мира на Балкану. Нетрпељивост, чији корени сежу у далеку прошлост, у овом региону се поново заоштрава, доводећи до ратова и сукоба. За то што данас на Балкану нема већег крвопролића заслужне су многе државе и међународне организације. Али најзаслужнији су сами балкански народи, који су кренули путем мира. То се догодило у великој мери захваљујући верским лидерима, који су позивали на мир и који су се трудили да зауставе насиље.

Рекавши ово, не могу да не укажем и на трагичне, алармантне околности. Нажалост, мир на Балкану, а поготову на Косову, данас није ни потпун, ни праведан. Многи људи гину или их прогањају с њихових огњишта, варварски се уништавају најстарије светиње, нема ни говора о повратку неког већег броја избеглица.

Покушај да се оправда страна војна интервенција своди се на идеју заштите националних мањина. Обећани су били мир међу народима и стварање мултикултуралног друштва под контролом међународног војног контигента и уз подршку међународних цивилних органа. Па ипак, људи и даље страдају, а овај пут је то српско становништво Косова и Метохије. Међусобно неповерење између Срба и Албанаца продубило се до невиђених размера. При том се одговорни ни не труде да истински промене овакву ситуацију. Прилике које сада владају на Косову и Метохији доказују да међународна заједница фактички признаје право јачег и да ништа не може да учини у циљу поновног успостављања правде. Чини се да нису случајни радикални позиви на поделу Косова и Метохије на српски и албански део. Груба подела територије по етничком принципу је сада постао уобичајни епилог сукоба – како на Балкану у целини, укључујући и Босну, тако и у областима Блиског истока, областима захваћеним јерменско-азербејџанским сукобима, у низу афричких земаља. Причају нам о способности међународне заједнице да разрешава сукобе, да доводи народе до мирне коегзистенције; међутим, пракса показује да до реалне безбедности веома често доводи управо стварање моноетничких територија, одвојених границама и зидовима. Штавише, најјаче земље света de facto признају ратне победе једне од сукобљених страна, а понекад и саме омогућују достизање таквих победа. Све ово доводи у сумњу постојеће правне норме, сам принцип правде, управо као и идеју стварања мултикултуралног друштва. Неки чак говоре да је та идеја доживела крах. Па ипак, не можемо, не смемо да се одрекнемо идеала праведности и законитости, препустивши светску политику принципу „права јачег“.

Прилике на Косову и Метохији треба да постану лакмус-папир који ће свету показати јесмо ли спремни да у пракси остварујемо највише моралне идеале, или је човечанство спало на законе џунгле. Међународна заједница је дужна да заустави страдање Срба на Косову и Метохији, као и било ког другог народа. Дозволите да изразим наду да ћемо ми – политичари, дипломате, верски лидери – успети да остваримо трајни мир у овом региону својим заједничким напорима, јер пут неправде, мржње и насиља никада неће довести до реалног разрешења сукоба.“

Пренето према извештају Званичног сајта Руске Цркве

ИКОНОПИС У СРБИЈИ ДАНАС

У Руском културном центру, у Братислави, 11. новембра 2004. године отворена је изложба икона под називом Иконопис у Србији данас, на којој су своје иконе изложили Владимир Ћетковић, Бобан Вељковић и Вероника Ђукановић. Изложбу је отворио професор Православног факултета из Прешова Јан Зозулак, који је говорио о значају и вредности икона, а посебно оних које потичу из Србије, јер оне на најбољи начин настављају византијску традицију иконописања. Изложба је продајна, а део средстава биће намењен за завршетак радова православног храма Светог Растислава који се гради у Братислави. Изложба ће трајати до краја новембра, после чега ће бити пресељена у Беч.

Отварње изложбе је медијски добро испраћено, а први програм ппољске националне телевизије је направио дугометражни филм о овој изложби и о значају и значењу икона и иконографије у Православној Цркви.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu