Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
18. јануар 2005. године

СКИНУТ КРСТ СА КУПОЛЕ ЦРКВЕ СВ. НИКОЛЕ У ПРИШТИНИ

Епархија рашко-призренска добила је из својих извора из Приштине информацију да су непозната лица скинула и однела крст са централне куполе цркве Св. Николе у Приштини. Ова црква је запаљена у мартовском погрому прошле године и са њом је запаљен и оштећен црквени конак. Приликом напада Албанаца на цркву, крст на централној куполи је искривљен, вероватно с намером да буде поломљен, као у Подујеву. Представници Епархије тек треба да изађу на терен како би пажљиво испитали цео случај.

Претходних дана, поред крста, према истим изворима, такође је скинут и метални део ограде око црквене порте. Прошле године такође је однесен и лимени покривач са калоте олтарске капеле ове цркве која је потпуно незаштићена и поред које од 17. марта више не живи свештеник Српске Православне Цркве.

Епархија рашко-призренска изражава најоштрији протест због наставка вандализма над православним светињама и упозорава међународну мисију Уједињених Нација да ће необезбеђене цркве оштећене у мартовском насиљу бити потпуно уништене и уклоњене уколико адекватно не буду заштићене. Најочигледнији пример је у Ђаковици где су Албанци са знањем локалних општинских власти потпуно уклонили трагове три православне цркве у граду.

У намери да се створи утисак непостојеће слободе, на више места широм Косова и Метохије око цркава је уклоњена бодљикава жица која је била постављена претходних година. Епархија озбиљно страхује да ће то још више охрабрити нападаче и пљачкаше хришћанских светиња и да неће допринети успостављању бољих односа у Покрајини.
Нажалост, скоро годину дана после мартовских нереда општи утисак Епархије јесте да се поштовање верских и општих људских права на Косову и Метохији није суштински променило на боље.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ
НА МИХОЉСКОЈ ПРЕВЛАЦИ

На Михољској Превлаци у цркви Свете Тројице, древном светилишту, сједишту Михољског збора и бокељске духовности, 17. јануар 2005. године служена је Света Архијерејска Литургија на дан Светог Јевстатија Превлачког. У присуству великог броја вјерника уз саслужење братства овог манастира Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије рукоположио је у чин ђакона Станислава Татића из будванског манастира Подмаине. Литургију је увеличао будвански хор који носи име Светог Јевстатија Превлачког.

Говорећи о Свецу и хришћанској жртви као неопходном и једином путу ка животу вјечном, Митрополит Амфилохије је између осталог рекао: "Голготски пут је пут страдања и жртвовања. То је пут којим нас је Господ изабрао. Сви хришћански народи су тим путем ходили. Овим путем, који је раноапостолни по ношењу крста Христовог и по томе што је и он био пастир добри који је душу своју полагао за ближње своје, за народ који му је био повјерен, јесте Свети отац наш Јевстатије Превлачки Епископ овога мјеста, који је овдје стасао духовно, утврдио себе у вјери Христовој, узрастао духовно и који је одавде отишао у Пећку патријаршију и украсио трон Светога Саве поставши Архиепископ и просветитељ српски. Његове свете мошти и данас се чувају у Пећкој патријаршији." Послије Литургије Митрополит је у ризници превлачког манастира одржао састанак са вјероучитељима из Боке.

Ж.К.

СВЕТ ИДОЛА И ВАСКРСЕЊЕ У ХРИСТУ ПО СВЕТОМ АТАНАСИЈУ ВЕЛИКОМ – ЈЕРЕЈ ЖЕЉКО ЂУРИЋ

Јереј Жељко Ђурић својом другом књигом о Светом Атанасију Александријском покушава да искаже да је богословље повезано са начином живљења човека. Богословље није пуко философирање, већ наук како и на који начин пребродити све замке идола савременог света. То наравно није лако. После богословских дедукција о. Жељко Ђурић својим питањима буди у нама радозналост о повезивању богословља и аскетизма. У данашње време чућемо да су ова два појма међусобно искључива. Аутор поставља питање: да ли је то тако? Ова књига је настала из предањског светоотачког мишљења да је јединство богословља и аскезе нужно. Аскетизам није начин размишљања или философија, већ заиста живот у Богу Живом, живот у Светој Евхаристији на којој чујемо: Са страхом Божјим и вером и љубављу приступите…

Највећа вредност ове књиге је у томе што су питања остала без искључивог одговора. Дакле, остављен је простор за размишљање. Писац је јасним стилом и језиком, блиским савременом човеку, успео да уочи и представи проблеме модерног друштва, али у светлу богословља Светог Атанасија Александријског. Наспрам идола стоји Васкрсли Христос који нам оставља наду да ћемо љубављу Божјом успети на уском путу и васкрснути у Последњи Дан.

Књига Свет идола и Васкрсење у Христу по Светом Атанасију Великом, јереја Жељка Ђурића отвара светоотачку ризницу и износи много могућих решења за све проблеме савременог човека. Ти проблеми су исти они са којима се мучио и човек у Раној Цркви, а на које је Свети Атанасије указивао. Ипак, Васкрсли Христос нам помаже да схватимо да нисмо сами и остављени, већ да је Човекољубац увек уз нас а када паднемо, Он нас подиже.

Књига је штампана с благословом Епископа браничевског Г. Игнатија Мидића, а издавачи су Информативно-издавачка установа СПЦ и Гимназија у Смедереву. Рецензенти овог издања су протојереј др Радован Биговић и Мила Туцовић. Важно је истаћи да је на корицама, као и на корицама прве књиге, веома успели рад нашег познатог академског сликара Милана Туцовића.

Раца Терзић

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu