Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
5. април 2005. године

САСТАНАК СА НИКОЛАСОМ БЕРНСОМ – СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ

Вашингтон 5. април, 2005.

Јуче, 4. априла у Стејт Департменту делегација СПЦ имала је састанак са Николасом Бернсом, подсекретаром за политичка питања (тј. замеником државног секретара САД Кондолизе Рајс). Николас Бернс је на овој функцији другог човека америчке спољне политике заменио Марка Гросмана (Mark Grossman) и један од његових посебних приоритета биће ангажовање у вези решавања проблема на Косову и Метохији. Састанку су присуствовали Кетлин Стивенс (Kathlen Stevens) и Трој Педерсон (Troy Pederson), који раде у оделењу за питања Балкана и Косова.

Подсекретар Бернс је изразио велико задовољство што може да прими делегацију СПЦ, посебно уочи предстојећег састанка Контакт групе у Лондону, на којој ће заједно учествовати са Кетлин Стивенс. Као досадашњи амбасадор САД у Грчкој, Бернс је активно пратио збивања у региону. На самом почетку разговора изразио је своју дубоку жалост због прошлогодишњих мартовских збивања, нагласивши да је НАТО након марта 2004. предузео низ мера како би подигао степен приправности. „Није могуће да се понови март 2004. НАТО је спреман за све изазове на Косову и тамо ће да остане, будите у то уверени“, рекао је одлучно Бернс.

Епископ Григорије је поздрављајући г. Бернса и пожеливши му успешан почетак његовог рада на тако високом положају, захвалио на пријему делегације, додавши да је намера СПЦ и њеног верног народа да буде део мирног света. „Улога СПЦ, објаснио је владика, веома је специфична. Наша Црква и након свих сукоба активно ради на свим територијама бивше Југославије – од Хрватске, БиХ, Словеније, до СЦГ. Зато је наша намера и жеља да се без обзира на будућа политичка решења СПЦ омогући нормалан рад на просторима Косова и Метохије и да се адекватно заштити наш верни народ, као и остале мањинске заједнице“, рекао је владика Григорије, нагласивши да „Црква мора да прати живот људи и да не дозволи да буде инструментализована у политичке сврхе. Таквих случајева је, нажалост било, али на штету СПЦ“.

Објашњавајући како види улогу Цркве у предстојећим процесима у региону, владика Григорије је рекао да „ако Црква треба да сарађује са међународном заједницом и појединим владама у региону то мора да чини као једна невладина организација, а не као политичка партија или владина институција“. „Наша намера јесте да међународној заједници кажемо да вековима постојимо на Косову и Метохији и да нам је потребна адекватна међународна заштита и помоћ. Неколико наших манастира који су од светског значаја, опстали су захваљујући међународној заједници и посебно помоћи САД. На тој помоћи смо захвални, али нам је потребан дугорочна међународна заштита и помоћ“, објаснио је владика Григорије, додавши да „ако Косово и Метохија треба да буду мултиетнички и мултиконфесионални, неопходно је да се све порушене светиње обнове и да се омогући повратак свих прогнаних људи у своје домове, које треба такође обновити и омогућити људима да слободно расположу својом приватном имовином“.

Владика захумско-херцеговачки је истакао да је СПЦ чврсто решена да обнова порушеног што пре започне у складу са недавно потписаним Меморандумом о разумевању, и да у том процесу треба да сарађују и Срби и Албанци, уз међународну помоћ и контролу. „Наша Црква је спремна и учинићемо све да дође до нормализације живота и помирења, не само на Косову и Метохији, већ и у ширем региону. Желимо мир, стабилност, економски опоравак, али надасве желимо да останемо као своји на своме у миру са свим који живе око нас“.

На питање подсекретара Бурнса какво политичко решење види и да ли је могуће остварити заједничку будућност за Србе и Албанце на Косову, владика Григорије је одговорио да је косовски конфликт последица национализма из 19. и 20. века, док је комунистички период још више оснажио потиснуте националне идеје и фрустрације, које су инструментализоване у времену Милошевића, али и које сада користе албански екстремисти. Решење мора бити такво да се свим грађанима омогући безбедност, имовинска заштита, слобода живота и пуна људска и верска права. „Свако исхитрено решење неизбежно ће донети тешке последице за обичне људе који највише пате у оваквим конфликтима“, рекао је владика.

Владика Григорије је посебно истакао потребу да верски лидери узму активније учешће у процесу помирења. „Управо зато смо у разговору са WCRP и Рабином Шнајером, постигли договор око једне мултирелигијске конференције, која ће се у скорој будућности одржати у Пећкој Патријаршији. СПЦ је спремна да преузме водећу улогу у овом процесу, али је потребно да и албанске верске заједнице покажу већу одговорност и буду активније у одбрани фундаменталних принципа који повезују наше вероисповести“.

