Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
7. децембар 2004. године

РАДИО СВЕТИГОРА НА ИНТЕРНЕТУ

Будући да се Радио Светигора Митрополије Црногорско-приморске од 03.12.2004 емитује уживо преко Интернета на адреси http://stream.cg.yu:81/ramgen/encoder/svetigora.rm. За слушање је неопходан Real Audio Player или Real Alternative

ђакон Љубомир М. Јовановић

ОДБРАНА ИМЕНА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

На сабору Одбрана имена српског језика који је сазван и одржан 4. и 5. децембра 2004. године, у Никшићу, на иницијативу и у организацији Актива професора и наст-авника српског језика и књижевности, поводом актуелне језичке и друштвене ситуације у Црној Гори, усвојена је следећа

ДЕКЛАРАЦИЈА

Звaничнa влaст, уз пуну пoдршку псeудoкултурних и псeудoдухoвних институциja, држaвнo-идeoлoшким прojeктoм „нoвe Црнe Гoрe“ рaзaрa aутeнтичнe духoвнe и културнe тeмeљe. Oвим плaнoм Црнa Гoрa je пoдиjeљeнa дo днa; његови креатори и пристaлицe, пригрaбили су сву eкoнoмску и друштвeну мoћ, a нaрoд изoпштили из jaвнoг друштeнoг живoтa и стaвили пoд сумњу дa oмeтa „дeмoкрaтски рaзвoj Црнe Гoрe“.

Оптужницом aдрeсирaном нa држaвoтвoрни нaрoд окривљен je и српски jeзик, кao њeгoвo збирнo имe, а онда и вeлики пojeдинци кojи су изгрaдили лик Црнe Гoрe. Према том „схватању“ српски језик од почетка врши „асимилацију, духовну и културну окупа-цију Црнoгoраца“, иако сви Црногорци знају да су рођени на српском језику, на српском језику ушли у културу, на том језику доживјели државну и националну афирмацију.

Све ово није спријечило пресуду: погашене су културне институције у којима је било мјеста за српске културне садржаје, погашена су радна мјеста интелектуалаца који су истакли припадност тој култури, отпуштени су са посла професори српског језика и њихо-ве колеге који су устали у одбрану српског језика и своје струке.
Да би се све то остварило, просвјетна власт на мала врата уводи црногорски језик, чиме се народу покушава одузети памћење и смисао постојања, темељи и кључеви дихов-ног и културног насљеђа.

Сва апсурдност овог пројекта најдрастичније се испољава у недавној одлуци Минис-тарства просвјете и Савјета за опште образовање о преименовању наставног предмета српски језик и књижевност, у матерњи (српски, црногорски, бошњачки и хрватски) језик и књижевност.

Овим чином погажени су грубо принципи науке и струке, нарушен уставно-правни поредак Црне Горе и плански уграђен механизам за разарање школског система и друштва у цјелини.

Наиме, показаће се спорном замисао, укључујући ту и компетенцију, да се на служ-беном језику остварују и наставни садржаји хрватског, бошњачког и црногорског језика, па ће једина жртва, изгледи су, наопаког идеолошког концепта бити српски језик, и у крајњем – нараштаји наше недужне дјеце. Да је наша бојазан оправдана показују нејасна и противурјечна рјешења која дају просвјетне власти.

Захтјев да се ученици (или њихови родитељи) изјашњавају о томе којим ће се нацио-налним именом звати наставни предмет у њиховим свједочанствима, такође је кршење Устава РЦГ и грађанских и дјечијих права. То је истовремено и својеврсна национална конфронтација са веома опасним посљедицама, стресним ситуацијама и конфликтима међу дјецом.

С обзиром на све изложене чињенице, ми, учесници сабора Одбрана имена српског језика, одговорни пред својом савјешћу, пред науком, језиком, културним и духовним насљеђем свога народа, предлажемо и захтијевамо:

Да Министарство просвјете одмах повуче одлуку о преименовању наставног пред-мета српски језик и књижевност и поништи све посљедице из ње произашле, а прије свега, да се отпуштеним професорима омогући повратак на њихова радна мјеста.

Да се свим оним ствараоцима у Црној Гори којима су због њиховог супротстављања идеологији црногорског режима и импровизаторима локалне псеудокултуре, недавно погашена радна мјеста, омогући излазак на јавну сцену ради сучељавања мишљења око „спорних“ питања идентитета Црне Горе, тј. право на рад у јавним установама.

Пошто су угрожени темељи нациналне културе, што се у драстичној форми показује у питањима српског језика, крајњи је тренутак да се организују интелектуалци из Црне Горе и са свих српских простора, као и сви они интелектуалци и ствараоци добре воље, како би се зауставио процес разарања и обесмишљавања духовних и културних вриједности ствараних на српском језику. Због свега тога, потребно је обновити научне и културне институције, будући да су многе угашене, а неке, чак и највеће, не мијешају се у свој посао; и у том правцу органозовати научне и стручне скупове, покренути часописе чији ће садржаји поштовати и његовати праве и утемељене вриједности.

Просвјетни радници у Црној Гори који прихватају ставове изложене у овој Деклара-цији, морају се међусобно повезати у својим срединама (општинама) а онда и на нивоу Републике, у јединствену организацију која би тако постала објективна снага за плодотворно супротстављање нецивилизацијским, ненаучним и антиевропским идејама Министарства науке и просвјете.

Да надлежни државни органи зауставе организоване и рушилачке нападе на канонску Српску православну цркву у Црној Гори, као вјековног чувара аутентичног народног бића, језика, писма и духовности Црне Горе.

Сви потписници ове Декларације се обавезују да ће учинити максималан напор како би њен дух и њене поруке доспјели до сваког грађанина Црне Горе.

У Никшићу, 5. децембра 2004. године.

НОВИ ПОСЛЕНИЦИ НА ЊИВИ ГОСПОДЊОЈ

У недељу, 28. новембра 2004. године, на дан Светих мученика Гурија, Самона и Авива на Светој Архијерејској Литургији у манастиру Лепавини, Његово Вискокопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански и целе Италије Г. Јован, рукоположио је ђакона Горана Шљивића у чин презвитера и поверио му на духовно старање парохију у Новом Мјесту и Бојанцима. Његово Високопреосвештенство изразио је радост што се благодаћу Духа Светога, обнавља Света Тајна Свештенства у Митрополији загребачко–љубљанској и пожелео новорукоположеном јереју Горану много успеха у пастирској служби.

На Ваведење, на Светој Архијерејској Литургији у манастиру Лепавина, Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Јован, замонашио је искушеника Марка Просеницу постригом у малу схиму. Поучне су биле речи Високопреосвећеног Митрополита упућене монаху и његовом духовнику: “Оче Гаврило, ево повјеравам ти пред Богом овог новопочетника, поучавај га да живи у страху Божјем и у свим добродетељима, пазећи врло будно да због нерађења твог не погине душа његова, јер имаш дати одговор пред Богом за њега у дан Суда”. Монаху оцу Марку: “Ти пак покоравај се старцу као Христу, и буди у свему трпељив, смирен, послушан, кротак и ћутљив, па ћеш наћи благодат пред Богом, и спасићеш се”. У наставку Свете Литургије ипођакона Бранислава Тодорића из Шипова, рукоположио је у ђаконски чин, а сутрадан у 27. недељу по Духовима, на дан Свeтог апостола Филимона, Апфију и Архипа, на Светој Архијерејској Литургији у чин јереја. Оцу Браниславу поверена је на духовно старање парохија у Грубишном Пољу. У својој беседи верном народу Високопреосвећени Митрополит Г. Јован говорио је о значају Свете Тајне Свештенства и њене обнове у Митрополији загребачко-љубљанској. Високопреосвећени се у својој надахнутој беседи нарочито осврнуо на моралну чистоту хришћанског живота у парохији, где свештеник и његова породица морају да буду светли примери својим парохијанима, како се хришћански живи и сведочи своја православна вјера.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu