Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
21. јануар 2005. године

ЕПАРХИЈА ЗАПАДНО-ЕВРОПСКА ПРЕДСТАВЉА МЕМОРАНДУМ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ НА ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ

У петак 28. јануара 2005 године, у 19 часова, под покровитељством Његовог Преосвештенства Епископа западно-европског Г. Луке, у цркви Светог Саве у Паризу, биће представљен МЕМОРАНДУМ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ на француском језику, MEMORANDUM SUR LE KOSOVO ET LA METOCHIE (превод Љубомир Михајловић).

На представљању ове веома важне књиге за цео српски род у савременом свету говориће: Епископ Атанасије Јевтић, Викарни епископ Хумски Г. Максим, г. Коста Христић, новинар и преводилац г. Љубомир Михајловић.

www.egliseorthodoxeserbe.org
djuro.cetkovic@worldonline.fr

Ђуро Ћетковић

СРПСКИ ТРИО ПЕВА
У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА

Трио српских појца певаће у цркви Светог Георгија у Ермитажу, 21. јануара 2005. године, затим у цркви Светог Николе у Монровилу, 23. јануара 2005. године, и на крају у цркви Светог Саве у Кливленду (Бродвју Хајтс).

Трио сачињавају петнаестогодишњаци из Шапца Слободан, Нада и Вера Бркић, али треба нагласити да су Слободан и Нада слепи, као резултат нестручног руковања инкубатором. Ови млади Срби певају духовну и изворну, народну музику.

Сав приход са ових концерата биће намењен за додатну операцију очију, а потребан је и болнички третман у Клиници за обољења ока и уха у Масачусетсу (Massachusetts Eye and Ear Infirmary).

ДУХОВНА АКАДЕМИЈА ПРИ СВЕТОСАВСКОМ ХРАМУ

О Светом Сави 2005. године, храм Светог Саве на Врачару, Хиландарска задужбина, Певачко друштво Мокрањац и Инструментално-музички ансамбл Хармонија организују Духовну академију ОТАЦ МАТИ СРБСКЕ ДУХОВНОСТИ – СВЕТИ САВА И ХИЛАНДАР, од 21. до 27.јануара 2005. године.

Програм почиње 21. јануара 2005. године у 11 часова отварањем изложбе Хиландарски светлописи, а Духовна академија ће бити одржана 24. затим 25. и 27. јануара 2005. године, а у склопу Академије биће представљени радови Драгана Танасијевића и Момчила Вуковића. На Академији ће беседити Душан Миловановић. У програму ће учествовати и дечји хор Растко при Храму Светог Саве, на челу са диригентом Јасмина Буали-Станојковић, са солистом Јеленом Станојковић.

СВЕТОСАВСКА НЕДЕЉА У ОРГАНИЗАЦИЈИ ДВЕРИ СРПСКИХ

Поводом 6 година од покретања националног гласила студената србистике Филолошког факултета Универзитета у Београду – „Двери“ (Савиндан 1999), данашњег часописа за националну културу и друштвена питања – „Двери српске“, удружење грађана Српски сабор Двери, проистекло из редакције овог часописа, уочи овогодишњег Савиндана, организује неколико трибина посвећених Светосављу као философији живота српског народа.

Трибине ће се одржати у 5 градова: Београду, Нишу, Крагујевцу, Чачку и Панчеву. Као посебан гост нашег удружења на три од ових пет трибина појавиће се др Срђа Трифковић, угледни српски историчар и политички аналитичар из Америке.

Планиран је следећи програм:

Светосавска недеља почиње у Крагујевцу, у недељу 23. јануара 2005. године, у Великој епархијској сали Саборне цркве у Крагујевцу у 19 часова, а тема ће бити: Родољубље Светог Саве; учествују: Др Срђа Трифковић, политички аналитичар и Владан Глишић, члан редакције часописа „Двери српске”. У понедељак 24. јануара 2005. године поводом Савиндана 2005. организују се трибине: и то у Нишу, на тему СРБИЈА ИЗМЕЂУ ЕВРОПЕ И АМЕРИКЕ (противуречности глобализације), а предавач ће бити др Срђа Трифковић, политички аналитичар; затим у Панчеву, на тему: ОСНОВЕ СРПСКОГ РОДОЉУБЉА, учествују: Момчило Селић, књижевник, Владан Глишић, члан редакције, часописа „Двери српске”. Затим у Чачку Удружење грађана Српски сабор Двери, у сарадњи са Хришћанском заједницом „Свети ђакон Авакум” организује предавање на тему ПРАВОСЛАВЉЕ И МЛАДИ, на којој ће говорити Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки г. Григорије у Великој сали Дома културе у Чачку у 18 часова. Централна манифестација ће се одржати у уторак 24. јануара 2005. године, у 18 часова на Машинском факултету, а на трибини са темом: НАЦИОНАЛИЗАМ СВЕТОГ САВЕ, учествују: Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ Бачки г. Иринеј, Епископ Захумско-херцеговачки г. Григорије и
др Срђа Трифковић, политички аналитичар.

БОГОЈАВЉЕНСКА СВЕЧАНОСТИ У БЕОГРАДУ

Обележавање Богојављења у београдском насељу Баново брдо почело је Светом Литургијом у цркви Светог Ђорђа у 8 и 30 часова, којом је началствовао јеромонах Иринеј (Добријевић), референт Светог Архијерејског Синода уз саслужење више свештеника и ђакона. После Свете Литургије, у порти цркве, служен је чин великог водоосвећења, након које се формирала литија која је крененула ка Савском језеру око 11 часова. У литији Њ.К.В. принц Михајло носио је ледени Крст од прошлогодишње богојављенске водице. Око 12 часова је Њ.К.В. принц Ђорђе, у пратњи најстаријег и најмлађег учесника, као и челника Кабинета канцеларије Фонда "Краљевић Томислав Карађорђевић" г. Александра Павића и г. Хаџи-Зорана Мрђеновића, ушао у воду и први целива Богојављенски крст, након чега је одржано традиционално такмичење пливања за Крст, са учешћем од преко 30 такмичара.

По други пут заредом, учешће у овом древном обичају пливања за Богојављенски крст узео је и један од чланова Краљевског Дома Карађорђевића. Прошле године, као први Карађорђевић у историји, за Крст је пливао Њ.К.В. принц Михајло Карађорђевић, најмлађи син Блаженопочившег краљевића Томислава (који је и рођен на Богојављење), а ове године је то учинио његов старији брат, Њ.К.В. принц Ђорђе, први Карађорђевић у историји који је уписао српску Војну Академију, на којој је сада студент прве године. Сам чин спуштања леденог Крста у воду обавила је мајка двојице принчева, Њ.К.В. принцеза Линда, заједно са Њ.К.В. кнезом Александром Павла Карађорђевићем.

РУКА ЈОВАНА КРСТИТЕЉА СЛУЖИ КАО
ВЈЕЧИТИ ПОДСЈЕТНИК НА ПОКАЈАЊЕ

Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско- приморски Г. Амфилохије служио је 20. јануар 2005. године Свету Архијерејску Литургију у Цетињском манастиру. “Свети Јован Крститељ је проповиједао најсавршенију науку, а то је наука о покајању”, рекао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије у архипастирској бесједи вјерницима у Цетињском манастиру.

"Покајање - као најдивнији цвијет земаљског поштења и најчудеснији начин људског живљења, покајање као промјена, као непрекидно мијењање људскога срца и људскога ума, покајање као позив на непрекидно усавршавање човјеково, покајање као путоказ управо том вјечном и непролазном Царству небеском, јер само они који се покају, само они који се очисте, постаће достојни Бога и Његовог присуства и Његовог дејства. Покајање је преображај људскога ума и људскога срца. Оно је позив на бескрајно усавршавање, оно је подсјећање човјеку да је несавршено биће, без обзира колике дарове имао овдје на земљи, да је све оно што има и што уради овдје на земљи мало и сићушно у односу на оно на шта га је Бог призвао у свом вјечном и непролазном Царству небеском".

По Митрополитовим ријечима није случајно да је Бог баш нама послао руку Светог Јована Крститеља јер нам управо она служи као вјечити подсјетник на покајање.

" Постоји још једна рука Светог Јована Крститеља која се чува у Сијени, у Италији. Имао сам прилике овога љета да видим ту Свету руку на којој је записано црквенословенским ријечима "Покриј десницо Претечева Архиепископа Саву". То је рука коју је очевидно Свети Сава Архиепископ српски донио из Свете земље приликом свога првога или другога путовања у њу и рука за коју је посвједочено да је чувана на двору Немањића и да је тамо постојала све до времена Ђурђа Бранковића. Онда је пренијета из Србије, из Смедерева у Епир, у данашњу Грчку, на двор Томе Палеолога који је био у сродству са династијом Немањића, односно са Бранковићима. Рука је одатле, приликом доласка Турака однијета у Италију за вријеме папе Пија XI, и тамо је подигнута посебна капела у Сијени. Ми смо имали благослов Божији овога љета да видимо и да цјеливамо ту руку.

Дакле, рука Светог Јована Крститеља непрекидно нас прати као народ кроз сву нашу историју и ево опет је овдје, заједно са нама и међу нама".

Послије Светог причешћа Владика је пререзао и благословио славски колач.

Р.В./С.К.

САОПШТЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ ЦЕТИЊСКЕ ПОВОДОМ СКРНАВЉЕЊА ХРАМА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У БАЈИЦАМА КОД ЦЕТИЊА

Поводом скрнављења Храма Светог Јована Крститеља, у Бајицама код Цетиња од стране следбеника анатемисаног распопа Мираша Дедејића и уз асистенцију цетињске полиције, саопштењем за јавност огласила се Цетињска црквена општина 20. јануара 2005. године. Текст саопштења објављујемо у цјелини:

"Честитајући свим православним вјерницима празник Богојављење и Крсну славу Светог Јована Крститеља оглашавамо се са великом нелагодом, пошто је и на данашњи дан настављен брутални рат црногорске владајуће структуре против Православне цркве у Црној Гори. Са великим жаљењем констатујемо да је група Мираша Дедејића, уз очигледну и недвосмислену помоћ цетињске полиције, поново оскрнавила храм Светог Јована Крститеља у Бајицама. Ово се десило после редовне службе коју су обавили свештеници Парохије цетињске, Митрополије Црногорско- приморске. Свештеници Митрополије су одржали Свету литургију у бајичком храму и благословили и пререзали славски колач уз присуство бројног вјерног народа. Служба је ометана од стране припадника полиције питањима да ли присутно свештенство има дозволу да служи у храму, а када се служба завршила и вјерни народ разишао кућама (јер сви вјерници у Бајицама славе Светог Јована Крститеља) полиција је остала код улаза у црквену порту да и даље дежура а потом да омогући приступ непозваним и рашчињеним лицима.

Црквена општина Цетиње Православне Митрополије Црногорско-приморске свјесна је да оваква нужна оглашавања могу бити злоупотребљена од стране актуелног режима у циљу изазивања још веће подјеле у црногорском народу, али је принуђена да објави народу оваква елементарна кршења људских права на слободу рада, јавног дјеловања и права на властиту имовину Цркви у Црној Гори.

Још једном понављамо да као кључног реметиоца живота Православне цркве у Црној Гори видимо искључиво црногорски владајући режим."

Р.В.

УВОД У НОВИ ЗАВЕТ - ПРОФ. ДР ЈОАНИСА КАРАВИДОПУЛОСА

Издавачка кућа Истина, Епархије даламтинске, ако Бог да, треба ускоро да штампа књигу - Увод у Нови Завет, проф. др Јоаниса Каравидопулоса, из Солуна.

Ово је тренутно најпознатија књига из области новозаветне науке, не само у Грчкој већ и у читавом православном свету. У уводу у своју књигу проф. Каравидопулос каже: “Ова књига је прво издање књиге Увод у Нови Завет – којим је обновљено издавање едиције „Библијска библиотека“ – углавном је задовољавало потребе студената Богословског факултета, но исто тако и оних читалаца које занимају текстови о Светом Писму. Током периода од 1983. до данас, страна библиографија на пољу библијске науке, као и на свим осталим научним пољима, обогаћена је новим делима која додуше не пружају суштински ништа ново, ни нарочито упечатљиво у односу на општу, или посебну проблематику која се тиче књига Новога Завета, она ипак нуде нови материјал и нове аспекте.”

Објављивање ове књиге, уз сагласност аутора, обогатиће надамо се студенте Богословског факултета Српске Православне Цркве и богослове, а и све оне који се баве Новим Заветом као “Књигом нада Књигама” и “Савршеним Откривењем Божјим”.

Увод у Нови Завет, проф. Каравидопулоса требало би, да се појави у току фебруара месеца, а може се поручити на следећим адресама:

манастир Крка
Николе Тесле бб
22 305 Кистање
Хрватска
sp-manastir-krka@si.htnet.hr

Књижара Српске Патријаршије
Краља Петра 5
11 000 Београд
Србија и Црна Гора

ОДРЖАНА СЕДНИЦА ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА ЕПАРХИЈЕ ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКЕ

У понедељак 17. јануара 2005. године, у резиденцији Митрополије у Загребу, одржана је седница Епархијског савета Епархије загребачко-љубљанске. Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Јован, после заједничке молитве отворио је седницу прочитавши телеграм, који је упућен Његовој Светости Патријарху српском Г. Павлу, у којем се моли благослов за успешан рад Епархијског савета. У току седнице прочитан је извештај о завршном рачуну за 2004. годину. Предложен је буџет за 2005. годину и поднет је извештај о раду црквених општина у 2004. Констатовано је да и поред отежаних услова у Републици Хрватској, готово да нема ни једне црквене општине у којој се не ради на обнови. Многи пострадали и оштећени храмови већ су обновљени. У Републици Словенији увелико се ради на повратку црквеног земљишта и изградњи нових црквених простора. Оно што је претежније и што нас радује, јесте обнова живе Христове цркве. У току 2004. године рукоположено је неколико младих свештеника, који су постављени на парохије од којих су неке новоформиране. Харитативна делатност у оквиру читаве епархије је врло жива. У том раду највећи допринос даје манастир Лепавина, који је уједно и духовни центар ове епархије. Седница савета је уједно била и прилика да се размене искуства о начину деловања и опстанка наше цркве у Републици Хрватској, Републици Словенији и Италији. На крају састанка Његово Високопреосвештенство Митрополит Јован, позвао је све чланове Епархијског савета за трпезу љубави, где је очински поучавао чланове Епархијског Савета, како се требају владати у различитим ситуацијама, на добро цркве своје.

ПАРОХИЈСКА СЛАВА У ШВЕДСКОЈ

Парохија Светог Василија Великог у Хелсингборгу прославила је своју славу 15. јануара 2005. године. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ британско-скандинавски Г. Доситеј, а саслуживали су: протосинђел Методије (Лазић), пензионисани парох ове парохије; протојереј Драган Предић, надлежни свештеник; протонамесник Милан Гардовић, парох из Малмеа и јереј Драган Вучић, парох из Јенчепинга. На Литургији су певале чланице дечјег хора парохије.

За посебан труд у својој свештеничкој служби, за оснивање парохије у Хелсингборгу и Малмеу и широм Шведске, а на предлог свештеника из ове две парохије Епископ Доситеј је одликовао о. Методија правом ношења напрсног Крста. Овогодишњи кум славе био је Г. Радосав Богојевић са супругом Наташом, родом из околине Јагодине, а за наредну годину обавезу да буде домаћин славе на себе је преузео г. Предраг Николић. После Свете Литургије у црквеној сали је приређен славски ручак коме су поред Преосвећеног Владике, свештенства, и осталих гостију присуствовали представници конзулата из Малмеа на челу са г-ђом Мирјаном Живковић и великим добротвором наше парохије г. Зораном Хагертом.

Будимир Којић

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu