Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
26. новембар 2004. године

ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ О ДОПРИНОСУ ЦРКАВА ВЕРСКОЈ, КУЛТУРНОЈ И МЕЂУНАЦИОНАЛНОЈ САРАДЊИ НА ПУТУ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА ОДРЖАНЕ У БЕЧЕЈУ И СУБОТИЦИ

Конференција о доприносу цркава верској, културној и међунационалној сарадњи на путу европских интеграција, чији су слоган речи Господње – Мир свој вам дајем, одржана је од 22. до 24. новембра 2004. године, у Суботици и Бечеју, у организацији Епархије бачке Српске Православне Цркве, Суботичке бискупије Католичке Цркве, а уз подршку Реформатске Хришћанске Цркве, Словачке Евангеличке Цркве и Евангеличке Хришћанске Цркве

Овај свехришћански сусрет почео је у Суботици, свечаном Доксологијом у храму Вазнесења Господњег, коју је, у част доласка Његове Светости Патријарха српског Г. Павла у овај најсевернији српски град, служио Преосвећени Епископ бачки Г. Иринеј. Богослужењу су присуствовали надбискуп београдски Г. Станислав Хочевар, бискуп суботички Г. Иван Пензеш, бискупи Цркава Реформације: Иштван Чете Семеши, Арпад Долински и Самуел Врбовски, министри у Влади Србије г. Милан Радуловић и др Бојан Димитријевић, амбасадори и чланови дипломатског кора, као и велики број верних Православне Цркве и Католичке Цркве. После Доксологије, стотине верних, заједно са учесницима Конференције, предвођени Патријархом, Надбискупом и епископима упутио се у литији до оближњег Фрањевачког самостана. У самостанској цркви богослужио је бискуп г. Иван Пезеш.

У поздравној беседи бискуп Пезеш је нагласио да предстоје разговори сестринских цркава и представника, државе, локалних власти и међународних институција.

Свечаност у Градској већници почела је химном “Боже правде”, а на почасном подијуму су стајали Патријарх српски Павле и Надбискуп београдски Станислав Хочевар. Градоначелник Суботице, г. Геза Кучера поздравио је учеснике сусрета као људе добре воље који који су се окупили у граду кога одликује верска и национална толеранција. Епископ бачки Г. Иринеј је у својој беседи на отварању конференције истакао да је ово је први свехришћански скуп ове врсте, не само у Србији и Црној Гори, него и на Југоистоку Европе. Мото ове Конференције узет је из Светог Писма - МИР СВОЈ ВАМ ОСТАВЉАМ, МИР СВОЈ ДАЈЕМ ВАМ. Преосвећени се осврнуо на евентуалну недоумицу, зашто је мир кључна реч, када ми овде живимо у миру - МИР СВОЈ ДАЈЕМ ВАМ. Сви говоре о миру, а мира нема. Мир је плод Духа Светог међу нама. Ту се открива међусобна љубав и спремност за изграђивање свега што је добро. Цркве не постоје ради себе, него ради света. Наш допринос је истинска заједница међу људима и народима. Мир припада свима онима који су близу Христа, онима који су далеко од Христа, онима који верују и онима који не верују. Он, који је створио човечанство, главни је и једини миротворац. Сви који иду Његовим путем граде мир. Задатак сарадње јесте суштина нашег живота и зато истинско уједињавање мора имати камен-темељац, а то је Христос. Европа није сада први пут обједињена. То јединство се може поновити, али не без духовног подстицаја и надахнућа. Цркве имају тај задатак и циљ. Зато је и изабрана порука МИР СВОЈ ВАМ ДАЈЕМ. Ова порука неопходна да као пастири и верници сведочимо своју унутрашњу решеност срца и савести, те да свој јединствени мир придоносимо међу Црквама, међу нацијама и међу културама. По љубави ће нас познати да смо Христови.

Конференцију је прогласио отвореном и Бискуп Г. Иван Пезеш нагласивши да “смо сви свесни колика је вредност мира и који је то Божји дар нама. Мир је специфичан, не само својим садржајем, него и својом снагом која се међу људима може успоставити само ако је темељ друштва начело да је сваки човек од Бога, да је природа обдарена разумом и слободном вољом. Из људске природе произилазе његова права и мудрости које су нераздвојиве. За миром на земљи чезну сви људи свих времена. Вођени Христом и његовом заштитом, сви народи као браћа нека се загрле да увек међу свима влада мир”.

Присутнима се, потом, обратио Његова Светост Патријарх Г. Павле, речима да истинска вера није само у речима, говорењу и писању већ и у владању и поступању. Говорећи о улози Цркава у верској, културној и међунационалној сарадњи, Патријарх Павле је рекао да једино човек који поштује принципе вере и истине испуњава смисао свог постојања. Излагање је завршио речима: Нека светли светлост вашег постојања пред свим људима. Желим вам мир правду и слободу, јер су нам свима толико потребни.

У име Римокатоличке цркве, присутне је поздравио Надбискуп београдски Г. Станислав Хочевар подсетивши да је сваки живот позив и ако је Христос наш мир, ми смо позвани да градимо мир у свету.

