Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
23. март 2005. године

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ:
КРВ МУЧЕНИКА ЈЕ УВИЈЕК БИЛА И ОСТАЛА
СЈЕМЕ НОВИХ ХРИШЋАНА

Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско- приморски Г. Амфилохије je на дан Светих Четрдесет Мученика Младенаца, служио Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној Светом Великомученику Георгију и Светих Четрдесетдва Мученика Момишићка, у подгоричком насељу Момишићи.

Говорећи о данашњем празнику, Светих Четрдесет Севастијских Мученика који су у вријеме римског цара Ликинија 320. године пострадали за Христа и вјеру Православну, Митрополит је говорио и о четрдесет ђака и два свештенослужитеља који у новије вријеме пострадаше од Агарјана за Христа управо на мјесту данашњег богослужења.

"Крв мученика је увијек била и остала сјеме нових хришћана. То свједоче сва времена Цркве Христове, то свједочи и наше вријеме. Наше вријеме је убијељено, двадесети вијек, крвљу мученика, од Владивостока до наших крајева. Убијељена је земља крвљу мученика. Нема мјеста гдје није неко пострадао за Христа у двадесетом вијеку, од безбожника, лијевих и десних. Трагови оних који су гонили Цркву Божију смрде нечовјештвом и брише се њихов спомен из људског и Божијег памћења. Спомен оних који су мученички пострадали постаје све сјајнији, све присутнији, све благодатнији, све свјетлији. Ево свједока, овога Светога храма и моштију Светих четрдесет ђака. Зато нека би Бог дао да ово мјесто буде светионик овоме престоном граду, да одавде зрачи сила Христова, сила мученичких моштију", казао је Владика.

Извор: Светигора

ЕПИСКОП БАЧКИ ОСВЕТИО ПРОСТОРИЈЕ
НОВОСАДСКОГ ПРЕДУЗЕЋА ЛИСЈЕ

У уторак, 22. марта 2005. године, на празник Светих четрдесет мученика севастијских (Младенци), Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. др Иринеј осветио је нове службене просторије новосадског јавног комуналног предузећа Лисје. Том приликом Преосвећени Епископ Иринеј осветио је славско кољиво и колач, честитајући славу свима који се труде, и делају у оквиру овога предузећа, и пожелевши им Божјег благослова, и духовног и телесног здравља у животу, и раду.

Владици Иринеју је, у име запослених и у своје име, захвалио г. Милорад Буха, директор јавног комуналног предузећа Лисје.

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ЧИКАГУ

У Чикагу, и његовој околини, Недеља Православља је, и ове године, прослављена уз учешће свих православних цркви са овог подручија; а домаћин је била Грчка Православна Црква.

У храму Светог Нектарија вечерње богослужење је служило укупно 56 свештенослужитеља, а међу њима и Митрополит Средњезападноамерички Г. Христофор, Архиепископ Румунске Православне Цркве Г. Николај, Епископ Новограчанички Г. Лонгин, Епископ Руске Заграничне Цркве Г. Петар.

Препуни храм је био испуњен Србима, Грцима, Американцима, Бугарима, Русима, Украјинцима.

Након службе Преосвећени Владика Румунске Православне цркве Г. Николај одржао је предавање на тему Седми Васељенски сабор и теологија иконе.

СВЕПРАВОСЛАВНО ВЕЧЕРЊЕ У БЕЧУ

Прве недеље Великог поста, када Црква слави Недељу Православља, подсећајући нас на прву победу Православља над иконоборством и на поновно увођење прослављања икона у Цариграду 843. године, по устаљеној традицији, православни верници који живе у главном граду Аустрије, заједнички присуствују Свеправославном вечерњу, које служи свештенство Руске, Грчке, Румунске, Бугарске, Српске, а од ове године и Грузијске Православне Цркве, на челу са Високопреосвећеним Митрополитом бечким и аустријским и егзархом угарским Цариградске патријаршије Г. Михаилом (Стаикосом), наизменично, сваке године у другој цркви.

Овогодишње Свеправославно вечерње одржано је у Руској Православној Цркви Светог Николаја. У вечерњем богослужењу учествовао је и новопостављени Епископ бечки и аустријски Руске Православне Цркве Г. др Иларион (Алфејев), који је уједно администратор будимпештанске и мађарске епархије и представник Руске Православне Цркве, при Европским Међународним Организацијама у Бриселу.

Обраћајући се верницима, Његово Преосвештенство Епископ Иларион је са задовољством нагласио да је у току велики духовни преображај у свим државама где православни верници чине већину. Ипак, то није разлог за тријумф, већ дужност нас православних, да подржимо и остале хришћанске народе, у заједничкој борби против хедонистичког и атеистичког стила живота који данас влада у свету.

Његово Високопреосвештенство Митрополит Михаило истакао је у својој беседи да православни хришћани који живе у Аустрији, треба да буду задовољни што бораве у држави, која у свему поштује њихову веру и по томе се разликује од многих других европских земаља. То се види и по томе, што су аустријске власти омогућиле, да се православна веронаука, већ, тринаест година предаје у свим редовним школама, као обавезан предмет.

Текст и фото: Миодраг Мецановић

УТОЧИШТЕ ЗА ПЕТ СРПКИЊА ИЗ ЂАКОВИЦЕ

Драгица Николић, Љубица и Јелена Миовић, Полексија Пољка Кастратовић, Нада Исаиловић и Васиљка Перовић биле су последњих шест Српкиња које су и после јуна 1999. и доласка међународних снага остале да живе у Ђаковици.

До 17. марта 2004. даноноћно су их чували италијански војници из састава КФОР, а о њима бринули дечански монаси. Нису веровале да ће Албанци напасти и другу православну цркву у граду, храм Свете Тројице већ су претворили у ледину, а ни да ће оне морати да напусте Ђаковицу. Сада, све, осим Љубице, живе у манастиру Високи Дечани. У Ђаковицу ретко одлазе. Не све, јер су неке од њих везане за кревет.

Кућа Јелене Миовић је обновљена, али је она за ових годину дана није обишла. Не може да заборави 17. март. Прича како њене бивше колегинице Албанке, и пре доласка мисије Уједињених Нација на Косово и Метохију, нису смеле да јој се јаве када би је сретале на улици, уколико су биле у друштву.

Пет Српкиња из Ђаковице сада живе са дечанским монасима, који као и док су биле у Ђаковици, брину о свему што им је потребно.

“Ако могу да замислим Рај, он је овде. Владика Теодосије и монаси су нас пригрлили. Све су нам дали, мада смо и тамо имале сви. Овде је била хришћанска трпеза која се на невидљив начин продуживала 22 километра од Дечана до Ђаковице. Одавде је све ишло,” каже тетка Пољка. Родом је из Грабовца, 12 километара удаљеног од Ђаковице. Прича да су њени родитељи пред Други светски рат морали да напусте нову, тек саграђену кућу у селу Мармуле код Ђаковице, у којој су свега две недеље живели, бежећи пред Албанцима. Кад су се после рата вратили из Црне Горе, ништа нису затекли. Пољка, као и њене сестре по судбини има родбину, али ван Косова и Метохије. Расуту по оставку Србије и свету. Одржава везу са њима, али живи у манастиру, надајући се да ће се вратити у Ђаковицу.

ХРИШЋАНСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР У САРАЈЕВУ

Крајем 2004. године у Сарајеву је група младих хришћанских интелектуалаца основала Хришћански културни центар, невладину организацију, чији су основни циљеви: проучавање и ширење хришћанске културе у свим њеним видовима, унапређење међухришћанског и међурелигијског дијалога, успостављање боље комуникације између хришћанских богослова, научника и привредника, као и међу хришћанском омладином широм света, те успостављање што успешније представе хришћанства у медијима.

Центар је с разлогом основан у Сарајеву (општина Стари град, на Башчаршији), како би се у граду који је некада важио за својеврсан хришћански центар у Босни и Херцеговини испунио осетни недостатак доприноса хришћанства у јавном и културном животу.

У сврху остварења својих циљева, Центар је отпочео са одржавањем духовних трибина „Православни разговори”, сваког петка у 19 часова. До сада су предавања одржали епископи: Хумски др Максим, Захумско-херцеговачки Григорије, умировљени Захумско-херцеговачки др Атанасије, а следећих седмица говориће: Митрополит дабробосански Г. Николај, Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије, проф. др Богољуб Шијаковић, проф. др Милан Радуловић, министар вера Србије, и многи други.

Све до сада одржане трибине биле су изузетно посећене, што показује да се ради о живом културном догађају, јер су предавања отворена за све заинтересоване. Чести гости су и представници Римокатоличке Цркве, који од почетка указују подршку пројекту.

Рад Хришћанског културног Центра помогли су до сада Митрополија Дабробосанска и Министарство вера Републике Србије.

Монах Игнатије (Марковић)

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu