Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
9. фебруар 2005. године

СКУПШТИНИ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ

Од 4. до 6. фебруара 2005. године у Монтреалу, Квебек, Канада, одржана је 23. по реду Епархијска скупштина, која је окупила 63 учесника са простора целе Епархије канадске од Ванкувера до Халифакса.

Скупштина је почела рад Призивом Светога Духа, којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ канадски Г. Георгије. Првог дана Скупштина је радила у одборима, и то: Мисионарско-просветном; Законодавно-административном, Финансијском и у одбору за Поздраве и резолуције. После рада по одборима и вечерњег богослужења скуп је обогаћен Духовном академијом и предавањем др Давора Миличевића, после којег је оджан састанак свештеничког братства са својим Епископом.
Другог дана Скупштина је радила у пленуму, када су донете значајне одлуке за живот и рад свих Црквено-школских одбора и Мисионарских парохија са целе територије Епархије канадске.

Нарочито треба истаћи неколико одлука из рада Мисионарско-просветног одбора, а које се односе на унапапређење школства и рада са младима, издавачке у хуманитарне делатности.

а) Издавање књига: Свештеници својој пастви, Бројанице, Мали дечји календар, Књига о Николи Тесли поводом 150 година од рођења, Књига проповеди о. Лазара Вукојева.
б) Просвета: Обавеза писменог бележења рада и пређеног градива приликом извођења наставе.
в) Хуманитарна мисија: Програмски рад Добротворног фонда "Св. Цар Лазар" и Помоћ Косову и Метохији.

Радни део Скупштине је завршен благодарном молитвом Тебе Бога хвалим.

У недељу је служена Света Литургија у испуњеном храму Свете Тројице у Монтреалу. На самом почетку Преосвећени Епископ је осветио иконстос који однедавно краси овај храм. Епископу је саслуживало 12 свештеника и један ђакон. После Свете Архијерејске Литургије домаћини су приредили свечани банкет, где је прочитан записник о раду и одлуке са 23. Скупштине Епархије канадске. Наступила је и фолклорна фрупа "Авала", са сплетом игара из Србије. На крају је уследило међусобно поздрављање учесника Скупштине са домаћинима, са молитвеним жељама да следећа, 24. скупштина Епархије канадске, која ће се идуће године одржати у манастиру у Милтону, Онтарио, од 10. до 12. фебруара 2006. године, протекне у атмосфери која је владала и на управо завршеној 23. Скупштини. Сва захвалност домаћинима 23. Скупштине Епархије канадске у Монтреалу, на челу са протојерејем - ставрофором Живорадом Суботићем и председником Црквено-школске општине г. Бошком Илићем.

протојереј Саво М. Арсенијевић
парох ванкуверски

ВЛАДИКА ЈОАНИКИЈЕ СЛУЖИО НА ТАВОРУ

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, служио је, 8. фебруар 2005. године, Свету Aрхијерејску Литургију на Гори Тавор у Манастиру Светог Преображења Господњег. Саслуживали су свештеници из поклоничке групе из епархије будимљанско-никшићке.

Б.Ц.

ИЗАШАО НОВИ БРОЈ ОБРАЗНИКА "ГОЛИЈА"

Ових дана из штампе је изашао нови број "Голије", образника за традицију, културу, екологију и друштво, чији је издавач НВО Голијски сабор културе, из Никшића.

Нови, други број "Голије" појавио се о Савину дану а тема којој је посвећен је 200-годишњица Првог српског устанка. У част овог јубилеја, од великог значаја српски народ "Голија" на првим странама доноси ријечи са Митровданске академије одржане у Никшићу, када су овим поводом говорили Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, проф. др Велибор Савић и академик Матија Бећковић, затим интервју на тему 200-годишњице Првог српског устанка, са књижевником Рајком Петровим-Ногом, као и бесједу проф. др Богољуба Шијаковића под насловом "Светосавски историјски низ". У поглављу Јубилеји, а у оквиру поменуте теме направљен је пјеснички избор најзначајнијих српских стваралаца који су пјевали о опрвом српском устанку, од Његоша, Слободана Ракетића, Симе Милутиновића и Васка Попе, преко Адама Пуслоића, Ивана В. Лалића, Бранислава Петровића, Милована Витезовића до Петра Пајића и Манојла Гавриловића.

"Голија" у новом броју обрађује теме које су као редовне покренуте првим бројем, а тичу се Голије и њених житеља, кроз друштвена питања и историјско наслеђе овог краја. У поглављу посвећеном историји, аутори откривају детаље о родослову голијске породице Орловић, о историјским догађајима и остацима материјалне културе простора данашњих Казанаца, а није изостао ни текст који доноси више појединости о географским особеностимма Голије.

О поријеклу Филипа Вишњића, које још увијек није детаљно разјашњено а везује се и за голијски крај, образник "Голија" и у овом броју преноси истраживања аутора који су се бавили овом изузетно занимљивом темом. Голијски ствараоци, мање познати пјесници имају прилику да своје стихове представљају на страницама овог часописа а заступљени аутори инспирисани су завичајем и љубављу према Отаџбини. Радомир Илић, угледни свјетски научник нуклеарне физике рођен је у голијским Сриједама, предавач је на бројним европским универзитетима и члан међународних друштава нуклеарних трагова. У интервјуу у овом броју он са поносом прича о свом завичају који је везан за простор између планина Његош и Голија. Образник "Голија", наше наслеђе и традицију чува од заборава посвећујући простор текстовима у којима голијски ствараоци пишу с поносом о својој историји, прецима, српској традицији и православној вјери која их је учила да се окупљају око Свете Тројице, Творца хљеба и љубави, главе Лазареве, око свијеће и живог живота. Једна од редовних рубрика јесте и Значајни Голијани, у овом броју посвећена научницима, Чедомили Вишњић, Милораду Сушићу и Војиславу Горановићу. Оно што је у жижи друштвених збивања, образник "Голија" фокусиро је на дешавања око преимениовања наставног предмета српски језик и књижевност у црногорским школама, тачније на Сабор одбране имена српског језика који је одржана у Никшићу почетком децембра прошле године и на декларацију која је том приликом усвојена.
Рубрика актуелности, се бави скупом Голијана у селу Јавље када је освећен извор Светог Саве, као и промоцијом претходног броја часописа "Голија". У Одјецима су импресије о ова два догађаја које је писмима редакцији упутило неколико интелектуалаца међу којима у Комнен Бећировић из Париза.

"Док далеко од Голије ишчитавам странице ове раскошне публикације кроз изванредне историјске, књижевне и ликовне прилоге које она садржи, о митској земљи Голији, о њеној вјечности, о њеним кршевима и њеним небесима, о њеној природи, историји и традицији, о њеној поезији. Она наставља да тече непресушно кроз дјела данашњих голијских стваралаца као кроз хладне даворје надахнуте знаменитим минулим догађајима не само у судбину људи голијског поднебља већ и читавог српства, кога је Голија, као и моја Морача била једна од тврђава кроз вјекове. Пред многогласјем којим се одликује часопис "Голија" осјећам се као да сам усред једне велике симфоније, чији пој ће се наставити доприносећи да се уцвијељена и рањена српска душа харањем по њој зла свјетскога и домаћега напаја и исцјељује", записао је између осталог Комнен Бећировић.

С.Ч./ С.К.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu