Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
10. март 2005. године

ПАТРИЈАРХ ОСВЕШТАО НОВИ ПАРОХИЈСКИ ДОМ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ
СУСРЕТ ЕПИСКОПА БАЧКОГ СА ПРЕДСЕДНИКОМ СРБИЈЕ
ПРЕДПАСХАЛНО ПИСМО
Комисије Светог Синода Српске Православне Цркве члановима UACORO (Удружењу Православних Култних Заједница Западног Обреда)
EПИСКОП ГЕРАСИМ ПРИМИО ДЕЛЕГАЦИЈУ СКД ПРОСВЈЕТА

ПАТРИЈАРХ ОСВЕШТАО НОВИ ПАРОХИЈСКИ ДОМ
ХРАМА СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, уз саслужење старешине, протојереја-ставрофора Стеван Влачић, и свештенства Храма Светог Саве у Београду, освештао је, данас у 11.30 часова, нови парохијски дом на Врачару.

Свечаном чину су присуствовали: Председник Републике Србије, г. Борис Тадић, у својству председника Друштва за подизање Храма Светог Саве; проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Храма Светог Саве; и чланови Друштва за подизање Храма Светог Саве и директори најуспешнијих предузећа и банака у Србији, представници предузећа која су учествовала у изградњи Дома и многобројни гости.

Сјатјејши Патријарх је у беседи, између осталог, изразио радост што је изграђен овако леп Светосавски храм и Парохијски дом, као и наду да ће, на славу Бога и добро народа, на Светосавском платоу бити изграђен и нови Патријаршијски двор. Важно за све нас је да, угледајући се на наше свете претке који су уздајући се у Бога, издржали и петовековно ропство под Турцима и све невоље који су их, у борби за ослобођење сналазиле, превазилазили све препреке и искушења, тако и ми угледајући се на њих, уз Божју помоћ, превазиђемо све препреке и искушења која нам се догађају у животу. По томе ће нас и препознати преци. Сјатјејши Патријарх је говорио и о узаном путу и уским вратима која уводе у Царство Небеско. Цитирајући речи Христове, тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела.., која ће бити једино мерило по коме ћемо бити препознати и од стране наших предака и по Божијем виђењу. На крају беседе Његова Светости је цитирао философа и мислиоца Божу Кнежевића који каже “човек је биће коме се Бог може обрадовати, али и кога се ђаво може застидети.” Патријарх је молитвом завршио своје речи да будемо прибројани онима којима се Бог радује.

На крају ове ретке молитвене свечаности, Његова Светост Патријарх је, у краћем срдачном разговору, г. Тадићу захвалио на труду око изградње Храма Светог Саве и пожелео срећан пут и пожелео му да са успехом представља Србију на Самиту о сарадњи земаљa Југоисточне Европе, који се одржава у Скопљу, а на коме учествује око 150 шефова држава или влада, политичких вођа, министара и пословних људи.

Пре свечаног чина освећења, у Парохијском дому је, под председништвом г. Бориса Тадића, одржана редовна годишња скупштина Друштва за довршење Храма Светог Саве. Скупштини су присуствовали председници и директори највећих српских комапанија и банака. Овом приликом, поднет је извештај о раду у претходном периоду и утврђени планови за ову годину. Председник Тадић је истакао да је довршење Храма прворазредни државни и национални посао. Посебно је истакао значај који Српска Православна Црква има у савременом српском друштву.

Свечаност је својим торжественим појањем украсило Певачко друштво МОКРАЊАЦ (чланица Савеза Српских Хорова), са диригентом госпођицом Јеленом Јеж.

СУСРЕТ ЕПИСКОПА БАЧКОГ СА ПРЕДСЕДНИКОМ СРБИЈЕ

Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, ће у петак, 11. марта 2005. године, у 10,30 часова, у Владичанском двору у Новом Саду примити Председника Србије, Г. Бориса Тадића. Пријему ће присуствовати и у разговору учествовати највиши представници свих традиционалних Цркава у Републици Србији.

Очекује се да ће, овом приликом, бити вођени разговори о социјалним и статусним питањима везаним за цркве и верске заједнице, унапређивању верске наставе у јавним школама, као и о враћању национализоване црквене имовине.

ПРЕДПАСХАЛНО ПИСМО

Комисије Светог Синода Српске Православне Цркве
члановима UACORO (Удружењу Православних Култних Заједница Западног Обреда)

Драга браћо и сестре у Христу,
Као Председник Комисије Светог Синода Српске Цркве, назначене за дијалог са UACORO, који је у току, желим да вам упутим кратку поруку пре Пасхе Господа нашег Исуса Христа, Спаситеља свих људи.

Спасење човека и света извршено је Крстом и Васкрсењем Јединороднога Сина Божијег, Оваплоћенога ради нас. Ово значи да наше лично спасење почиње Крстом и испуњује се Васкрсењем. Крст, за нас значи наше покајање (метаноиа). То је разлог због којега смо почели дијалог са вама говорећи вам: да је Јеванђеље нашег спасења почело речима Св. Јована Крститеља (Мт. 3,8; Мр. 1,4), затим речима Господа нашег Исуса Христа: “Испуни се време, приближи се Царство Божије: Покајте се и верујте у Јеванђеље!” (Мр. 1,15; Мт. 4,17). Покајање није само почетак, него такође и средина и крај нашег спасења: оно треба да је присутно током читавог нашег земаљског живота. Ето зашто је дуги период пре Пасхе, у Цркви Православној, Јединој Светој Саборнокатоличанској и Апостолској, испуњено овим покајањем.

Током овог периода желим вам, и препоручујем вам, пред Крстом и Васкрсењем Господњим, да се припремите покајањем и исповешћу, и уђете у пуну заједницу Православне Цркве и ступите, сваки лично, у једну од православних парохија по вашем избору - које се налазе у Паризу, Француској, у Европи, на Западу, на Истоку - тражећи да у њу будете примљени, пошто исповедите веру православну и будући крштени и миропомазани. Све пак ово зато: да не бисте губили драгоцено време и лишавали се пуног општења (= причешћа) у благодати Крста и Васкрсења Христовог која се даје само у Литургији Заједништва Цркве Православне.

Наш дијалог са UACORO се наставља. Али, због бројних тешкоћа и сметњи, које долазе мање са наше неголи са ваше стране (нпр. затвореност у једну заједницу која није успела, током деценија, да буде примљена у пуно општење Православних Цркава - због чега ви не треба да бацате одговорност на друге - и такође извесна «велика идеја» о вашој «вокацији» (= призвању) да створите једну локалну Цркву, сматрајући да остали православни не желе ту исту ствар, мада и ми желимо то исто да остваримо, али само канонским, црквеним путем и у пуној сагласности мира, сарадње, љубави и благодати са осталим Православним Црквама, овај дијалог може трајати дуже времена.

Зашто сваки од вас остаје изван пуне заједнице и општења Православне Цркве? Осим ако не мисли да се само у вашој, иначе изолованој заједници, може наћи спасење и идентитет, мада се ваш идентитет, као уосталом и наш, налази само у пуноћи Цркве Светих Апостола и Отаца и Сабора, чији наследник и настављач јесте Црква Православна.

Ако Бог да – а ми се надамо и радимо на томе – да парохије UACORO једног дана уђу у заједницу Цркве Српске или неке друге Правослвне Цркве = што још није случај, - ви нећете ништа изгубити и ви можете тада, ако то желите, вратити се у заједницу која је сада ваша. Желимо да кажемо да се не треба затварати у једну заједницу, као што је UACORO, или нека друга слична, остајући ван општења Православних Цркава.
Свети Григорије Богослов, пред Пасху Христову, говори нама свима:

«Сараспнимо се са Христом, умримо са Христом, сапогребимо се са Христом, да бисмо и саваскрснули са Христом!» Ја вам, као хришћанин и епископ, желим то исто.

Христос је распет за наше спасење васкрсао за наш живот вечни.

Епископ Атанасије (Јевтић),
Председник Комисије Св. Синода СПЦ.
У Паризу, 8. марта 2005.

LETTRE AVANT LA PÂQUE

de la part de la Commission du Saint-Synode de l’Église serbe
à l’intention des fidèles de l’UACORO
(Union des Associations Cultuelles Orthodoxes de Rit Occidental)

Chers frères et sœurs en Christ,

En tant que Président de la Commission du Saint-Synode de l’Église serbe chargée du dialogue en cours avec l’UACORO, je veux vous envoyer un bref message avant la Pâque de notre Seigneur Jésus-Christ, Sauveur de tous les hommes.

Le salut de l’homme et du monde est accompli par la Croix et la Résurrection du Fils unique de Dieu qui S’est incarné pour nous. Cela signifie que notre salut personnel commence par la Croix et s’accomplit par la Résurrection. La Croix, pour nous, signifie notre pénitence (metanoia). C’est la raison pour laquelle j’ai commencé le dialogue avec vous : l’Évangile de notre salut a commencé par les paroles de saint Jean Baptiste (Mt 3, 8 ; Mc 1, 4), puis de notre Seigneur Jésus-Christ : "Les temps sont accomplis et le Royaume de Dieu est tout proche : repentez-vous et croyez à l’Évangile" (Mc 1, 15 ; Mt 4, 17). La pénitence n’est pas seulement au commencement, mais aussi au milieu et à la fin de notre salut : elle doit être présente pendant toute notre vie terrestre. C’est pourquoi la grande période de carême avant la Pâque, dans l’Église orthodoxe, une, sainte, catholique et apostolique, est pleine de cette repentance.

Pendant cette période, je vous souhaite et vous recommande, devant la Croix et la Résurrection, de vous préparer, par la pénitence et la confession, à entrer dans la pleine communion de l’Église orthodoxe en vous rendant, chacun personnellement, dans une paroisse orthodoxe de votre choix — qu’elle se situe à Paris, en France, en Europe, en Occident ou en Orient — et en demandant à y être reçu, pour autant que vous confessiez la foi orthodoxe et soyez baptisés et chrismés. Tout cela pour ne pas perdre un temps précieux et être privés de la pleine communion à la grâce de la Croix et de la Résurrection qui se donne dans la Liturgie au sein de l’Église orthodoxe.

Notre dialogue avec l’UACORO se poursuivra. Mais à cause de beaucoup d’obstacles venant moins de notre part que de votre part (par exemple l’enfermement dans une communauté qui n’a pas réussi, pendant des décennies, à être acceptée dans la pleine communion des Églises orthodoxes — ce dont vous ne devez pas rejeter la responsabilité sur les autres — et aussi, une "grande idée" de votre "vocation" de construire une Église locale en pensant que les autres orthodoxes ne veulent pas la même chose, alors qu’ils le souhaitent aussi, mais par une voie ecclésiale canonique et dans la concorde de la paix, de l’amour et de la grâce), ce dialogue peut durer assez longtemps.

Pourquoi chacun de vous reste-t-il en dehors de la pleine communion ? à moins qu’il ne pense que c’est seulement dans votre communauté isolée qu’on trouve le salut et l’identité, alors que votre identité de même que la nôtre se trouve seulement dans la plénitude de l’Église des Apôtres, des Pères et des Conciles dont l’Église orthodoxe est l’héritière et la continuatrice.

Si Dieu donne — et nous espérons et nous travaillons pour cela — que les paroisses de l’UACORO entrent un jour dans la communion de l’Église orthodoxe serbe ou d’une autre l’Église orthodoxe — ce qui n’est pas encore le cas —, vous ne perdrez rien et vous pourrez alors, si vous le souhaitez, regagner la communauté qui est la vôtre actuellement. Nous voulons dire qu’il ne faut pas s’enfermer dans une communauté comme l’UACORO ou une autre semblable, en restant en dehors de la communion des Églises orthodoxes.

Saint Grégoire le Théologien, devant la Pâque du Christ, nous dit à tous: "Crucifions-nous avec le Christ, mourons avec le Christ, et soyons ensevelis avec le Christ pour ressusciter avec le Christ." Je vous le souhaite aussi comme chrétien et évêque orthodoxe.

Christ est crucifié pour notre salut et Il est ressuscité pour notre vie éternelle.

Évêque Athanase (Jevtitch),
Président de la commission du Saint-Synode.
À Paris, le 8 mars 2005.

EПИСКОП ГЕРАСИМ ПРИМИО ДЕЛЕГАЦИЈУ СКД ПРОСВЈЕТА

Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим, у просторијама привременог седишта Епархије у Карловцу, примио је у посету председника Српског културног Друштва Просвјета, и заменика министра за културу у Влади Републике Хрватске, г. Чедомира Вишњића, са сарадницима.

Сусрет је одржан у циљу унапређења заједничког рада Српске Православне Цркве и СКД Просвјета на очувању српске културе и идентитета, на простору Епархије горњокарловачке.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu