Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
29. март 2005. године

ИЗЈАВА МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ АМФИЛОХИЈА ПОВОДОМ МЕМОРАНДУМА О ОБНОВИ СВЕТИЊА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Косово је свеукупно питање Цркве и народа
ЦРКВА НУДИ САРАДЊУ И АКТИВНУ УЛОГУ У ПРОЦЕСУ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ИСПРАВЉА НЕПРАВДУ
ХОР "РОЖДЕСТВО" ИЗ БИЈЕЛЕ ПОМАЖЕ СВЕТИЊАМА НА КОСМЕТУ

ИЗЈАВА МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ АМФИЛОХИЈА ПОВОДОМ МЕМОРАНДУМА О ОБНОВИ СВЕТИЊА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Косово је свеукупно питање Цркве и народа

Меморандум о разумевању о договореним општим принципима за обнову објеката Српске Православне Цркве, који је у име целе Српске Православне Цркве потписао Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, није нешто што се изненада појавило. То је акт који је дуго припреман. На њему су радили наши стручњаци и представници Међународне заједнице. Свети Архијерејски Синод се са текстом Меморандума, који је потписао Његова Светост Патријарх Г. Павле, сагласио после дугог усаглашавања, на три узастопне седнице Светог Архијерејског Синода у проширеном саставу, на две је присуствовао и Владика Артемије. Текст није никаква неприкосновена резолуција. У њему је представницима Цркве практично дато право вета.

Нашег Патријарха су забринули неки моменти у Меморандуму, па је зато сазвао Синод и чланове Одбора Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију. Сви заједно смо поново разматрали текст и поново закључили да уопште не третира питање независности Косова и Метохије, већ да се искључиво ради о сарадњи са Међународном заједницом на обнови порушених храмова и стварању легитимних услова да се ти, преко потребни послови, обаве.

Ја бих лично ставио примедбе на овај акт и тражио да њим буду обухваћене све порушене светиње од 1999. године. Потписивањем овог Меморандума желимо да створимо претпоставке да се, у сарадњи са међународном заједницом, као апсолутно незаобилазним фактором, започне обнова и ових светиња.

Овде истичем задовољство што ће у Комисији коју ће водити међународни експерт, заједно са представником Цркве, бити и представник Републичког завода за заштиту споменика културе, чиме су испоштоване надлежности Републике Србије на Косову и Метохији. Не видим ништа лоше у томе што ће се извођач радова бирати на тендеру. По Меморандуму само оно предузеће које има искуства градње и обнове православних храмова може конкурисати. Оно предузеће које да најповољније услове, а већ има искуства у обављању оваквих радова добиће посао. То може бити предузеће из Грчке, Италије, Србије..., али на Косову и Метохији нема таквих предузећа. Значи, иза тврдњи да су Синод и Патријарх потписивањем Меморандума посао обнове светиња поверили онима који су их уништили, стоје или необавештени или злонамерни. Наглашавам да је Меморандум, од 1999. године, прва писмена гаранција присуства и одговорности Србије, на Косову и Метохији, и то преко Патријаршије у Београду и Завода за заштиту споменика културе, који у овом случају представља Министарство културе, односно Владу Србије.

Што се, пак материјалног пословања тиче, епископи немају апсолутну власт, већ сагласно канонском поретку, као и по Уставу Српске Православне Цркве, њихово управљање црквеним добрима подлеже надзору и коначном одобрењу Синода, односно Светог Архијерејског Сабора.

Јасно је да се Синодске одлуке морају поштовати. Наравно да не желим да полемишем са тврдњама да у Патријаршији наводно постоје центри моћи. Епископи окупљени око Патријарха српског у Синоду и Сабору, су образ саборног и братског одлучивања. Црква је саборни организам који има своје вековно устројство. Патријарх је први међу једнакима, али и он мора да ради у сарадњи са епископима, као што и епископи не могу без сагласности Патријарха, без обзира о ком епископу се ради.

Епископ Артемије је одрастао човек, и верујем да ће коначно прихватити одлуку Светог Архијерејског Синода. На подручју Косова и Метохије, односно Епархије рашко-призренске, је и Пећка Патријаршија, која је под директном ингеренцијом Патријарха, тако да нико не може да буде искључив, још мање да себе прогласи једино одговорним за оно што је надлежност целе Цркве, државе и народа.

Није добро да се Епископ са Синодом дописује преко медија, то ствара потпуно погрешну слику о Цркви и даје утисак да у Њој постоји раскол. Он постоји само у главама оних који не знају шта је Црква, а не желе добро ни Цркви ни народу.

Наша Црква није партијски униформисана организација, а није ни тоталитарна, како се говори, већ у њој свако има личну одговорност и слободу да изрази свој став. Но свак одговара за своје чињење или нечињење, а у Цркви нема непогрешивих. Само за римског папу тврде да њему нико нема права да суди, а он суди свима. Надамо се да Владика Артемије, као православни епископ, не мисли тако.

Меморандуму заиста не треба придавати значај који он нема и како је то представљено у медијима.

Пре тога, Епископ Артемије је потписао Меморандум о разумевању са представником Министарства културе Косова и Метохије, 28. јуна 2004. године. Званично је Владика тврдио да није потписао договор са ПИСУ већ са УНМИК-ом, међутим, текст је веома јасан и на енглеском и на српском језику. Колико нам је познато ово је први званични контакт и то потписан и оверен печатом, између Владике Артемија и Владе у Приштини.

Тај договор о разумевању су саставили УНМИК-ов представник одговоран за Министра културе, Рао Бјала и отац Симеон Виловски, секретар Епископа Артемија. Ово значи да текст није био непознат Владици Артемију, пошто је резултат дугих преговора о начелима које су обе стране потпуно прихватиле.

Ни Министарство културе у Београду, нити Завод за заштиту споменика нису оспоравали тај Меморандум. Штавише, у Комисији оформљеној према Меморандуму радили су експерт Министарства културе у Београду и представник Епархије рашко-призренске кога је именовао Владика Артемије.

Значи, тада ни Завод за заштиту споменика културе ни било које друго тело у Београду нису имали ништа против текста тог Меморандума, који није сматран опасним за идентитет српских места, мада у њему српске светиње нису поменуте као српске, као што је то у новој верзији Меморандума коју је потписао Патријарх српски пре неколико дана. Завод за заштиту споменика се није жалио да су државне институције заобиђене, нити је оспорио било који део Меморандума. Коначно, Епископ Артемије није оклевао да потпише документ заједно са представником косовског Министарства културе, нити је захтевао, као што то сада потпуно неосновано ради, да “они који су срушили наше светиње не могу да их обнављају.” Потпис од 28. јуна 2004. године је опозвао два месеца касније, тачније 15. септембра али не због текста Меморандума, нити због протеста из Београда, већ због тога што је процес обнове био неочекивано спор и што је Међународна заједница одбила да одобрена средства буду уплаћена непосредно Епархији рашко-призренској? Чак и после повлачења потписа представник Министарства културе Србије наставља да учествује у раду Комисије и у припремама тендерских докумената.

Треба поново истаћи да је Меморандумом задржано право вета од стране представника Српске Православне Цркве у Комисији, а да иза њега стоји центар Цркве и Држава из Београда, а не само представник локалних власти и локалне Цркве, односно Епархије.

ЦРКВА НУДИ САРАДЊУ И АКТИВНУ УЛОГУ
У ПРОЦЕСУ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Чланови званицне делегације Српске Православне Цркве, коју предводе епископи: Григорије Захумско-херцеговачки и Теодосије Липљански, састали су се јуче, 28. марта 2005. године, у Њујорку са генералним секретаром Уједињених Нација г. Кофи Ананом. У разговору је преовладавала тема Косова и Метохије, али су изнесени ставови српске Цркве и о тренутној ситуацији у Босни и Херцеговини.

Епископ Григорије је генералног секретара Уједињених Нација обавестио да је делегација коју предводи дошла по благослову Светог Архијерејског Синода и Његове Светости Патријарха српског Г. Павла и изражава став целе Српске Православне Цркве. “Главни циљ наше делегације јесте да понудимо сарадњу како би Косово и Метохија заиста поново постали мултиетнички и мултирелигијски регион. Наша Црква је остала присутна на Косову и Метохији и поред свих тешкоћа након рата, али нам је неопходна добра воља и помоћ да се страдање народа и Цркве заустави након више од пет година насиља над Србима и не-Албанцима и рушења 150 православних светиња”, истакао је Преосвећени Владика Григорије.

Дајући пример јасне и недвосмислене спремности Српске Православне Цркве да сарађује са међународном заједницом на успостављању једног демократског друштва Владика Григорије је Кофи Анана упознао са недавно потписаним меморанумом о обнови српских православних светиња, који је потписао Његова Светост Патријарх Павле.

“Ово је историјски моменат за нашу Цркву. Ко не жели сарадњу неће имати могућности да својом несарадњом утиче на целу Цркву”, нагласио је Преосвећени Владика Григорије предајући примерак потписаног споразума генералном секретару Уједињених Нација.

У наставку разговора Епископ липљански Г. Теодосије је истакао чврсту спремност Цркве на сарадњу са свим заједницама на Косову и Метохији. “Ја сам игуман манастира Дечани, који је у време ратних страдања помагао свим етничким и верским заједницама, посебно укључујући косовске Албанце”, нагласио је он. “Нажалост, око нас су после рата остали само моноетнички градови и села у којима више нема Срба. Наша жеља јесте да се сви прогнаници врате и да се створе услови за опстанак оних који су остали на својим огњиштима”, рекао је Владика Теодосије додајући да је “посебно значајно да се сачува српска културна баштина на Косову и Метохији без обзира на политичка решења и коначан статус јужне српске покрајине”. Владика липљански је посебно истакао проблем безбедности који погађа не само Србе и остале мањинске заједнице већ и умерене Албанце. Говорећи о значају Меморандума за обнову српских православних светиња Преосвећени Владика Теодосије је посебно истакао подршку коју је Црква за овај споразум добила од шефа УНМИК-а као и осталих међународних фактора, што би требало да омогући организовање донаторске конференције на којој би се сакупила додатна средства за обнову порушених светиња.

Јеромонах Иринеј Добријевић је посебно говорио о економским и хуманитарним аспектима повратка прогнаника. На питање генералног секретара како би Црква могла да се укључи и узме активног учешћа у процесу повратка, отац Иринеј је поменуо позитивно искуство православних невладиних организација као што су IOCC и Човекољубље, који су остварили значајан успех на територији Босне и Херцеговине. Објашњавајући како Црква види процес повратка, отац Иринеј је истакао да би повратак прогнаних превасходно требало да се омогући око православних светиња, где би се људи одмах упослили у обнови цркава и својих порушених домова и тако им се обезбедила почетна средства за егзистенцију. У том смислу, Меморандум о обнови православних светиња је од суштинског значаја за интензивирање процеса повратка, јер су обнова цркава и повратак узајамно повезани.

На питање генералног секретара о Босни и Херцеговини Преосвећени Владика Григорије је као Епископ из Херцеговине истакао да се стање у Босни и Херцеговини не може поредити са оним на Косову и Метохији, јер у Босни и Херцеговини није било ерупције насиља након окончања рата. “Стога постоје реални услови да тамо дође до бржег процеса помирења у коме треба да учествују сви, поготово верске вође, због угледа којег уживају међу народом“, рекао је Владика истичући да “највећу опасност ипак представља мајоризација и унитаризација као и тежња ка моноетничности. Сарајево, на пример, пружа забрињавајућу слику јер је у њему проценат хришћана опасно смањен,” рекао је Владика.

Владика Григорије је у наставку разговора истакао да би за Босну и Херцеговину велики успех представљао брз економски опоравак и чврсто придржавање одредаба Дејтонског споразума како од локалних тако од међународних фактора.” Он је посебно нагласио да су неке од одредби високог представника Уједињених Нација “преоштре и да их треба избалансирати”, додајући да “без обзира на своје слабости овај споразум може да омогући дугорочни опстанак Босне и Херцеговине. У противном промена овог споразума може да донесе велике ризике за мир и безбедност региона”, закључио је Владика.

На крају свог коментара Преосвећени Владика Григорије је поменуо да је веома важна обнова светиња и у Босни и Херцеговини. “Обновом светиња аутоматски се омогућава и повратак народа”, рекао је он, додајући да су “Косово и Метохија и Босна и Херцеговина међусобно повезани и нормализација у једном региону аутоматски ће позитивно утицати на други.”

Јуче су се чланови делегације Српске Православне Цркве састали са Леонидом Кишковским из Светске конференције за мир и религије у Њујорку, са којим су разговарали о проблемима са којима се Црква сусреће на просторима Косова и Метохије и Босне и Херцеговине. Посебно је истакнута неопходност да се сви порушени и оштећени верски објекти обнове што пре како би се нормализовао живот верских заједница.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ИСПРАВЉА НЕПРАВДУ

Пред комеморацију поводом 60 година од како су голоруки заточеници јуришали на капију логора у Јасеновцу, српски Патријарх Павле изјавио је да “Српска Православна Црква одбацује антијеврејске клевете“ приписане групи лица пуштених из логора. Оне су за време рата ширене од од стране власти у окупираном Београду и после рата се одржале све до даншњих дана.

Патријарх Павле је ову изјаву дао у одговору на писмо новинара и публицисте Јаше Алмулија, бивешег председника Јеврејске општине у Београду. Обраћајући се Патријарху, Алмули је рекао да верује “да је ово прилика да се исправи једна велика неправда према Јеврејима заточеницима Јасеновца”. Он је навео да је тринаест лица пуштених на слободу по доласку у Београд пред Комесаријатом за избеглице у два маха дало изјаве. У првим записничким изјавама од 9. и 13 априла 1942, сем једне реченице једног јединог бившег српског заточеника, није било никаквих лоших оцена држања Јевреја у Јасеновцу. Они су затим позвати да дају допунске изјаве које ће годити ушима немачких окупатора. Тада су најтеже клевете против Јевреја биле укључене у допунски реферат Војислава Прњатовића из Сарајева, који је наводно 15. априла 1942. написао:

”Жидов остаје Жидов, па и у логору Јасеновац. Они су и у логору задржали све своје мане, но с тим да су оне сада видније. Себичност, лукавство, несолидарност, тврдичлук, подмуклост, конфидентност су њихове главне одлике… Тако Срби, поред тога што страдају од усташа, страдају и од Жидова”. Ова накнадна изјава приписана Прњатовићу одржала се и после рата па је нашла пут у неколико књига, међу њима и у Споменици Српске православне цркве поводомн 50. годишњице великомученичког Јасеновца.

“Нас Јевреје Београда и Србије мучило је присуство те клевете у издању Цркве народа са којим живимо и кога волимо. Мислим да је време да се то исправи”’ - написао је Алмули патријарху Павлу и затим наставио: ”Ми знамо да је у Јасеновцу било појединих Јевреја који су поклекли и служили мучитељима не би ли спасли свој живот, али ово што смо навели не ограничава се на појединце већ обухвата све заточенике, то је и жигосање једног читавог народа на начин нациста и најцрњег антисемитизма.”

Алмули наводи да предстојећа комеморација поводом пробоја из логора Јасеовац пружа прилику да се одбаце наручене оптужбе против читавог јеврејског народа и преко 20.000 јеврејских заточеника побијених у Јасеновцу.

“Не треба да говорим - каже Алмули у писму Патријарху - колико Вас ценимо и поштујемо. Никада нећемо заборавити да сте Ви били први Српски Патријарх који је посетио Јевејску ошптину у Београду после једног антисемитског изгреда у граду. Три пута сам Вас посетио док сам био председник Јевејске општине у Београду (1989-92) што ће ми остати као драгоцена животна успомена”.

На овај апел да се исправи једна велика неправда према Јеврејима, Патријарх Павле је одговорио Јаши Алмулију следећим писмом:

“Са захвалношћу потврђујем пријем Вашег писма којим сте нам описали неправде причињене многострадалном јеврејском народу.

Приближава се време комеморације у Србији и у Републици Српској поводом 60. година од пробоја заточеника из логора у Јасеновцу. Срби и Јевеји су вековима живели заједно и пођеднако су мучени и стрдадали у Јасеновцу за време Другог светског рата. У жељи да се исправи вишедеценијска непоравда према нашим суграђанима Јеврејима, Српска православна црква одбацује антијеврејске клевете приписане Војиславу Прњатовићу и дванаесторици осталих заточеника пуштених из Јасеновца, које су на дан 15. априла 1942. власти под немачком окупацијом изнудиле или кривотвориле”- закључује Патријарх Павле.

Комеморација која ће се 17. априла одржати у у Републици Српској на стратишту Градина у делу логора у Босни, и 22 априла у Београду, одаће пошту последњим заточеницима Јасеновца. Они су 22. априла 1945. покушали да измакну већ подигнутом ножу убица пробојем из логора. Од око хиљаду њих који су наишли на унакрсну ватру усташа, само се њих 67 домогло слободе.

ХОР "РОЖДЕСТВО" ИЗ БИЈЕЛЕ
ПОМАЖЕ СВЕТИЊАМА НА КОСМЕТУ

Црквени хор "Рождество" из Бијеле одржаће наредног мјесеца серију добротворних концерата.

Под називом "Обновимо косовске светиње" овај хор организује у априлу серију концерата којима жели помоћи обнављање разрушених православних храмова на Косову и Метохији.

Концерти ће бити одржани у рисанској цркви Светог Петра и Павла 9-ог, у храму Светог Саве у Тивту 16-ог и у цркви Полагање Ризе Пресвете Богородице у Бијелој 23-ег априла.

Вјерници ће имати прилику да добровољним прилозима помогну акцију бијељанског хора.Бијељани планирају да Васкршње празнике обиљеже у цркви Свете Неђеље на Јошици васкршњим концертом.

Ж.К./ С.К.

Извор: Светигора прес

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu