Информативна служба
Српске Православне Цркве

31. март 2005. године

ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
РАБИНУ АРТУРУ ШНАЈЕРУ

Делегација Српске Православне Цркве, која се налази у вишедневној званичној посети Сједињеним Америчким Државама, јуче, у уторак, 29. марта 2005. године, разговарала је у Њујорку, са рабином Артуром Шнајером (Arthur Schneier), председником организација Апел савести (Appeal of Consciousness) и његовим замеником Михаелом Ајзенштатом (Michael Eisenstadt) у згради Фондације Рабина Артура Шнајера.

Рабин Шнајер и његови сарадници, који посредују у дијалогу међу верским заједницама широм света у циљу успостављања мирног заједничког суживота, помогли су да се 1998. године, у Бечу, оствари први сусрет између Преосвећеног Епископа Артемија и лидера косовских верских заједница (муслиманске и римокатоличке). Састанку у Њујорку присуствовао је и јерменски Архиепископ за Сједињене Америчке Државе Г. Барсамиан.

Рабин Артур Шнајер је срдачно поздравио чланове делегације Српске Цркве подсетивши их да је јеврејску заједницу у Њујорку 1991. године посетио и Његова Светост Патријарх српски Г. Павле. Том приликом су разговарали о томе како да се заустави крвопролиће у бившој Југославији. Тада је одлучено да се верски лидери састану у Швајцарској, што је био и почетак сарадње која је касније и настављена. Рабин Шнајер је посебно истакао састанак са Његовим Преосвештенством Епископом рашко-призренским Г. Артемијем, у Бечу, заједно са косовским муфтијом и римокатоличким бискупом Косова.

Преосвећени Владика Григорије је нагласио да је делегација коју предводи дошла у име целе Српске Православне Цркве са циљем да се успостави дијалог са свим значајнијим институцијама у Сједињеним Америчким Државама, а који могу да допринесу миру и нормализацији живота на Косову и Метохији, и у целом региону. „Млади смо по годинама, али су нас невоље кроз које смо прошли остариле. Сахранили смо хиљаде људи и знамо шта је страдање, као што то знате и ви који сте сами проживели холокауст. Намера нам је да затражимо помоћ добронамерних и да кажемо да наша Црква није за изолацију, већ за сарадњу и миран живот свих заједница, засновану на начелима демократије и једнаких права за све грађане.”

У наставку разговора Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије је истакао да су рат и пропаганда показали Србе у једном врло лошем светлу. „Томе су допринели и лоши потези појединих Срба.” Преосвећени је објаснио рабину Шнајеру да би Срби и Јевреји, који су доста пострадали у историји, могли интензивније да сарађују, обнављајући спомен-паркове, упознавајући се са међусобном историјом страдања.

Владика Григорије се посебно осврнуо на недавне пароле и графите антисемитске садржине који су дело групице неодговорних лица, објаснивши да су српски народ и Црква одувек били против таквих ставова и понашања. Због тога се не може рећи да у Србији антисемитизам уопште постоји као укорењена појава. Владика Григорије је понудио рабину Шнајеру да одржи неко предавање у Србији и тако домаћу јавност још више упозна са трагичном судбином јеврејског народа кроз историју. „У Мостару су срушене и црква и синагога. Зашто не бисмо заједно учествовали у њиховом обнављању и учврстили узајамне везе пријатељства.”

Рабин Шнајер се захвалио на иницијативама и спремности Српске Православне Цркве да унапреди сарадњу са свим традиционалним црквама и верским заједницама и пожелео успех у даљим активностима делегације. Рабин је истакао холокауст и страдања Јевреја и других народа под нацизмом, напоменувши да се ускоро навршава 90 година од страшног геноцида над Јерменима у Турској.

Преосвећени Епископ липљански Г. Теодосије је домаћина упознао са ситуацијом на Косову и Метохији. Посебно је нагласио чињеницу да се Српска Црква на Косову и Метохији са Владиком Артемијем чврсто супротставила насиљу, без обзира са које стране оно долазило, као начину за решавање проблема и да је помагала људе других националности и вероисповести. „Ми смо чувари наших цркава, али и нашег народа. Међутим, осећамо одговорност и за оне који живе поред нас са којима желимо да живимо у миру и поштовању“, рекао је владика, додавши да „на Косову и Метохији данас још нема владавине закона и адекватне безбедности, да Срби и даље живе по енклавама и да су српске православне светиње пре годину дана биле изложене још једном таласу разарања какав свет одавно није видео. Поред 120 цркава порушених до марта 2004. године само у два дана порушено је још 30, међу њима и неке древне цркве из Средњег века, док је више од 4000 људи протерано, а 19 убијено.” Владика Теодосије је посебно нагласио да Црква не жели да политичка решења утичу на опстанак Срба на Косову и Метохији, већ да је у њеном интересу да се сви прогнани врате и да нормално живе са осталим заједницама. Да би то било могуће, рекао је Владика, „Србима су потребна одређена права и мере заштите, а нашим манастирима међународно гарантована заштита.” „У противном,” додао је владика, “постоји могућност да једна стара хришћанска култура и народ који ју је стварао на просторима Косова и Метохије заувек нестане.” На крају свог обраћања, Владика Теодосије је рекао да је за Србе - Косово и Метохија, као Јерусалим за Јевреје и да светиње на тим просторима представљају душу српског народа. Од рабина Шнајера, Владика Теодосије је затражио да употреби свој углед и утицај како би се заштитио српски народ и његове светиње на Косову и Метохији, без обзира на коначан политички статус.

Рабин Шнајер је одговарајући Владики Теодосију истакао да Срби морају да остану на Косову и Метохији: „Био сам на Косову и Метохији и знам да је Пећ био средиште ваше Цркве. Ви имате легитимно право да сачувате своју баштину. Рабин Шнајер је говорио о томе да је прошле године заједно са Владиком Артемијем посетио Кофи Анана, кога су заједно упознали са мартовским погромом и уништавањем и скрнављењем светиња. Рабина Шнајера је посебно погодило страдање старог Призрена и његових цркава што је упоредио са паљењем синагоге у Бечу, уочи Другог светског рата.”

Владика Теодосије је објаснио рабину Шнајеру да се ситуација није суштински променила на боље, јер је и даље велики утицај корупције и владавине криминала. „Они Албанци које смо помагали још се плаше да нас посете, а ми још не можемо да слободно путујемо и крећемо се по Косову и Метохији, осим уз војну пратњу КФОР-а.” „Посебан приоритет је повратак прогнаних и обезбеђење услова за њихов нормалан живот и рад“, закључио је Владика.

У наставку разговора рабин Шнајер је посебно нагласио потребу обнове порушених цркава на Косову и Метохији. Зато га је о. Иринеј Добријевић упознао са недавно потписаним Меморандумом о разумевању, по коме је Косовска влада обавезна да исплати новац за обнову порушених храмова. О. Иринеј је посебно нагласио да се за то заложио и сенатор Војиновић, као и други конгресмени који схватају и разумеју тежак положај Срба. „То ће отворити врата за друге донације, јер већ у мају треба да буде донаторска конференција на којој ћемо скупити додатна средства,” објаснио је о. Иринеј Добријевић, који је, у свом даљем излагању, нагласио да је посебно важно да се повратак повеже са обновом светиња и тако се повратницима одмах омогуће средства за живот.

Рабин Шнајер је свесрдно поздравио потписани Меморандум и нагласио да је неопходно да се добра воља међународне заједнице на добробит свих искористи. Посебно је истакао потребу институционалне заштите цркава и манастира, што, по његовом мишљењу, представља међународну обавезу. Рабин Шнајер се такође сагласио са предлогом проф. др Шијаковића да се Српској Цркви и јеврејској заједници врате одузети објекти у Сарајеву.

На крају разговора рабин Шнајер је предложио да се у сарадњи са Српском Православном Црквом одржи једна конференција у Београду на којој би учествовали Московски и Цариградски патријарх, као и све духовни лидери са Балкана. Његова организација Апел Савести је имала сличну успешну конференцију у Охриду, где су успостављене добре основе за даљу сарадњу. Владика Григорије је свесрдно поздравио овај предлог као добар пут ка бољој сарадњи, додавши да ће упознати Свети Архијерејски Синод и Патријарха српског са тим предлогом.

Након разговора Дечји хор јеврејско заједнице отпевао је једну песму гостима, којима је, након ручка, рабин Шнајер показао синагогу.

На растанку са гостима, рабин Шнајер се посебно захвалио Његовој Светости и Светом Архијерејском Синоду на отвореној и недвосмисленој осуди антисемитских инцидената у Србији и пожелео да се сарадња између Српске Православне Цркве и јеврејске заједнице још интензивније настави у будућности.

ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ
ПРАВОСЛАВНОЈ АКАДЕМИЈИ
СВЕТОГ ВЛАДИМИРА, У ЊУЈОРКУ

Делегација Српске Православне Цркве, у поподневним часовима 29. марта 2005. године, посетила је Православну академију Светог Владимира, где их је примио декан Џон Ериксон (професор Опште историје Цркве) заједно са професорима Полом Лејзором (Пастирско богословље) и Полом Мајендорфом (Литургика).

Чланови делегације и професори Православне Академије Светог Владимира разговарали су о ситуацији на Косову и Метохији, али и потреби да се православни у свету међусобно боље упознају. Као један од највећих изазова православном јединству истакнут је етнофилетизам. Декан Ериксон је посебно нагласио да Црква „не сме да дозволи да постане владина институција, већ мора да увек буде независна и да мисли пре свега о интересу свог верног народа.” Он је приметио да је етнофилетизам посебно присутан у Сједињеним Америчким Државама, али да постоји и у традиционалним православним земаљама.

Проф. Шијаковић је истакао да Српска Православна Црква жели активну улогу у процесу интеграција, али да у том процесу наступа као Црква, а не као државна институција. За Цркву су између осталог посебно важно питање реституције одузете црквене имовине у комунистичком периоду.

У наставку разговора Епископи Григорије и Теодосије разговарали су о разним богословским темама са деканом и његовим колегама, сећајући се блаженопочившег оца Јована Мајендорфа, чија су дела врло читана међу православном омладином у Србији, после чега су чланови делегације обишли капелу, библиотеку и цео комплекс факултета. На крају посете делегација је присуствовала вечерњем богослужењу у капели Света Три Јерарха.

СВЕТЕ МОШТИ ПРЕПОДОБНОГ АЛЕКСИЈА У МОСКВИ

По благослову Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Алексија II и Његовог Блаженства Архиепископа атинског и све Јеладе Г. Христодула, из манастира Велика лавра, који је основан 961. године на Пелопонезу, у Грчкој, су у Русију пренете Свете мошти преподобног Алексија. Делегацију Грчке Православне Цркве предводи Високопреосвећени Митрополит калавритски Г. Амвросије. Ово је први пут да се Свете мошти преподобног Алексија, човека Божјег, налазе у Русији. Од 29. марта до 3. априла 2005. године, у Новоспаском мушком манастиру у Москви, сви верници ће моћи да се поклоне Светим моштима преподобоног Алексија, човека Божјег.

Преподобни Алексије је живео у Риму у другој половини IV и првој половини V века, а упокојио се у Господу 17. марта 411. године у току богослужења, у главном граду Италије. Тог дана се прославља од најранијих времена овај угодник Божји. У младости је тајно отишао из родитељског дома, богатство, своју невесту, и изабрао је пут молитве и аскетског подвига Христа ради. Над Светим моштима су се од V века дешавала разна исцељења.

Свете мошти преподобног Алексија се налазе у манастиру Велика лавра од 1398. године, када их је византијски цар Мануило Палеолог даривао овом манастиру.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2005 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
e-mail