„Међутим проблеми на Косову и Метохији су вишеструки, додао је владика, објашњавајући да су највећи проблем градови који су од 1999. постали моноетнички. Више од 200.000 Срба и Рома чека своје право на повратак који мора да им се омогући“. У наставку разговора владика Григорије је посебно објашњавао да повратак мора да буде одржив и да се људима омогући посао и зарада. „Без једног свеобухватног економског програма тешко је привући радно-способно становништво на повратак, а управо досадашњи процес повратка ишао је без стварања и економске основе за опстанак људи, што је погрешна стратегија“, нагласио је владика Григорије.

Николас Бурнс је посебно истакао значај сарадње са међународном заједницом по питању Хашког трибунала. Епископ Григорије је нагласио да је истински патриотизам у томе да сваки човек који је оптужен од стране Трибунала треба да покаже храброст и одговорност и да своју невиност докаже на суду. „Када страда један, страдају сви, али је опасно да сви страдају због једнога“, рекао је владика. Владика је објаснио г. Бернсу да је Патријарх Павле лично подржао одлазак генерала Лазаревића у Хаг и да је став СПЦ по том питању јасан – међународне обавезе треба да се испуњавају.

Епископ Теодосије је посебно говорио о конкретним проблемима са којима се Црква сусреће на Косову и Метохији. „Манастире је потребно заштитити посебним међународним механизмима, како би се они извукли из контекста политичких сукоба и борби за територију. Наше светиње представљају културно наслеђе које је важно за цео свет и зато је потребно да се једном за свагда заустави њихово уништавање које, нажалост, и поред присуства међународних снага траје већ више од пет година“. Владика је нарочито поменуо мартовски погром и нагласио да Црква брине не само о својим светињама, већ и о свом верном народу, коме треба пружити услове за миран и достојанствен живот. Владика је такође истакао да економски развој Косова нипошто не сме да долази у конфликт са фундаменталним принципима заштите верских споменика и очувања природних ресурса у њиховој околини. У противном, биће погажени основни принципи заштите културног наслеђа који се поштују у цивилизованом свету.

Будући да је г. Бернс римокатоличке вероисповести владика Григорије му је при растанку изразио искрено саучешће поводом упокојења римског папе Јована Павла II.

Са замеником државног секретара је договорено да се контакти и сарадња наставе и у будућности и да је активна подршка САД заштити СПЦ, њеног верног народа и светиња на Косову и Метохији од приоритетног значаја.

ПРЕДАВАЊЕ У ЦЕНТРУ ВУДРО ВИЛСОН

Вашингтон 5. април 2005.

Јуче је у поподневним часовима одржано предавање делегације СПЦ у угледном Центру Вудро Вилсон у Вашингтону на тему „Положај српског становништва и СПЦ на Косову и Метохији“. Центар Вудро Вилсон је једна од најугледнијих политичких институција у Вашингтону, где се са великом пажњом презентују политичка гледишта и ставови како америчких, тако и међународних званичника.

На самом почетку предавања, након представљања чланова делегације, владика Григорије захумско-херцеговачки је као члан Синода објаснио присутнима да је делегација дошла у САД испред Синода СПЦ да изнесе ставове Цркве, а не да говори у своје лично име или у име својих епархија.

„Наша помесна Црква функционише на просторима целе бивше Југославије. На том простору имамо четири до пет хиљада парохија и укупно 25 епархија. Пет у Хрватској, Пет у БИХ, две у Црној Гори, док су остале на просторима Србије, укључујући и Косово и Метохију. У БЈР Македонији постоји и аутономна Охридска Архиепископија, која је у канонском окриљу Патријаршије у Београду. Осим тога СПЦ има епархије за Средњу и Западну Европу, Америку, Канаду и Аустралију. Око 87% људи у Србији се изгласило да су верници СПЦ. Проценат међу српским становништвом у БиХ је још већи. Све ово показује да је СПЦ и те како важан и незаобилазан фактор у друштву у коме живимо“, објаснио је владика.

Настављајући обраћање, владика Григорије је рекао да је управо због тога Црква одлучила да успостави директне контакте са званичницима у САД и УН како би се заштитио верни народ, посебно у крајевима у којима је још изложен страдању и где је лишен основних људских и верских права.

„Нажалост, постоје предрасуде да је наша Црква затворена и конзервативна, да је против свега што долази са Запада. То наравно није истина, већ је део пропаганде у којој предњаче они који су нападали Цркву као прозападну и антикомунистичку у времену титоизма. Наша намера јесте да управо демантујемо такву лажну слику на делу и пружимо руку сарадње и разумевања не само међународној заједници, већ и нашим комшијама: Албанцима, Хрватима, Бошњацима и свима који живе са нама и око нас. У том процесу потребно је много напора јер је створена велика мржња и народ је много пострадао“, рекао је владика Григорије.

У наставку је владика објаснио да је међународна заједница у БиХ постигла значајне резултате јер није дошло до новог насиља након мировног споразума. „Нажалост на Косову није тако, и постоји реална опасност да ова покрајина постане потпуно моноетничка. Управо зато смо овде како бисмо утицали да без обзира каква политичка решења буду усвојена, да Црква и њен народ буду адекватно заштићени и да им се пружи могућност слободног и нормалног живота. Црква не може да опстане без народа, али ни народ без Цркве“, нагласио је владика, објаснивши како је на сличан начин народ са својом Црквом опстајао и у отоманском периоду.

„Ми не можемо и не смемо да се везујемо за дневну политику и наша једина политика мора да буде политика опстанка, живота и суживота, праштања и тражења опроштаја. Једино таква „политика“ се може оправдати Јеванђељем и наша Црква је одлучна да активно промовише овај пут. У природи Цркве је отвореност, а не национализам. Етнофилетизам није својствен Цркви и ми као хришћани дужни смо не само да волимо свој народ, већ и све људе пошто је то заповест Христова. Штавише, дужни смо да волимо и оне који нас не воле. То је наша вера и ту веру смо дужни да сведочимо“, закључио је владика Григорије у свом излагању.

ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕ

Епископ Теодосије је објаснио да долази са простора Косова и Метохије као живи сведок онога што се дешавало и што се данас дешава у тој покрајини. „Говорећи у име манастира Дечана, где сам настојатељ братства од 30 монаха, али и у име осталих српских православних манастира, могу да кажем да сам благодаран Господу што смо смогли снаге и мудрости да током рата јеванђелски одговоримо на изазове који су нам долазили и што смо успели да успоставимо поверење са локалним Албанцима. На исти начин како смо помагали угроженим Србима, тако смо помагали и Албанцима који су страдали. То је наш највећи капитал који поседујемо.“

Настављајући своје излагање владика Теодосије је објаснио да је „управо на тој основи после рата успостављена пријатељска сарадња са међународном заједницом, која је постала гарант нашег опстанка, како у манастирима, тако и у нашим енклавама, у тешкој послератној ситуацији“.

„С друге стране, наставио је владика, међу радикалним снагама косовских Албанаца постоји тежња да се уништи оно што припада српском народу, његове светиње и културно наслеђе, као и да се протера преостало становништво. Нажалост, екстремисти су у томе великим делом успели јер међународна заједница није успела у потпуности да одговори и заштити оно што јој је било поверено. Ипак, сада осећамо да је у међународним круговима много више разумевања за наш положај, посебно после трагичног мартовског погрома, па сматрамо да треба активно радити да се наша Црква и народ ефикасније дугорочно заштите. Стога наша Црква позива на дијалог и сарадњу, али и напомиње да та сарадња мора да иде у оба правца.“

Епископ Теодосије је објаснио да су посебно важна питања: дугорочне међународне заштите српског православног културног наслеђа, реституција одузете имовине, повратак прогнаника и обезбеђење економских и безбедносних услова за њихов опстанак, посебно у веће градове.

„Заштита манастира мора да се организује уз све правне механизме који постоје у цивилизованом свету. Не могу се у близини манастира подизати фабрике, нити се сме уништавати шума и природни ресурси. Поред свега тога дугорочно присуство НАТО снага је неопходно као гарант стабилности, поштовања реда и закона“, рекао је владика.

ЈЕРОМОНАХ ИРИНЕЈ

Јеромонах Иринеј Добријевић је посебно говорио о питању репатријације (повратка прогнаника) и реституцији земљишта одузетог од стране комунистичких власти. „Повратак становништва, рекао је о. Иринеј, најефикасније може да се обезбеди у оним руралним и урбаним зонама где већ постоје православне светиње које би пружиле духовну и моралну подршку повратницима да обнове своје домове и започну нови живот“. О. Иринеј је посебно поменуо значај православних хуманитарних организација, као што су IOCC и Човекољубље, које имају велико искуство са повратницима у БиХ, нарочито у обнови цркава, школа, домова и стварању услова за одржив повратак.

О. Иринеј се посебно осврнуо на процес обнове порушених светиња и као пример спремности СПЦ да овај процес што пре отпочне поменуо недавно потписани Меморандум о разумевању иза кога чврсто стоје Његова Светост Патријарх Павле и сви чланови Св. Синода СПЦ. „Меморандум представља само основу на којој треба изградити читав низ механизама за обнову свих порушених светиња јер ћемо само тако показати да желимо да останемо као своји на своме и обновимо све оно што је порушено“.

ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА

Након излагања тројице говорника, слушаоци су постављали питања. У наставку саопштења укратко преносимо ставове чланова Делегације:

Проналажење криваца за мартовски погром

На питање докле се стигло у судским процесима везаним за паљење и уништавање цркава и друге злочине почињене у прошломартовским нередима владика Теодосије је рекао да је од 1999. укупно уништено 150 српских православних цркава и манастира и протерано још 4000 Срба и Рома док је 19 људи страдало. Иако су ухапшени неки индивидуални починиоци, истина је да су главни организатори ових немилих догађаја и даље на слободи и да осим у неколико конкретних случајева нису пронађени кривци, посебно за период од јуна 1999. до марта 2004. године. У већини случајева, рекао је владика, истрага уопште није ни вршена, а међународна мисија о том питању уопште не обавештава Цркву и јавност. Такође су нерешени и бројни други злочини над Србима: масакр у Гораждевцу, убиство породице Столич, терористички напад на аутобус Ниш експреса, масакр у Старом Грацком итд.

Статус КиМ

На питање о могућем статусу Косова епископ Григорије је одговорио да се може говорити „о праведном и о неправедном решењу“, али да би он најрадије говорио о „реалном решењу“ које подразумева пре свега заштиту оних који су у мањини од стране већинског становништва које мора да се понаша у складу са стандардима УН и ЕУ:

Иако Црква нема званичан став о политичком статусу, јер је то питање које се мора решити преговорима и представља пре свега обавезу државе, владика Григорије је изнео лични став да би решење требало тражити у високом степену аутономије која истовремено подразумева и високи степен одговорности. „Драстично мењање граница може да угрози крхку равнотежу у целом региону, посебно успостављени мир у БиХ и неизвесну ситуацијуу БЈР Македонији“, закључио је владика.

Улазак Срба у институције КИМ

На питање представника Стејт Департмента какав је став СПЦ о уласку Срба у локалне косовске институције, владика Григорије је рекао да је Црква пре свега за сарадњу и дијалог. Ипак, СПЦ није у могућности да се бави дневнополитичким збивањима и наговара некога на одређене политичке одлуке. „Верујемо да ће наш став бити охрабрење за оне који су за сарадњу. Наравно, биће потребан напор да се успостави сарадња са локалним институцијама, пошто Срби на Косову имају доста негативна искуства из последње три године учешћа у институцијама. Ипак, ако би се створили услови да Срби заиста могу да буду активни учесници, а не само пасивни посматрачи, и ако је могуће да својим политичким радом створе услове за нормалан живот своје заједнице онда је сасвим разумљиво да учествује у ПИСУ“, објаснио је владика.

Став СПЦ према изборима на КИМ

На питање о контроверзном ставу СПЦ поводом покрајинских избора владика Теодосије је додатно објаснио да је Црква пре три године охрабрила свој народ и отворено их позвала на изборе 2001. године. „Међутим, након три године учешћа у институцијама показало се да је њихово учешће само формалне и симболичке природе. Да би се Срби поново вратили у скупштинске клупе потребно је да се омогући њихово активно учешће и да се појачају механизми заштите српских представника од мајоризације. Ако би постојала спремност албанске стране и међународне заједнице да створе такве услове Срби ће свакако пристати да учествују и у косовским институцијама.

„На Косову се мора градити заиста једно мултиетничко друштво, а не друштво које је скројено за једну нацију и једну вероисповест. То није пут који води у Европу и будућност. Када Срби виде да Косово и Метохија, без обзира на свој коначан статус, могу да буду дом за све грађане без обзира на етничке разлике сасвим је логично да ће спремно учествовати у политичким процесима. У противном, српски представници с правом оклевају да учествују у изградњи једног моноетничког друштва у коме они немају готово никаква права и слободе. Слобода мора да постоји за све грађане једноако“, закључио је епископ Теодосије.

Улога папе у процесима у БИХ

На крају је постављено питање колико је папина посета БиХ допринела процесу помирења на тим просторима.

Владика Григорије је објаснио да је папа Јован Павле II био човек мира који није правио разлику између људи по њиховој етничкој припадности. Он је имао важну улогу у историјским процесима у току двадесетог века и овом приликом свим римокатоличким верницима изражавамо искрено саучешће уз наду да ће и његов наслединик бити такође отворен за сарадњу са Православном Црквом.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu