Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
22. фебруар 2005. године

МЕСТО ЋИРИЛИЦЕ У ДАНАШЊОЈ СРБИЈИ

МЕСТО ЋИРИЛИЦЕ У ДАНАШЊОЈ СРБИЈИ

Ових дана је на адресе одговорних личности и институција у Београду, упућено следеће писмо, чији значај истичемо:

“Замислите да у Загребу постоји градска телевизија, нека ТВ „Студио З“, која се финансира из буџета града, односно пара грађана, и која целокупан свој програм, намењен свим грађанима, емитује на ћирилици.

Замислите позориште у Загребу, рецимо да се зове „Југославенско драмско казалиште“, које се финансира из буџета града, и за чију је модернизацију и реконструкцију утрошено неколико десетина милиона евра из уплаћеног пореза грађана Загреба, и у којем су сви натписи, укључујући и оне на улазницама, на хрватском језику и ћирилици.

Замислите да је влада града Загреба покровитељ или финансијски спонзор бројних спортских и културних манифестација у Загребу, и да су све речи и текстови у називима, пратећим натписима и материјалима за те приредбе на хрватском језику и ћирилици.

Замислите да у загребачкој катедрали постоји само једна врста разгледнице Загреба и да је на њој натпис само на ћирилици.

Замислите да једна демократска странка у некој земљи, у било којој земљи, у свом нацрту новог устава те државе, предложи да главни језик има два равноправна писма, од којих је то друго на недемократски начин систематски наметано током неколико десетина година од стране недемократске власти с циљем поткопавања језичког, културног и државног идентитета и интегритета главног, већинског народа те државе.

Оно што је другде немогуће, чак и незамисливо, оно што би се свугде, у најмању руку, сматрало културном неосетљивошћу и политичком некоректношћу, а највероватније језичком и културном диверзијом, па и непријатељским, противдржавним деловањем, у земљи Србији је могуће.

Овде је могуће дискриминисати већину, игнорисати и нетолерантно се односити према њеном језику, култури и идентитету. У Србији је могуће затирати писмо српског језика путем градске телевизије, намењене свим грађанима, који финансирају ту исту телевизију. У Србији је могуће да постоји позориште за које осиромашени грађани дају огромне паре и у којем се они после осећају као да је у страној земљи, јер у њему нема натписа на њиховом писму. Чак ни као алтернатива, испод или поред постојећих натписа, у духу лажне комунистичке равноправности. На писму на којем већина тих грађана одвајкада пише, на којем је преко деведесет посто њиховог културног наслеђа, писму које је службено писмо по уставу њихове државе, које је на њиховим кућним вратима, на гробљима, у тапијама, крштеницама, документима, рукописима, у милионима књига њихових јавних и кућних библиотека, у потписима најбољих уметника, писаца, државника, научника.

Упркос свему томе, већина грађана Србије и даље пише ћирилицом. Као што је веровала у демократију, у грађанске и религиозне слободе и права, у приватну својину, у своју химну, у свој грб, у свој језик, славу и обичаје, и све то опет изборила, тако ће грађани Србије вратити своје писмо и имати само једно писмо у свом језику, као сви други народи у Европи, без изузетка.

Неће бити поделе и раздора међу грађанима, нити цепања Србије једног дана по основу два писма у једном језику. Упркос свима који мисле, планирају и делују друкчије, Србија ће имати једно, своје једино писмо у српском језику.

(напомена: примери у овом тексту су узети ради блискости поређења и немају никакву лошу примисао)

Љубиша В. Јовановић
председник Скупштине удружења
„Српска ћирилица”
Београд”

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu