Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
17. јануар 2005. године

ИЗАШЛА ИЗ ШТАМПЕ ПРЕВЕДЕНА ПРВА КЊИГА МОЈСИЈЕВА – КЊИГА ПОСТАЊА (ПРЕВОД ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ)
ПАРАКЛИС У ВЛАДИЧАНСКОМ ДВОРУ У НОВОМ САДУ ПРОСЛАВИО ХРАМОВНУ СЛАВУ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ
ИНФОРМАЦИЈА О ОСНИВАЊУ ФОНДА ЗА ИСТИНУ И ПРАВДУ – СТАРОВЛАХ
ИЗЈАВА СВЕШТЕНИКА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ У ПАЛАМА, ПРЕД БОЖИЋ, 30.12.2004. ГОДИНЕ
БОЖИЋНА ПОРУКА ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА И РИМОКАТОЛИЧКИХ БИСКУПА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

ИЗАШЛА ИЗ ШТАМПЕ ПРЕВЕДЕНА ПРВА КЊИГА МОЈСИЈЕВА – КЊИГА ПОСТАЊА (ПРЕВОД ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ)

“С помоћу Бога Вишњега преведосмо овде прву књигу Светог Писма Старога Савеза = Завета, Књигу Постања, са јеврејског, Масоретског (МТ) текста (леви стубац у овој књизи) и упоредио са старог грчког превода Седамдесеторице (LXX) преводилаца (десни стубац у књизи), учињеног са јеврејског још у III веку пре Христа. Овај скромни, почетнички ђачко-студијски превод пропраћен је и краћим схолијама, напоменама, објашњењима испод текста, како језичког и географско-историјског, тако и библијско-егзегетског, и богословског карактера. Ово је, надамо се са Богом Великим и Јаким, у Тројици Слављеним, почетак превођења целог Светог Писма Старог Завета са јеврејског и грчког на савремени српски језик. (Даничићев превод Старог Завета био је преко других превода (латинског и немачког), и непотпун, није обухватао све књиге Старог Завета).” пише у поговору овог великог доприноса српској библистици Епископ Атанасије Јевтић, први преводилац на српски језик Прве књиге Мојсијеве са масоретског и текста Седамдесеторице.

Трудом Епископа умировљеног захумско-херцеговачког Г. Атанасија изашла је из штампе Прва књига Мојсијева – Књига Постања, као превод са јеврејског и грчког језика. Превод је посвећен Сионској Цркви Јерусалимској Мајци свих Цркава Божјег Вечног Завета, а штампан је с благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла. Издавачи су манастири Хиландар, Студеница, Дечани и Тврдош.

У предговору превода Патријарх српски Г. Павле, између осталог, пише: “Свето Писмо је жива и делатна, истинита и спасоносна Реч Божја. Она је то бивала, и то остајала, како у прошлости, Старом Завету Израиља, тако и у новој стварности, Цркви Новог Израиља, у Новом Завету – кроз сву историју, и остаје на сву вечност. (Откр. 14, 6) То је зато што сам Господ “вечно спомиње завет Свој, Реч коју заповеди хиљадама нараштаја” (Пс. 104/5, 8)... Пред нама је студијски превод прве књиге – Књиге Постања – Светог Писма Старог Завета … Благосиљамо овај почетак, који започињу издавати наши манастири, а кад се, ако Бог да, цело дела заврши и прегледа, надамо да ће потпуни превод Старог Завета издати Свети Синод, како је то било и са преводом Новог Завета.”

Ова света и богонадахнута књига у израиљској заједници увек је приписавана Мојсију, што је тачно јер је њено усмено предање старије од писаног. Књигом Постања је Божје откривење сачувано у памћењу живе и богослужеће Заједнице Народа Божјег предато Мојсију и старозаветним патријарсима.

У Првој књизи Мојсијевој – Књизи Постања – после првог дела, који садржи кратку историју стварања и видљивог и невидљог света и човека, као круне Божјег стварања; затим, повест о првом човеку - Адаму и његовом потомству до Ноја и Вавилонске куле. У другом делу се говори о личним и породичним историјама старозаветних патријараха. Иначе у Књизи Постања има 12 већих целина, 50 глава и 1534 стихова. Поделу на главе извршио је у XIII веку Стефан Лангтон, Кентерберијски архиепископ, а поделу на стихове париски научник Роберт Естијен.

ПАРАКЛИС У ВЛАДИЧАНСКОМ ДВОРУ У НОВОМ САДУ ПРОСЛАВИО ХРАМОВНУ СЛАВУ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ

У петак, 1/14. јануара 2005. године, на празник Обрезања Господњег и Светога Василија Великог, архиепископа Кесарије кападокијске, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј, служио је свету архијерејску Литургију у Световасилијевском придворном параклису у Новом Саду, уз саслужење високопречасног протопрезвитера Милована Миодраговића, архијерејског намесника новосадског, ђакона Григорија Сапсаја, библиотекара Богословског факултета Универзитета у Београду, и епархијског ђакона Бранислава Мркића. На светој Литургији појао је хор братије Светоархангелског манастира Ковиља.

Том приликом г. Епископ благословио је славско кољиво и колач, честитајући присутнима Празник, као и предстојеће велике празнике Цркве Христове и честито ново 2005. лето благости Господње, уз молитвену жељу да их прославе у духовном и телесном здрављу и радосном празничном расположењу.

Ђакон Бранислав Мркић

ИНФОРМАЦИЈА О ОСНИВАЊУ ФОНДА
ЗА ИСТИНУ И ПРАВДУ – СТАРОВЛАХ

После догађаја на Палама 1. априла 2004. године на иницијативу Савјета Епископа Босне и Херцеговине, при Митрополији дабробосанској је основан „Фонд за истину и правду – Старовлах“. Овај Фонд треба да помогне породици Старовлах да истраје на путу свједочења, да колико–толико зацели ране и да пронађе правну заштиту. Но он сам по себи није довољан за прикупљање финансијско материјалних средстава, него подразумева и одређене шире активности у том смеру. Са циљем да рачун у банци не буде само форма одлучено је да се оснује и Одбор за промовисање овог Фонда. Ово је скроман корак братске љубави и наше савјести за помоћ настрадалом брату али и борби у сведочењу истине која се тиче свих нас.

За све заинтересоване и оне који могу и желе да помогну подаци о Фонду су следећи:

Raiffeisen BANK dd, SARAJEVO
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
MITROPOLIJA DABROBOSANSKA
“FONDACIJA ZA ISTINU I PRAVDU – STAROVLAH”
Br.R.: 1610000000000011
Позив на број: 533711000-52000601

ИЗЈАВА СВЕШТЕНИКА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ У ПАЛАМА, ПРЕД БОЖИЋ, 30.12.2004. ГОДИНЕ

Ми, свештеници Епархије дабробосанске, духовни представници свога народа, у братској заједници са својим Архијерејима на челу, говорили смо данас у Палама о тешким тјелесним и душевним посљедицама као и о животном статусу нашег свештеника и брата, протојереја ставрофора Јеремије Старовлаха, архијерејског намјесника сарајевског, и његовог сина, вјероучитеља Александра, који су, у познатој акцији СФОР-а, 1. априла 2004. године, тешко повријеђени, као и о односу власти, и домаћих и међународних, према нашој епархији, свештенству и њеним вјерницима.

Констатујемо да су првенствено милост Божја, потом труд љекара у Тузли и Београду као и бројне молитве свештенства и вјерника, спасили о. Јеремију и Александра од сигурне смрти. Посљедице су нажалост, велике и питање је када и у којој мјери ће се они моћи вратити својим дужностима и нормалном животу. Отац Јеремија још увијек не може да врши вјерске обреде а Александар није у стању ни да види ваљано, а о вршењу вјерске наставу у школи не може се ни говорити.

Неподјељено је мишљење и став, како званични тако и незванични, свих свештеника наше Епархије као и братских хришћанских Цркава, институција Босне и Херцеговине, Републике Српске, разних дипломатских представника, те бројних владиних и невладиних организација као и правдољубивих грађана широм свијета, да овај чин агресије представља атак на живот, слободу и људско достојанство човјека.

Имајући у виду сам агресивни чин и карактер нанесених повреда још увијек се питамо како је могућ овакав преседан у новијој мирнодопској историји цивилизованих и демократских земаља свијета?

Као грађани земље коју волимо, увијек смо поштовали мандат међународних представника у Босне и Херцеговине желећи да вјерујемо како су позвани да творе мир и чине правду. Без икаквог повода и основе, провјере или доказа, од истих смо, у свакој прилици, не само оптужени, него унапријед осуђени за помагање оптуженим за ратне злочине. Желећи да се унапријед оградимо од оваквих апстрактних и неутемељених оптужби и пресуда на основу којих се убијају наши свештеници и оскрнављују цркве, још једном јасно и недвосмислено одбијамо сваку такву оптужбу на рачун наше Цркве и њених свештеника појединачно.

Дубоко смо разочарани, повријеђени и уплашени некоректним односом поједниних одговорних међународних представника који се, осим стидне изјаве жаљења, нису удостојили ни да посјете повређене нити да казне оне који су дужни, између осталог, да штите и наша права.

Чврсто смо убијеђени да се посљедице зла и неправде, која је нанесена цијелој нашој Цркви - нашем свештенику и његовој породици, може ублажити и отклонити само онда када се начела истине и правде, и божанска и ововремена, људска, буду примјењивала. Док се тако не догоди, код наших вјерника и нас самих владаће овај наметнути осјећај опште несигурности и страха који се увећава сталним пријетњама, неодговорним и неоснованим оптужбама према Православној Цркви.

Зато тражимо од надлежних органа Босне и Херцеговине а посебно представника међународне заједнице, као и од нових снага Европске уније, да примијењујући та начела истине, правде и правичности у духу најбоље традиције правних држава и у складу с њима, исправе чињену нам неправду. Желимо да вјерујемо да ће главнокомандујући НАТО-а и нових, европских снага, уложити напор за постизање моралног задовољења и обештећења настрадалог свештеника и његове породице. Понављамо још једном да смо ми, свештеници Митрополије дабробосанске предвођени својим архијерејима, спремни на разговор, сарадњу и унапређење свих односа, али само онда када се престане са понижавајућим односом према нашој Цркви, њеним свештеницима и вјерницима.

На крају се захваљујемо свим онима који на разне начине помажу у ширењу истине и који ће нам се на томе путу прикључити. Овом приликом желимо посебно да захвалимо на вољи и истрајности коју је показала Истражна комисија Парламентарне Скупштине Босне и Херцеговине за утврђивање истине о акцији СФОР-а у Палама.

БОЖИЋНА ПОРУКА ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА И РИМОКАТОЛИЧКИХ БИСКУПА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu