Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
12. април 2005. године

ДЕЛЕГАЦИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЧИКАГУ

У четврту недељу Великог поста, 10. априла 2005. године, која је посвећена Светом Јовану Лествичнику, игуману синајском; Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Васкрсења Христовог, на Палмер Скверу, у Чикагу, док је Преосвећени викарни Епископ липљански Г. Теодосије служио у Цркви Светог Краља Стефана Дечанског у Авенији Лајланд, у истом граду.

Након Свете Литургије у храму Светог Стефана Дечанског Преосвећеног Владику Теодосија, у име парохијана, поздравио је свештеник Александар Ивановић, затраживши благослов игумана дечанског и Светог Краља за своју парохију и верни народ, који му је посветио своју парохијску цркву која је прошле године прославила четрдесету годишњицу. Владика Теодосије се потом у краћој беседи обратио присутном народу нагласивши да упркос тешком положају у коме се налази Српска Православна Црква и српски народ на Косову и Метохији, монаси се моле Богу и одржавају великим трудом и жртвама своје светиње, осећајући при том велику помоћ светитеља Цркве који су просијали на том простору са једне стране и добронамерних људи из међународне заједнице са друге стране. "Косово је земља наших светиња и ми морамо ту да останемо и опстанемо", нагласио је на крају Преосвећени Владика Теодосије.

СУСРЕТ ДЕЛЕГАЦИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
СА ПРЕДСТАВНИКОМ КОНГРЕСА МЕЛИСОМ БИН

У поподневним часовима делегација Српске Православне Цркве састала се са локалним представником Конгрса, госпођом Мелисом Бин, из Илиноиса. Госпођа Бин, иначе члан Демократске странке, недавно се прикључила српском конгресном кокусу, стога је из прве руке хтела да сазна како би могла да помогне. Епископ Григорије је госпођу Бин упознао са тешким положајем српског народа на Косову и Метохији, али истовремено и са жељом да српски народ остане и опстане на том простору, без обзира на будуће политичко решење за Косово и Метохију.

Детаљније о животу Срба на Косову и Метохији, више је говорио Епископ Г. Теодосије. Проф. Шијаковић је, на крају, у кратким цртама дао преглед ситуације у читавом региону нагласивши да је Српска Православна Црква једина опстала на свим територијама бивше Југославије и да на том простору има око 5.000 парохија. У Хрватској су главни проблеми остварење имовинских права српског народа, као и повратак одузетог црквеног земљишта. У Босни и Херцеговини, Црква је веома забринута да се не раскине дејтонски споразум, који је омогућио опстанак Републике Српске у још крхкој међуетничкој ситуацији. На простору Србије и Црне Горе, Православна Црква је витално заинтересована да државна заједница Србије и Црне Горе опстане, истакао је проф. Шијаковић, „упркос политичким тежњама појединих политичара из Црне Горе, који су за себе придобили припаднике мањинских заједница у Црној Гори, помоћу којих се и надају да остваре сецесију.” „Када се ради о Косову и Метохији,” наглашава даље професор Шијаковић, „Црква је забринута да би сецесија јужне српске Покрајине довела до нестанка српског народа са тих простора и до шире дестабилизације региона, те зато питању статуса треба прилазити узимајући у обзир не само интересе албанског народа, већ и осталих народа на Балкану, а посебно у Покрајини.” „Независно од статуса, за Цркву је од изузетног значаја питање реституције црквеног земљишта, повратка српског народа у компактне средине у којима би могли да опстану нарочито око својих светиња, обнова порушених цркава и манастира, запошљавање повратника при обнови цркава и домова како би имали средства за издржавање и, коначно, обезбеђивање механизама којима би српска заједница била заштићена према општеприхваћеним европским и светским стандардима,” објаснио је проф. Шијаковић.

Он је посебно нагласио да је „за културну и верску баштину српског народа на Косову и Метохији неопходно регулисање посебног статуса уз снажне међународне гаранције.” На крају свог излагања, проф. Шијаковић је истакао да „Српска Православна Црква има важну улогу у интеграционим процесима на Балкану, па су лабаве границе и регионална сарадња у најбољем интересу српског народа, који живи у најмање пет различитих држава након распада бивше Југославије”.

Госпођа Бин се захвалила члановима делегације Српске Православне Цркве обећавши да ће се и даље ангажовати, и укључити два сенатора из државе Илиноис, око пружања помоћи Србима. Додала је и да би од изузетног значаја било да се Срби из Америке још боље организују.

ВЕЛИКОПОСНО ВЕЧЕРЊЕ У НОВОЈ ГРАЧАНИЦИ

У вечерњим сатима, чланови делегације су присуствовали великопосном вечерњу у манастиру Нова Грачаница у присуству Преосвећеног Епископа Митрополије новограчаничке Г. Лонгина, свештенства и бројних верника. Богослужењу је началствовао Митрополит велешко-повардарски Г. Јован. На крају богослужења беседу је одржао парох леслиншки, протојереј-ставрофор Милош Весин, након чега су сви присутни присуствовали у вечери љубави у великој сали манастира Нова Грачаница.

Током вечере, Владика Лонгин замолио је Владику Григорија да се обрати присутном народу и у краћим цртама објасни циљеве делегације Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама и резултате досадашњег тока посете. Владика Григорије је говорио о досадашњим састанцима са међународним и америчким званичницима, као и са верским лидерима.

„Сва наша излагања могу да се сведу на једну реченицу - ми хоћемо да останемо на Косову и Метохији као Црква и као народ без обзира на будуће решење. Ми смо тамо опстајали и под отоманском окупацијом, опстајали смо у најгора и најтежа времена, опстајали уз велику жртву; уз Божју помоћ и уз велику мудрост. Зато треба и сада да опстанемо”, рекао је Преосвећени Владика Григорије окупљеном свештенству и народу.

Владика је нагласио да су амерички званичници показали висок степен разумевања и поштовања према Патријарху српском Г. Павлу и Српској Православној Цркви, те да су посебно наглашавали савезништво, које је постојало између Србије и Америке у оба Светска рата као и конструктиван став Српске Православне Цркве, која је снажно подржала демонстрације против бившег режима и одиграла активну улогу у победи демократских снага у Србији.

Владика Григорије је објаснио присутнима да Српска Православна Црква не треба да дозволи да други говоре о њој, најчешће злонамерно, већ да сама јасно артикулише своје ставове и интензивира контакте на међународном нивоу. „Свети Архијерејски Сабор и наше свете владике послали нас, младе епископе, да се боримо како знамо и умемо. Ова делегација је дошла у Сједињене Америчке Државе, друга ће ићи у Брисел, трећа у Москву, затим у Берлин, Лондон, Рим, Атину, на све стране света”, рекао је Владика захумско-херцеговачки Г. Григорије, који је на крају свог обраћања поздрављен великим аплаузом присутних.

Делегација Српске Православне Цркве је у понедељак, 11. априла 2005. године, посетила парохију Светог Архангела Михаила у Леслингу, а био је планиран и сусрет са конгресменом Рамом Емануелом, потпредседником српског кокуса у Kонгресу Сједињених Америчких Држава.

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ АРХИЕПИСКОП ЈАКОВ - БИВШИ АРХИЕПИСКОП ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ АРХИЕПИСКОПИЈЕ ЗА СЕВЕРНУ И ЈУЖНУ АМЕРИКУ

Блаженопочивши Архиепископ Јаков, који се упокојио у Господу у својој 93. години, 10. априла 2005. године, у Стамфорд болници, од плућне болести, био је духовни првопредстојатељ свих грчких православних хришћана на западној хемисфери од 1959. до 1996. године.

Рођен је на острву Имвросу, у Турској, 29. јула 1911. године, од оца Атанасија Кукузиса и мајке Марије, и на крштењу добио име Димитрије. Са 15 година уписао је Богословску школу на Халки. После успешно завршене школе, рукоположен је за јерођакона 1934. године, и добио име Јаков. Позван је да служи као протођакон Архиепископу америчком Атинагори, који је касније постао Васељенски Патријарх. У чин свештеника рукоположен је 1940. године, а убрзо је хиротонисан за Епископа мелитског. Године 1945. завршио је Богословски факултет на Универзитету у Харварду. У трон Архиепископа устоличен је 1. априла 1959. године у цркви Свете Тројице у Њујорку. Повукао се са дужности у 85. години живота, 29. јула 1996. године. Пуних 37 година, колико је служио, трудио са да обнови хришћанско богослужење и да заштити људска и грађанска права у друштву. Имао је храбрости да заједно са др Мартин Лутер Кингом учествује у протестима у марту 1965. године. Председник Џими Картер је Архиепископа Јакова одликовао Медаљом слободе, 9. јуна 1980. године. Као веома активни учесник у екуменском покрету, био је на месту председника Светског Савета Цркава пуних девет година.

Поводом упкојења Архиепископа Јакова, Архиепископ Димитрије је рекао: “Имао сам велику част и радост да познајем Архипепископа више од педесет година. Био је сјајан Првојерарх који је Цркви пружио силну, непрекидну, разноврсну и креативну пастирску делотворност. Био је истински и потпуни пастир свом народу, пастир који је даноноћно поучавао своје стадо, који их је све водио, који их је тешио, храбрио, водио ка Господу као љубљени пастир ка “извору живе воде” вере и живота у Богу.”

ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА - ПОБИЈ, ПОКРСТИ, ПРОТЕРАЈ

У Музеју Југословенске Кинотеке, у Косовској 11, у среду 20. априла 2005. године, у 21 час, биће одржано премијерно приказивање документарног филма Побиј, покрсти, протерај. Филм говори о страдању Срба у муслиманско-хрватским логорима у Босни и Херцеговини између 1992. до 1996. године. Аутор и копродуцент је Светлана Петрушић, новинар и публициста, а редитељ је Ивица Видановић.

Побиј, покрсти, протерај је политичко-документарни филм, чија је основна тема мучење логораша на територији Босне и Херцеговине, у периоду грађанског рата од 1992. године. Централни део приче се догађа у општини Оџак, у Босни и Херцеговини.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu