Информативна служба
Српске Православне Цркве

2. децембар 2004. године

ПРОСЛАВА 600-ТО ГОДИШЊИЦЕ ПОСТАВЉАЊА ЧАСОВНИКА
У МОСКВИ 1404. ГОДИНЕ КОЈЕГ ЈЕ ИЗРАДИО СРПСКИ МОНАХ
ЛАЗАР ХИЛАНДАРАЦ

Пошто је Србин Лазар био хиландарски монах, а слава манастира Хиландара је Ваведење Пресвете Богородице, то је од Организационог одбора прославе Шестогодишњице постављања часовника у Москви, прихваћено да свећаност буде одржана истог датума, у суботу, 4. децембра 2004. године.

На Ваведење 4. децембра на Литургији у црквама у Београду, у Москви где је постављен часовник, као и у манастиру Хиландар на Светој Гори одакле је монах Лазар пошао и манастиру Светих Арханђела у Призрену, одакле се претпоставља да је монах Лазар потекао, поменуће се ,,Србин Лазар черњец”, тј. именом онако како је наведено у документима. У подне 4 децембра 2004. године тачно у 12 часова служиће се чин освећења сунчаника на старој згради Богословског факултета Српске Православне Цркве, у Задарској улици, у Београду. Сунчаник је конструсао Др Милутин Тадић, а живописали су га студенти Академије Српске Православне Цркве.

Исто вече биће одржан округли сто у Руском дому у Београду, у 19 часова, на тему: ,,Шестогодишњица рукоделанија часовника у Москви (Кремљу) монаха (чрноризца) Србина Лазара”. У простору Дома биће постављена изложба икона радова студената са Академије Српске Православне Цркве, уз учешће хора ученика Богословије Светог Саве и пројекцијама на видео-биму. Водитељ Округлог стола биће проф. Др Предраг Ристић, архитекта. Учесници округлог стола биће: Др Аника Сковран (,,Срби и Руси и средњем веку”), Гордана Тошић, археолог и проф. Др Милутин Тадић (,,Од студеничког до Лазаревог часовника”), инж. Желимир Стефановић (,,Развој механичких часовника и радови на њиховој реконструкцији”), мр Гордана Марковић, архитекта; директор Завода за заштиту споменика културе Србије (“Програм истраживања мисије Србина Лазара”). Владан Здравковић ће на видео-биму виртуелно представити реконструкцију Београдска тврђаве са њеним кулама и часовницима и објашњењима илустровати разговоре за Округлим столом.

Ко је био Србин Лазар- Црноризац и Хиландарац, родом из Призрена, 1404. године је осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији на прочељу ступа двора Великог кнеза у Московском Кремљу. Часовник је радио без прекида пуних 217 година.

Часовник је по потреби свога времена имао само једну непокретну сказаљку док су се дискови бројчаника са ћирилским бројевима окретали. Први диск показивао је земаљске часове док су остали показивали положаје планета. До тада је будни звонар помно посматрајући сунце и сунчаник означавао ударцем чекића у звоно само дневне часове, и то је могао да чини само када је било сунца. Ноћу би време утоноло у мрак без краја и почетка. Одједном, доласком Лазара догодило се невиђено чудо. Није се више на ступу појављивао жив човек, већ механизам у облику човека, који је ударцем чекића означавао часове не само дневне већ и ноћне, како је записано. Никоновски летопис и други кратки записи сведоче пак да је Лазарев бројчаник, у исто време био и модел хелиоцентричног система. Међутим, Лазар сигурно није био вук самотњак, који је све то сам измислио. Његов подвиг у Москви је само био ношен валом вишевековне у сабору знања јелинско-ромејске традиције и посвећене занатске вештине која се упорно преносила још од обелиска древног Мисира, па преко Александрије и њених клепсидри и Мусеона, у коме је Аристарх још у IV веку пре Христа упоређењем сенки обелиска и бунара прорачунао величину округле Земље и величину Сунца око којег се Земља окреће, затим Атинске ,,Куле ветрова”, па 24-оро врата клепсидре на Светој Софији у Цариграду чији је механизам ,,бучно тандркао”, све до предпостављене призренске часовничарске школе одакле је потекао. Предпостављена српска часовничарска школа свакако није бесловесно умножавала зупчанике чиме би се сва посвећена тајна заната сводила на слепо копирање. Треба узети и обзир да је у Призрену боравио славни полихистор Теодор Метохит који је ту писао и подучавао Евклидове аксиоме, преносећи науку Цариградских универзитета, па је чврста претпоставка да је и сам Лазар био учени полихистор, јер је очигледно носио у себи оно православно, васељенско што је довело до модела хелицентричног ситема. Остаје још и питање које израдио часовник на двору деспота Стефана ,,чија су се звона чула на дан хода?”.

ФОНДАЦИЈА ЊЕГОШ СА КОЛУМБИЈА УНИВЕРЗИТЕТА
ОБЕЛЕЖИЛА 200 ГОДИНА ОД ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

Фондација Његош за српске студије на Колумбија Универзитету у новембру 2004. године, организовала је прославу 200.-та годишњице Првог српског устанка и два века српске државности. На почетку прославе одржан је научни симпосион на тему “1804. Српски устанак – политичко, друштвено и културолошко наслеђе”. Излагачи су били: др Душан Батаковић, амбасадор Србије и Црне Горе у Атини; др Димитрије Ђорђевић, професор на Калифорнијском Универзитету – Santa Barbara; др Томас Емерт, професор са Gustavus Adolphus College; др Џоел Халперн, професор на Универзитету у Масачусетсу – Amherst; др Гејл Стоукс, професор са Rice University; др Вељко Вујачић, професор са Oberlin College и др Радмила Горуп, професор са Универзитета у Колумбији. Председавајући скупа били су др Роџер Петерсон, са Института за технологију у Масачусетсу и др Слободан Ћурчић, са Принстон Универзитета.

После Симпосиона служена је вечера у Клубу Принстон-Колумбија, на којој је била гост и Њ.К.В. Принцеза Јелисавета Карађорђевић, а домаћин прославе био је јеромонах Иринеј Добријевић. У току вечере на клавиру је свирала позната пијанисткиња Марина Арсенијевић. Отац Иринеј Добријевић је, као главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве, поклонио златник Храма Светог Саве и Вожда Карађорђа, који је Свети Архијерејски Синод издао поводом јубилеја два века од Првог српског устанка, професору др Радмили Горуп и Гордану Бардошу, извршном директору са Harriman Institute, у знак захвалности за свој труд у Фондацији Његош.

Српско поносно надахнуће из 1804. свечано је обележено на Колумбија Универзитету захваљујући Фондацији Његош, која је основана 1996. године са циљем да се на овом Универзитету оснује катедра за српски језик. Интернет представљање ове Фондације: www.columbia.edu/cu/sipa/REGIONAL/ECE/serbian.html

ПРЕОБРАЖЕНИ ЕТОС:
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

На јубиларној Тридесетој конференцији византолошких студија, која је у оквиру Дамбартон Оукса, Центра Харвардског Универзитета за византологију, 29. октобра 2004. године, у Уметничкој галерији Волтерс, у Балтимор, учествовао је и јеромонах Иринеј Добријевић који је у поподневној сесији говорио на тему Преображени етос: Уметност и архитектура на Косову и Метохији.

Отац Иринеј је сведок порушених манастира на Косову и Метохији, те је његово излагање као живо сведочанство терористичких напада на православне светиње на Косову и Метохији било добро прихваћено од стране окупљених византолога. После веома запаженог предавања, отац Иринеј је предложио скупу да Конференција византолошких студија преузме на себе обнову цркве Богородице Љевишке, у Призрену.

ПОСЕТА КАРДИНАЛА АНТОНЕЛИЈА ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
«СВЕТИ САВА» У МЛАДЕНОВЦУ

У уторак, 30. новембра 2004. године, младеновачку Основну школу «Свети Сава» посетили су Кардинал Енио Антонели, надбискуп Фиренце; Станислав Хочевар, надбискуп београдски; дон Пједро Сабатини и сестра Инес. Госте је примио, у име Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, архијерејски намесник младеновачки, са ђаконом Петром Лесковцем, вероучитељем.

Високе госте поздравио је прота Драгољуб, а председник општине Младеновац г. Зоран Костић пожелео је срдачну добродошлицу. После традиционалног дочека са хлебом и сољу, обратила се директор Основне школе «Свети Сава» госпођа Надежда Манић, која је изразила велику захвалност за дар који су гости донели овој основној школи. У своме обраћању Кардинал Енио је узвратио топле речи добродошлице и истакао да је као бивши учитељ у школи упознат са школским процесом и радом и да му је веома драго да се сарадња Фиренце и Младеновца дешава баш преко Основне школе Свети Сава. Кардинал је истакао да је био и код руског Патријарха у Москви, затим у румунског Патријарха у Букурешту, а да је посетио и Патријарха српског Г. Павла у Београду. То су били прекрасани сусрети, а за Патријарха српског Кардинал је нагасио да је јако духован човек, човек молитве.

Иконописац Дејан Манделц, власник иконописачке радионице “Знамење”, поклонио је Његовој Еминецији икону.

ПРАВОСЛАВНА ВЕРОНАУКА У АУСТРИЈИ
У ШКОЛСКО-ЦРКВЕНО-ЗАКОНСКОМ КОНТЕКСТУ

У приложеном чланку налазе се историјски подаци о законско-правним регулативама које се односе на верску наставу у Аустрији. Текст је написао Бранислав Ђукарић и можете га преузети у .doc формату.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2004 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
e-mail