Учеснике Конференције су потом поздравили реформатски бискупи, министри у Влади Србије, Милан Радуловић и др Бојан Димитријевић, Николас Херкулес, представник Уједињених нација и Едуард Хофман, експерт Европске Уније за социјална и економска питања.

РАДНИ ДЕО СУСРЕТА У БЕЧЕЈУ

Пре почетка радног дела, служена је јутарња молитва у бечејском православном храму Светог Великомученика Георгија.

Уводним пленарним заседањем у хотелу “Бела лађа”, председавао је Његово Преосвештнество Епископ бачки Г. Иринеј. Прво су Конференцију поздравили г. Ђорђе Предин, градоначелник Бечеја и г. Пал Шандор, председник СО Бечеј. О значају Конференције говорио је Његова Светост Патријарх Г. Павле и Митрополит Г. Емануил, који је пренео поруку Васељенског патријарха Вартоломеја у којој се истиче да “Европу можемо градити једино путем мира и помирења”. “То можемо постићи уз помоћ политичких и духовних вођа”, Митрополит Емануил је истакао улогу медија у представљању знања о мултикултурној и мултиверској Европи. “Не можемо без Србије у Европи будућности”, поручио је Митрополит подсетивши да Југоисточна Европа треба да буде модел коегзистенције са другим верским заједницама и народима.

Пленарно заседање је настављено излагањем Надбискупа Станислава Хочевара који је подсетио на Енциклику Његове Светости Папе Јована Павла II у којој се каже да је “хришћанска вера позив њеног Творца али и времена у коме живимо”. “Наш позив је да једни другима омогућимо живот у складу са законом вере који нас позива на мир и заједништво”.

Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, председавајући овог дела радног сусрета, објаснио је значај ових порука подсетивши на иницијативу Васељенске патријаршије и Католичке цркве и њихов позив на дијалог братским хришћанским црквама. Епископ Иринеј је додао да “хришћанске Цркве треба да буду носиоци новог дијалога и враћања душе европском континенту”.

Уводне реферате су, затим поднели Пречасни др Андрија Копиловић, проректор Катехетско-теолошког института у Суботици, Његово Преосвештенство Епископ јегарски Г. др Порфирије и др Мирољуб Лабус, подпредседник Владе Републике Србије.

Рад Конференције је настављен по радним столовима о: верској сарадњи, културној сарадњи, међунационалној сарадњи и европским интеграцијама. Модератори су били о. Андрија Копиловић, архимандрит Андреј (Ћилерџић), Дубравка Валић и Марија Јањатовић. Вредно је напоменути да је за сваким радним столом било око двадесет учесника, и да су како богослови, и предстваници државних власти, а исто тако и представници националних савет, страних држава и међународних организација и експерти дали веома садржајне реферате и учествовали у дискусији.

У среду, 24. новембра 2004. године, завршно пленарно заседање отпочело је подношењем реферата о раду радних столова. У даљем раду, Конференцији се придружио др Војислав Коштуница, председник Владе Републике Србије, који се обратио пленуму истакавши да је дошло време да Цркве самостално искажу своја схватања о сопственој улози у друштву и да је прошло време маргинализације вере. Тамо где вера није слободна није слободан ни народ. Србија је животно заинтересована да Цркве и верске заједнице буду ослобођене наслеђеног идеолошког туторства и политичке манипулације као што је случај на Косову и Метохији. Нагласивши значај свехришћанског сусрета за процес европских интеграција, премијер Коштуница је закључио да је религијска структура Србије већ данас у основи потпуно европска. Црква је свесна те своје улоге и будуће одговорности у изградњи модерног хришћанског друштва о чему сведочи и ова конференција. Премијер Србије је искрено захвалио организаторима на труду и доброј вољи да у овим тешким временима дају свој допринос јер, како је рекао, неспорна је улога Цркве у процесима демократизације и хармонизације друштва. Влада је одлучила да са Црквама и верским заједницама успостави слободну, пуну и делотворну сарадњу.

Потом је прочитана прва верзија Поруке Конференције.

Учесници Конференције су својим предлозима обогатили садржај Поруке, која је потом једногласно усвојена. Поруку су, пред учесницима и бројним новинарима, потписали Епископ Г. Иринеј и Надбискуп Г. Хочевар.

На потом одржаној конференцији за новинаре, коју је водио о. Андрија Копиловић, говорили су председник Владе Србије Војислав Коштуница, Епископ бачки Г. Иринеј и београдски надбискуп Г. Станислав Хочевар.

Конференцији су присуствовали многобројни представници не само локалних медија Војводине већ и дописници и специјални извештачи дневних листова и новинских агенција из целе Србије.

Гордана Гутовић

ИСУС ХРИСТОС У МРАКУ ИСТОРИЈСКЕ КРИТИКЕ

У организацији редакција новина Српске Патријаршије “Православље” и Удружења Српски Сабор “Двери” у четвртак 25. новембра 2004. године, у амфитетару Машинског факултета, одржана је трибина на тему: Исус Христос у мраку историјске критике, а поводом нове књиге Предрага Самарџића.

На трибини су говорили: Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије и ђакон Радош Младеновић.

Трибину је, пред препуним амфитеатром, отворио декан Машинског факултета Универзитета у Београду, др Милош Недељковић, који је поздравио окупљене, а посебно предаваче и уважене госте министра за енергетику г. Радомира Наумова и заменика министра за културу и медије г. Мирољуба Радосављевића.

Први говорник био је Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, који је на сажет, али језгровит начин, описао повод настанка књиге Исус Христос у мраку историјске критике, аутора Предрага Самарџића. Преосвећени се осврнуо на проблем који постоји већ две хиљаде година, а своди са на нападе атеиста на Христа и хришћане. Књига на коју је дао одговор Предраг Самарџић, а уједно и повод настанка књиге, јесте књига Милана Вукомановића Рано Хришћанство, Од Исуса до Христа. Аутор ове књиге на некритички и на назови научни начин приступио је анализи ране Цркве. За разлику од Вукомановића, Предраг Самарџић пише са историјског и библијско-критичког становишта, који не укида црквени и предањски контекст Светог Писма. Тон Предрага Самарџића није свађалачки или идеолошки, већ пун љубави и разумевања. На крају свог веома надахнутог излагања Преосвећени Иринеј наглашава да ова књига неће бити ускоро заборављена због вредног богословског садржаја.

Следећи говорник о књизи Предрага Самарџића био је протођакон Радош Младеновић, који је на почетку истакао да је ова књига, својом систематичношћу и благим јеванђељским изразом, надишла књигу-повод. Тема Вукомановићеве књиге није ништа ново, већ је позајмљена од протестантских богослова, нарочито од Бултмана. Оно што смета Вукомановићу и осталим социолозима религије јесте чињеница да је православна свест литургијско-евхаристијска, а не политичка. Ђакон Радош Младеновић је приметио да Вукомановић не наводи ни једног православног библисту, а према грчким и латинским изворима нема критичког духа. Са друге стране, Предраг Самарџић веома јасно и разложно износи критике Вукомановићеве књиге и надилази све написано.

Последњи говорник, уједно и писац предговора Самарџићеве књиге, умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије одмах истиче да је књига др Милана Вукомановића писана латиницом и са Србима упадљиво туђом лексиком, а наведени су и примери: Христ (Христос), Тројство (Света Тројица), сакрамент (Света Тајна), Еусебије (Евсевије), монастицизам (монаштво), итд. Самарџићева књига је књига на књигу, али је дубља од књиге која је била повод за писање. Владика је повезао овај савремени случај са оним из друге половине III века, када је велики аскета и богослов Ориген написао књигу на књигу философа Целса (Contra Celsum), која је такође била систематичнија и дубља од књиге-повода. Аутор књиге Од Исуса до Христа има непрофесионалан однос према Цркви и Светом Писму, а самим тим и према теми коју обрађује у својој књизи. Ова и њој сличне књиге које својим садржајем нападају Христа и хришћане јесу само она тенденција коју је имао кушач у Едемском врту. Књига Исус Христос у мраку историјске критике, аутора Предрага Самарџића, одише паметним и научним изразом, критикује површност и непрофесионализам, а, што је најважније, исповеда живу веру у Васкрслога Христа.

ПОМОЗИТЕ ЦРКВУ СВЕТОГ ПРЕОБРАЖЕЊА У ЖАБАРИМА

Црква у Жабарима Светог Преображења освећена је 1862 године и претпоставља се да је зидана за време владавине кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош је сазвао кметове из Аранђеловца, Горњег Милановца и Жабара, жеља му је била да највећа црква буде у Аранђеловцу, а да две исте буду у Горњем Милановцу и Жабарима.

Црква у Жабарима у основици има површину 408 м2, и висока је 39,40 м и једна је од највећијх сеоских цркава у шумадијској Епархији, која својом величином а посебно висином плени пажњу пролазника. Иконостас је рад Стевана Тодоровића и његових ученика из 1862. године.

Црква је стављена у ред валоризованих објеката, као значајно архитектонско дело XIX века, па је зато потребно да се преузму мере санације, према акту бр. 189, од 26. априла 2004. године, Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу.

Зато се обраћамо свима који хоће и имају жељу и вољу да нам помогну, јер нема ни једног Вашег прилога, па макар он био, материјално гледано и најмањи, који за нас неће бити велики, само да је од срца, натопљен милошћу и љубављу. Само тим и таквим прилогом можете помоћи и нама и себи, нама да санирамо цркву од пожара и да духовно и морално узрастемо и будемо бољи, а себи и својој души да ухватите место пред Богом и на делиу проверите, колико Вам је душа велика и срце милостиво.

Своје прилоге можете уплатити на жиро рачун број: 150-10306-66.

CREDY BANKA АД Крагујевац
Филијала Топола
34310 Топола

Старешина цркве
Тихомир Анђелковић

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu