Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
14. април 2005. године

ДЕЛЕГАЦИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА КАПИТОЛ ХИЛУ

Након краћег боравка у Чикагу званична делегација Српске Православне Цркве поново наставља своје активности у Вашингтону, где су предвиђени нови сусрети са званичницима и медијима. У јутарњим часовима делегација састаје са конгресменом Денисом Кучинићем из Охаја (Демократска странка) који је угледни борац за питања људских права сиром света.

Од 12.00 часова по локалном времену делегација ће учествовати на округлом столу који организује Америчка Комисија за међународну верску слободу. На округлом столу ће учествовати и званичници који се баве питањем верских слобода на Балкану, представници Администрације, Конгреса, Пентагона и разних института.

У поподневним часовима Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије је, као шеф делегације дати интервју за телевизију Глас Америке, да би потом делегација посетила Сенатора Војновића из Охаја који је један од истакнутих заступника права српског народа на просторима Балкана.

У свим разговорима и изјавама биће истакнута тема Косова и Метохије где српски народ већ више од пет година живи без елементарних људских и верских слобода. Српска Православна Црква ће још једном понудити своју спремност за сарадњу са међународном заједницом на овим хуманитарним питањима, али ће изразити и очекивање да међународна заједница коначно заустави масовна кршења права и омогући повратак прогнаних и заштиту њихове приватне имовине као и имовине Српске Православне Цркве. Посебан приоритет за Српску Цркву јесте обнова порушених цркава и манастира, која по одлуци Светог Архијерејског Синода и Његове Светости Патријарха Павла треба што пре да почне, пошто је досадашње одлагање овог процеса створило у међународним круговима збуњујући утисак да Црква наводно блокира обнову сопствених светиња из политичких разлога.

У току четвртка 14. априла 2005. године делегација Српске Православне Цркве треба да се састане са више конгресмена и сенатора на Капитол Хилу. Предвиђени су сусрети са конгресменима: Франксом, Бартоном (шефом српског кокуса), госпођом Бин (по други пут), као и сенатором Самом Браунбеком. У поподневним часовима делегација Српске Православне Цркве ће бити примељена у Америчком институту са мир. Данашњим даном завршава се радни део посете делегације Српске Православне Цркве Сједињеним Америчким Државама пошто делегација у петак 15. априла преко Њујорка путује за Београд.

У среду, 13. априла 2005. године делегација Српске Цркве имала је три састанка на Капитол хилу. Поред сусрета са конгресменима Денисом Кучинићем из Охаја и Џозефом Питсом из Пенсилваније, делегација је имала дужи и срдачан разговор са сенатором државе Охајо Џорџом Војиновићем.

Поред ових састанака, делегација је говорила о верским правима на Косову и Метохији, али и у целом региону, пред Комисијом Сједињених Америчких Држава за међународне верске слободе (посебан извештај следи).

У сусретима делегације са конгресменима изнети су укратко главни ставови које делегација заступа током свог боравка у Сједињеним Америчким Државама. Посебно је затражена помоћ како би се обезбедио повратак прогнаника на Косово и Метохију, обнова њихових домова, цркава и манастира, као и реституција црквеног земљишта које су 1946. године одузели комунисти. Конгресмен Кучинић је активни члан српског кокуса, док конгресмен Питс има жељу да се сам прикључи кокусу, пошто у својој изборној јединици има велики број Срба.

Сенатор Војиновић је срдачно поздравио делегацију рекавши да цени активну улогу коју је Српска Православна Црква преузела на себе како би дошло до стабилности на Косову и Метохији. Он је објаснио да је већ четири пута био на Косову, а многи су, како је рекао, критиковали његове ставове јер је позивао УНМИК на одговорност и тражио смену Харија Холкерија, након мартовских нереда. Војиновић је посебно пренео делегацији да су њихови досадасњи састанци у Стејт Департменту са Бернсом и у Белој куци са Фридом веома позитивно оцењени и да се глас Српске Цркве јасно чуо у Вашингтону.

Преосвећени Епископ Григорије је објаснио угледном сенатору да је делегација имала више корисних сусрета у Сједињеним Америчким Државама и да је охрабрена подршком коју је добила. „Сада је потребно да након повратка у Србију започнемо да испуњавамо обавезе које смо ми преузели на себе. Апсолутно желимо да наш народ и Црква остану на Косову и Метохији без обзира на политичка решења. Зато смо потписали и Меморандум о обнови порусених светиња како бисмо превазишли застој који је настао на том плану и дали свима до знања да наше Цркве не смеју да остану у рушевинама. У противном, то би био велики пораз за нас и награда екстремистима“, изјавио је владика Григорије.

На питање сенатора Војиновића да ли је тачно да је Патријарх после прихватања Меморандума наводно повукао свој потпис, Епископ Григорије је објаснио да је после једногласног прихватања споразума на Патријарха вршен притисак одређених кругова да повуче потпис и да је потом неовлашћено пуштена у јавност вест о наводном повлачењу потписа. Будући да је Патријарх 24. марта заједно са свим епископима из Светог Синода донео одлуку и ставио свој потпис, после три дана и новог састанка Светог Синода потврђено је да је потпис у потпуности валидан и да Српска Православна Црква чврсто стоји иза Меморандума.

Сенатор Војиновић је изразио своју личну подршку потписаном споразуму који треба да омогући процес обнове порушених цркава и манастира. Лично је обећао члановима делегације да ће се ангажовати заједно са Фридом и Бернсом да се овај споразум и оствари на терену на добробит Српске Православне Цркве и њеног верног народа.

Јеромонах Иринеј Добријевић је објаснио да се у процесу обнове порушених цркава може омогућити запошљавање повратника којима је потребна зарада, будући да Меморандум јасно дефинише да ће цркве градити фирме које имају искуства у обнови и градњи православних храмова. На тај начин ће се, по речима о. Иринеја, повезати процес повратка са процесом обнове порушеног и заштите српске имовине, посебно имовине Цркве.

На питање сенатора Војиновића како напредује повартак прогнаних, обнова кућа, слобода кретања за Србе и проналазак починилаца етничких злочина на Косову и Метохији, викарни Епископ липљански Г. Теодосије, настојатељ манастира Високи Дечани, објаснио је да се вратио врло мали број људи, само око 2% од укупног броја прогнаника, којих по статистици УНХЦР и Међународног Црвеног крста има преко 200.000.

„Људи желе да се врате, рекао је Владика липљански, нарочито староседеоци. Али како време пролази повратак ће бити све тежи ако се хитно несто не учини. Трудимо се да верујемо да се 17. март неће поновити, али постоје многи појединацни инциденти који се много не помињу у штампи. За монаштво још нема слободе кретања, посебно у западном делу Покрајине”, рекао је Владика додавши да су „ посетиоци често каменовани за време задушница и других верских обреда“. Он је објаснио да у источном делу и донекле у централном делу Покрајине постоји релативна слобода кретања иако се људи крећу на сопствени ризик. Према постојећим статистикама које има Српска Црква само 3% од прогнаних за време мартовског погрома се вратило у своје куће. „Истина, један број кућа је обновљен, али нико не може да гарантује безбедност и нормалан живот који су проживели страсне тренутке прошлог марта.” „Куће које се званично сматрају обновљеним, објаснио је Владика, немају потребну инфраструктуру (воду, струју) док су грађевински радови у највећем броју случајева врло нестручно урађени јер самим власницима није било дозвољено да непосредно учествују у обнови својих кућа.” Владика Теодосије је посебно нагласио проблем скрнављења гробаља, наводећи да Српска Православна Црква има обимну фото-документацију која сведочи да су на неким гробљима не само уништавани крсни знаци и споменици, већ да су односени и посмртни остаци покојника што је незапамћено у новијој историји.

Сенатор Војиновић је обавестио делегацију да планира ускоро да поведе једну групу сенатора на Косово и Метохију како би се направила објективна анализа и процена докле се стигло са поправком штете нанете 17. марта 2004. године, али и како би се упознали са стварном ситуацијом у којој живе Срби.

Епископ Теодосије је изразио спремност да се Српска Православна Црква активно укључи у припрему ових посета, пошто се многи званичници из иностранства воде тамо где нема проблема и притом се заобилазе они делови Косова и Метохије где Срби живе у немогућим условима. Владика је посебно навео пример Призрена где су пре 17. марта Срби чак могли да се слободно крећу по граду. „Сви су Призрен истицали као пример напретка. КФОР је чак уклонио контролне пунктове. Међутим, цела илузија се распршила 17. марта када су запаљене све преостале српске куће у граду заједно са 7 древних православних цркава и манастиром Арханђели. Тренутно у Призрену ништа није обновљено, осим новог конака у манастиру Арханђели који је саграђен од средстава Српске Цркве. „Колико нам је познато Срби се нису вратили кућама јер оне нису ни обновљене. Цео српски кварт је у рушевинама док прогнаници живе још у бази КФОР-а.”

Сенатор Војиновић је затражио од Српске Православне Цркве детаљне извештаје о конкретним примерима кршења људских и верских права, нагласивши да ће однос према Србима бити кључни фактор који ће одређивати став Сједињених Америчких Држава према политичким захтевима косовских Албанаца као и у евалуацији стандарда. Он је такође нагласио да је КФОР у последњих годину дана знатно променио ограничења у правилима и да је сада много спремнији да се суочи са евентуалним насиљем.

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ ЗА ГЛАС АМЕРИКЕ: БЕЗ ПОВРАТКА ПРОГНАНИХ, КОСОВО И МЕТОХИЈА ЋЕ БИТИ МОНОЕТНИЧКИ

Шеф делегације Српске Православне Цркве која борави у Сједињеним Америчким Државама, Преосвећени Епископ дао је изјаву за телевизијску емисију Гласа Америке - Отворени студио.

Целокупна емисија приказана у 21.00 (у среду 13. априла) а доступна је (у току дана) у реал видео формату на интернету на адреси:

http://www.voanews.com/real/voa/europe/serb/serb2200v.ram

За све који желе да чују само изјаву Епископа Григорија дајемо привремени линк са аудио записом у мп3 формату (око 3 МБ) - линк ће бити доступан до 20. априла:

http://s43.yousendit.com/d.aspx?id=1T4ZC52X4NO3G19JV5861TJ6F2

У прилогу следи неедитовани транскрипт интервјуа Владике Григорија:

Спикер Гласа Америке:

Гост Гласа Америке данас је био шеф делегације Српске Православне Цркве која већ неко време борави у Сједињеним Државама. Господин Григорије, Епископ захумско-херцеговачки, изјавио је за Отворени студио да је задовољан посетом током које су амерички званичници, како је рекао, обећали да ће учинити све да се Српској Православној Цркви и Србима на Балкану, а посебно на Косову и Метохији, омогући да уживају слободе и права које су гарантовани повељом Уједињених нација.

Епископ Григорије:

И онај утисак који свакако треба рећи и нагласити нашем народу је, да су овде људи добронамерно прихватили делегацију наше Цркве и да су искрено говорећи и нас помало изненадили, јер постао је један отприлике тренд, тема која се наметала и која се намеће, да су овде сви недобронамјерни и да постоји један такав став унапријед. Једини жал који имам у души послије свега што сам видјео овдје је то што нисмо овако реаговали прије десет, петнаест или двадесет година, али то је било последица комунизма.

Овде у Америци смо имали врло добре разговоре, врло добар пријем у Стејт Департману, Бијелој кући. Имали смо жељу и намјеру да се сретнемо са предсједником Бушом, који је исто тако недвосмислено изразио вољу да се сретне с нама и то ће, ако Бог да бити, други пут или ускоро. Он је, као што знате, тог дана отишао на сахрану папе Јована Павла II и послије тога се вратио у Тексас. Иначе да се вратио овдје у Вашингтон, било би могућности да се сретнемо. У сваком случају, његови најближи сарадници су нам пренијели његову добру вољу. Ми смо њима пренијели нашу добру вољу и говорили смо томе о њима, многима од њих и они нама, како су Срби и Америка у свим досадашњим великим животним искушењима били савезници, као што је било у Првом и Другом свјетском рату и да једноставно бомбардовање које се догодило је нешто што је нанијело велику рану том савезништву. Та рана свакако треба да се залијечи и треба да се превазиђе на најбољи могући начин, са обостраним разумијевањем, обостраним активностима и обостраним иницијативама.

Спикер Гласа Америке:

Кажите ми да ли сте са званичницима у Бијелој Кући и Америчком државном секретаријату разговарали о положају Српске Православне Цркве на Косову и Метохији?

Епископ Григорије:

Ја сам више пута говорио и истицао да уколико не будемо имали обнову, то ће бити поновни знак за немогућност живота. И ако не будемо имали заштиту људи који су се тамо вратили, не можемо да очекујемо повратак, а ако се настави насиље свакако да ћемо моћи очекивати да оно што је преостало од Срба, и људи друге не-албанске националности на Косову и Метохији апсолутно нестане, што би било крај тих разних невоља које су се тамо догодиле и коначни пораз. То би било моноетничко Косово и Метохија, тј. Косово и Метохија као етнички чиста територија, што никада није било.

Спикер Гласа Америке:

Ове године се најављује почетак процеса коначног решавања статуса Косова и Метохије. Српска Православна Црква на Косову и Метохији има своје интересе. Како ће Српска Православна Црква заштитити своје интересе на Косову и Метохији, а да јој се истовремено не спочитава уплитање у политику?

Епископ Григорије:

Ми се боримо за опстанак у овом тренутку наших цркава на Косову и Метохији и зато смо дошли овде да то кажемо људима. Оно што сам малоприје рекао тај процес ће свакако имати свој ток и ми као Црква, као Црква народа који је преостао на Косову и Метохији и који жели да се врати на Косово и Метохију и да живи на Косову и Метохији, нећемо да будемо изван тог процеса, зато што смо ми ту директно фактор тог процеса. Ако нас нема онда може да се прави било какав процес, али ћемо имати, као оно што сам вам већ рекао, пораз, имаћемо етнички чисто Косово и Метохију.

И оно што је општи став људи овде јесте да је потребно да ми учествујемо у том процесу, не као једна од политичких страна, већ као неко ко је реално присутан и као неко ко може дати прави савјет - шта ми ту очекујемо, шта је то нормално за нас и колика је моћ нашег трпљења у једном животу на подручју овог свијета и на подручју Балкана и Европе, како год хоћете, и да и ми као људи без обзира како неко имао мишљење о нама, имамо право на елементарна људска права и слободе.

ДЕЛЕГАЦИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА СВЕДОЧЕЊУ У КОМИСИЈИ СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА ЗА МЕЂУНАРОДНУ ВЕРСКУ СЛОБОДУ

Делегација Српске Православне Цркве која се налази у вишедневној посети Сједињеним Америчким Државама јуче је сведочила пред америчком комисијом за међународну верску слободу (United States Commission on for International Religious Freedom – USCIRP) у Вашингтону.

Епископ Григорије, као шеф делегације Српске Православне Цркве, захвалио се на могућности да чланови делегације говоре о свом виђењу проблема верских слобода на Косову и Метохији и шире на просторима бивше Југославије. „Ми смо званична делегација Српске Православне Цркве, Светог Синода и Архијерејског Сабора и дошли смо да предочимо своју отвореност за дијалог и сарадњу о проблелмима који већ дуго трају на просторима на којима функционише наша Црква“, рекао је у уводном излагању владика Григорије.

У наставку извештаја доносимо транскрипт са изјавама чланова делегације Српске Православне Цркве:

Епископ Григорије:

Свуда смо говорили о проблемима који су проузроковани најпре изолацијом у доба комунизма када су верске слободе биле веома сужене. Након тога дошао је рат који је продужио агонију и проузроковао нове фрустрације. Рат су водили бивши комунисти, али су се поделили на етничке и донекле на верске групе. Зашто наглашавам да су рат водили бивши комунисти? Зато што су једнако имали негативан однос према свим верским заједницама. Срушено је много верских објеката што је последица чињенице да су војском и полицијом командовали комунисти. Нажалост, ми први пут као званична црквена делегација долазимо слободно да говоримо о нашој ситуацији након 40 година. Било је додуше и појединачних случајева да су људи сведочили. Наша намера јесте да кажемо какав је наш став и у односу према другима. Тај однос мора бити јеванђелски, да је „други“ наш брат и ми не смемо да угрожавамо слободу другога. Ако постоје неки приговори ради смо да их чујемо, али наша Црква има такву историју да није никада упала у грех мржње према другима или пропаганде против других.“, поменуо је владика Григорије у обраћању присутнима.

Питање:

Какве сада проблеме има Црква?

Епископ Григорије:

Пре свега то су проблеми на Косову и Метохији. Можемо да кажемо да су тамо проблеми крајње ургентни јер се још увек руше цркве и манастири и кретање није слободно. Људи не могу ни на гробље да иду без полицијске пратње. Скоро је био парастос када су морали да их прате полицајци, али су опет каменовани од стране локалног становништва. Оно што смо разговарали у Сједињеним Америчким Државама је да би био потребан почетак обнове цркава и манастира, то би био један видљив знак охрабрења. Ми као свештеници не бисмо могли да се појавимо на улици управо због недостатка слободе кретања. Покушавамо да успоставимо контакте са људима. Владика Теодосије је позивао градоначелника Дечана у свој манастир, он је дошао, али је рекао да не може да узврати позив, јер би то било физички опасно за њега. Дакле постоји страх и међу онима који би били спремни да Србима пруже руку пријатељства. Ако можемо да се задржимо на Косову и Метохији најбољи саговорник је еп. Теодосије. Можете га питати за конкретне ствари. Ми смо имали састанак са Светском Конференцијом Религије за Мир, састали се и у Бриселу са верским вођама и договорили једну посету приштинском муфтији. Надамо се да ће до тога доћи. Велики је проблем сто епископ рашко-призренски не може да живи у својој резиденцији у Призрену. Овде можете да видите резултате погрома 17. марта (показује фотографије срушених цркава). Сви су наши манастири опкољени бодљикавом жицом и чувају их војници. Косово и Метохија је за нас највећи проблем.

Што се тиче Босне и Херцеговине ситуација није тако лоша као сто је била, или као сто је на Косову и Метохији, али постоје конкретни проблеми. На пример, претучен је један свестеник. Разговарали смо са људима и некако смирили породице и људе. Сарајеву постоји огроман проблем јер се непрестано врши опструкција повратка зграде факултета Српске Православне Цркве од стране локалне управе. Имамо информације да унутра постоје локали и ресторани које држи неки човек из Алжира. У Сарајеву смо заједно са римокатолицима направили Хришћански културни центар, да покушамо да сачувамо остатак хришћана у граду, који се након рата смањио на мање од 5%. Негде око 200.000 Срба је отишло из Сарајева. Број Хрвата у Босни и Херцеговини се смањио са 17 на 8%. Сарајево постаје полако моноетничка муслиманска средина. Све нас ово забрињава, нас који нисмо муслимани.

У Црној Гори постоји јака политичка манипулација са вером и верском традицијом ради политике. Влада која је позната по својој проблематичној економији са дуваном, и коју кривично гони италијанска Влада, направила је једну квази-цркву да би промовисала националну политику. На целу те организације је један рашчињени свештеник Цариградске (грчке) Патријаршије. Просто је несхватљиво да се једној таквој пара-црквеној организацији придаје толика медијска пажња не само у Црној Гори већ и у неким међународним медијима.

Ми смо против сваке инструментализације и манипулације верским заједницама у политичке сврхе. Зато смо наглашавали да смо дошли као аутентична црквена заједница, а не као владина организација или невладина организација (НГО), већ као Црква. У Хрватској имамо озбиљан проблем са повратком имовине људи и цркава, иако је донесен закон о повратку имовине, он се врло тешко и споро реализује, а то утиче свакако и на повратак људи и нормализацију живота. У БЈР Македонији имамо један посебан проблем који свакако заслужује вашу пажњу. Тамо је митрополит Јован, који води канонску Охридску Архиепископију, као аутономни део наше помесне Цркве, отворено прогоњен. Он не може да добије најосновнија, најелементарнија права и слободе. Никога не угрожава а њега и још два епископа, члана Охридске Архиепископије заиста прогоне. Дали смо Охридској Архиепископији аутономију и то је прва степеница да добију аутокефалност. Имали смо један споразум са људима из тзв. МПЦ, који су они потписали у Нишу. Када су се вратили у Скопље, под утицајем политичара су повукли потпис. Поново се ту показало како је погубно мешање политике у верске слободе и односе између верских заједница.

У Србији односи су много побољшани у последње време, нарочито између православних и римокатолика. Добри су и односи са муслиманима, али било је понеких инцидената. Знате када су рушене православне цркве 17. марта на Косову руља је кренула и у Србији да руси две џамије у Београду и Нишу. Наша Црква, наш митрополит Амфилохије, кренуо је са студентима теологије да брани те џамије, да их хулигани не пале. Назалост, услед рата и економске кризе појављују се неке екстремне групе унутар српског народа, које имају негативан став и према отворености наше цркве. Пример за то је био напад на англиканце у Патријаршији и чак и на самог Патријарха. Од стране таквих се појављују и графити који позивају на мржњу према Јеврејима и неким протестантским заједницама. Ми смо такве поступке као Синод осудили и добили смо захвалност од Рабина Артура Шнајера и других верских лидера у нашој земљи. Почињемо полако да сарађујемо и са протестантима и да им помажемо да буду слободни у Србији. Треба нагласити да они досад нису постојали у великом броју али и да нису досад имали проблеме.

Све у свему, наша Црква покушаће да свима отвори своје срце и да покаже то што је у самој њеној природи - љубав, за шта се Црква и бори. Нисам поменуо простор који се обично зове Санџак, иако постоји и стара реч за ову област из Средњег века – Рашка област. Тамо такође има извесних проблема, који су проузроковани од стране неодговорних људи још у Милошевићево време, али који не могу да се третирају као црквени људи. Међутим, с муслиманске стране такође има проблема јер су тамо примећене нове ћелије Вахаби ислама који има врло радикалне идеје. Муслимани имају и свој Универзитет у Новом Пазару и на свим важнијим функцијама су муслимани, што им демократски принципи омогућавају. Није добро сто је тамо број Срба у опадању. И ако је ко тамо угрожен, угрожени су пре свега оно мало преосталих Срба којима прети нестанак у својој сопственој земљи.

Питање:

Ценим овај преглед. Ако бисте могли рећи нешто особито о Косову. Каквим властима се Српска Православна Црква, било појединачно или заједнички обраћа због кршења и ускраћивања верских права, да ли КФОР-у или албанским политичким вођама, или коме сте се већ обраћали?

Епископ Теодосије:

„Пошто српски народ није слободан на подручју Косова и Метохије, нема стварне слободе кретања. У манастирима нас чува КФОР и усамљене српске енклаве такође чува КФОР. На првом месту се обраћамо стога КФОР-у. После многих порушених цркава и оскрнављених гробаља и многих других знамења која припадају српском народу и другим мањинама на Косову и Метохији, ми не осећамо слободу након 6 година мандата УН. Имамо градове који немају практично ни једног не-Албанца. Скоро је немогућ повратак у те градове, Имамо пример Клине где око 40 Срба чека на повратак у своје куце, али то још увек није могуће“.

Питање:

Коме сте се обраћали са захтевима за повратак. Да ли је то КФОР или локалне албанске цивилне власти?

Епископ Теодосије:

„Представницима КФОР, нарочито манастири. Што се тиче људи из Клине, они су такодје чувани од КФОР-а али се обраћају и представницима УНМИК-а али председник општине је дуго времена лично онемогућавао њихов. Био је покушај њиховог повратка, али су људи били каменовани и КФОР их је поново вратио у гето у коме су безбедни. И до дан данас није им омогућено да сви оду у своје куће.

Питање:

Видео сам изгнање Срба док сам боравио у Митровици. Када говорите о повратницима Албанци тврде да су то људи који су дошли на Косово и Метохију пре 10-15 година. Који Срби желе да се врате?

Епископ Теодосије:

Највише желе да се врате староседеоци. Они су највише везани за ове просторе и без обзира на опасности желе да се врате.

Питање:

Помињали сте опадање броја римокатолика говорећи о ситуацији у Босни и Херцеговини. Да ли је Влада Босне и Херцеговине одговарала на указане проблеме било које заједнице - православне, римокатоличке, јеврејске, протестантске?

Епископ Григорије:

Они се обраћају цивилним властима и не можемо рећи да има конкретних противљења - сви кажу да су вољни да помогну. Али оно сто је чињеница јесте да се реагује врло споро и неадекватно, јер још увек постоји проблем тамо где су већински муслимани, већински Срби, већински Хрвати, тамо мањина није адекватно заштићена. Сарајево сам навео зато сто је то наш главни град и образац за све друге. Захваљујући међународној заједници остварен је одређени успех, проблем је шта бити када оде Међународна заједница, која је остварила известан напредак. Наравно, да и њих обавештавамо када се суочавамо са проблемима и, онда они врше притисак на цивилне власти да нешто учине.

Питање:

Било ми је мило да је недавно Српска Православна Црква осудила растући антисемитезам. То је било добро поздрављено јер није ни на који начин прихватљиво. Шта је довело до тог саопштења, зашто је Црква проговорила. Чула сам да је проговорио и Јеврејски верски вођа, који то ретко ради. Како сте ви реаговали, а како друге заједнице?

Епископ Григорије:

Имамо добру сарадња са рабином јеврејске заједнице. Реаговали смо јер смо више пута наглашавали у разговору с њим да такве испаде нећемо толерисати јер је антисемитизам стран и нашој вери и нашој националној традицији. У Србији никад није било антисемитизма. Пре сам говорио да постоје поједине антисемитске групе које покушавају да се сакрију иза наше Цркве и појединих црквених личности из прошлости. Зато је било важно да проговоримо како би људи знали наш став, јер такви обично мало знају о нашој Цркви, што је последица дугогодишње комунистичке владавине. Ми раније на неке ствари нисмо реаговали, али смо сада одлучили да оштро реагујемо на сваку нежељену појаву како се такве ствари не би понављале.

Питање:

Које међународне организације су вам биле од помоћи. Сарађујете ли са ОСЦЕ. Да ли ћете ићи на конференцију у Кордоби, која ће бити посвећена верским правима?

Епископ Григорије:

Ићићемо ако нас позову. Сарађивали смо са свим организацијама које су то хтеле. Задовољни смо општим ставом да треба да се одбрани слобода живота и вероисповести.

Отац Иринеј Добријевић:

У Њујорку били смо са представницима Светске Конференције Религије за Мир. Шеф ове организације г. Вендли је имао смртни случај па смо били са вицемодератором оцем Кишковским. Договорили смо међурелигијску конференцију у Пећкој Патријаршији. Они ће нам помоћи да то организујемо како би се подстакнуо међуверски дијалог на Косову и Метохији. Основан је Одбор за Косово и Метохију у оквиру Српске Православне Цркве. Имаће своју канцеларију у Београду. Поред тога, недавно је прихваћен и Меморандум о сарадњи потписан од стране Патријарха и Привремених косовских институција. Ми смо тражили и да наши повратници буду укључени у обнову, како би имали средства за живот. Уско смо сарађивали и са „Апелом Савести” Рабина Артура Шнајера. Сложили смо се да у Београду организујемо конференцију политичких и верских вођа да би се говорило о регионалној интеграцији. У свим подручјима бивше Југославије Србија је једино остала у правом смислу мултиетничка и мултирелигијска. У свим осталим подручјима постоји само мања или већа коегзистенција одвојених заједница. На Косову желимо зато прво да свуда обезбедимо коегзистенцију, па онда да пређемо на регионалне интеграције, што би се проширило на обнову.

Питање:

Како видите Закон о верским слободама Републике Србије?

Проф. Шијаковић:

Ми смо раније имали на федералном нивоу један прилично добар закон о верској слободи. Тај закон смо израдили у сарадњи са међународним ауторитетима међу којима су били проф. Дурам, проф. Робертс из Трира у Немачкој и проф. Папастатис из Атине. Међутим, дошло је до прекомпоновања државног уређења Србије и Црне Горе и укинуто је Министарство за вере на федералном нивоу. Као последица тога, догодило се да Закон који је имао општу прихваћеност и већ је био у скупштинској процедури, није изгласан. Након тога надлежности у овој области пренесене су на републике па је Србија формирала министарство вера а Црна Гора уопште нема то министарство. Ја сам био и остао мишљења да верске слободе треба да буду на федералном нивоу, јер спадају у фундаментална људска права и фундаменталне верске слободе. Из тог становишта смо ми онда писали тај закон и назвали га Закон о верској слободи. Сада је дошло до једног новог нацрта Закона у Републици Србији. Једна претходна верзија тог закона је повучена, а садашњи нацрт Закона је у процедури, али је још далеко од разматрања у Скупштини. Да би дошао до Парламента Закон мора да прође Владин Одбор за законодавство, затим Владу, па тек онда да уђе у парламентарну процедуру. Нацрт закона још увек није разматрао ни Владин Одбор за законодавство, тако да постоји доста простора да се интервенише у тај закон. Желео бих јођ једном да истакнем и предупредим неспоразум када је у питању утицај Српске Православне Цркве на тај Закон. Српска Православна Црква као убедљиво највећа верска организација и заједница којој припада 85% становништва у Србији, ни на који начин није тражила да добије фаворизовану улогу тим Законом. Из свог личног искуства знам да су веома добри односи свих верских заједница у Србији и да су се верски поглавари једнодушно залагали да сви имају апсолутно једнака права. Управо смо данас и обрадовани вешћу из Брисела да је прихваћена студија изводљивости, дакле придружења ЕУ, што је још један подстрек да се Закон о верским слободама побољша и да нико на њега нема примедбе. Да још напоменем да у Црној Гори не само да не постоји министарство за вере него ни у нацрту ни у размишљањима не постоји намера да се донесе закон који би се бавио питањима верских слобода. Тај закон у ЦГ је веома потребан, а то сто се о њему ни не говори јесте један покушај власти у ЦГ да манипулише у овој области, јер се руководи једном неприхватљивом тезом да ако жели независну државу да мора да има и потпуно самосталну нацију и самостални језик и самосталну веру, дакле ту се говори о идентитету између нације, вере, државе и језика, сто је неприхватљиво. У Црној Гори, за разлику од Србије, донесен је закон о реституцији имовине одузете у време комунизма. Жалосно је то сто је из тог закона о реституцији имовине искључена Црква. Један закон који је раније донесен по коме је и црквама и верским заједницама требало да се врати имовина повучен је и никад није примењен.

о. Иринеј Добријевић:

Имамо овде и видео-ДВД који говори о ситуацији на Косову.

Епископ Григорије:

Можда би било упутно да они као људи који се баве верским слободама пренесу и наш став. Врло је вазно да имају контакт за званичном Црквом, а не са било каквом групом која се тако представља.

Отац Иринеј:

Српска Православна Црква је свесна да је већинска Црква. Протестанти кад год су забринути обраћају се Српска Православна Црква за помоћ. Ми им увек помажемо и представници наше Цркве увек говоре и у њихово име.

Епископ Теодосије:

Ја бих питао нешто у вези мог манастира, пошто су Дечани прошле године проглашени за светску културну баштину УНЕСКО и то је за сада једини УНЕСКО споменик на Косову и Метохији. За време рата он је био уточиште и Србима и Албанцима и Ромима, тако да смо се заиста трудили да према свима покажемо једнакост. Већ шест година нисмо слободни да изађемо из нашег окружења, и поред све заштите КФОР-а осећамо тренутно једну другу врсту притиска од стране институција и појединих албанских бизнисмена. Наша Црква није против економског развоја општине, али економски развој не може да на штету уништавања природних ресурса око једног таквог културно-историјског споменика. Веома је важно да међународна заједница припреми читав сет механизама који би заштитили природни крајолик око највећих светиња и тако омогућила да се очува аутетнична духовна и природна атмосфера. Таквих примера заштите има свуда у цивилизованом свету и стога очекујемо чврсту међународну подршку како би се наша културан баштина адекватно обезбедила и сачувала за будућност, што је уосталом интерес свих заједница на Косову и Метохији.

Проф. Шијаковић:

Било би значајно да заложите свој ауторитет да се врати имовина свим верским заједницама у региону. Постоји имовина која није враћена римокатоличкој цркви, протестантима, јеврејској, исламској и Српској Православној Цркви. То је веома важно због тога што та имовина служи да би верске заједнице могле нормално да обављају своју мисију. Комунисти су одузели ту имовину да верске заједнице не би имале економску моћ да обављају своју мисију. Код нас не постоји порез за цркву, као у многим европским земљама, и због тога је та имовина важна за све верске заједнице. Нарочито се прибојавам за имовину Цркве на Косову и Метохији и да це искрснути велики проблеми са црквеном имовином у Црној Гори. Молио бих вас да пажљиво пратите ситуацију и да охрабрите локалне владе да враћају одузету имовину. Епископ Григорије је већ поменуо вишу школу у Сарајеву. Од три главне вере у Босни и Херцеговини само православна заједница нема своју високу школу у Сарајеву. Комунисти су одузели зграду Теолошко факултета у Сарајеву непосредно пред рат у Босни и Херцеговини. Влада је вратила Српској Православној Цркви ту зграду, али локалне власти у Сарајева нису хтеле ту одлуку да изврше и то још увек тако остаје. Враћање ове зграде у посед Српска Православна Црква важно је не само што би све три велике вере у Босни и Херцеговини имале своју зграду, већ сто би млади православни људи могли да се школују у Сарајеву и да се на тај начин прожимају вере, културе и нације и у том граду. Ја вас молим да и у том правцу помогнете.

БЛАЖЕЊЕЈШИ АРХИЕПИСКОП АТИНСКИ И СВЕ ЈЕЛАДЕ
Г. ХРИСТОДУЛ О ЦРКВИ И ДРЖАВИ

У недељној беседи, одржаној 10. априла у Вазнесењском храму у Атини, Архиепископ Христодул је затражио да Црква буде заштићена од медија и свих оних који користећи се лажима покушавају да окаљају црквену јерархију окривљујући је за афере, са циљем да што више удаље Цркву од државе. Архиепископ је апеловао на све верне да не губе веру и да не поклекну пред овим савременим искушењима.

Блажењејши Христодул се обратио и онима који желе да се Црква удаљи од државе, истичући да на тај начин доказују своју мржњу и бес према Цркви. “Данас, када у беседи говорим о удаљавању Цркве од државе, многи учесници разних емисија на свим телевизијским каналима говоре на исту тему, али веома призвољно што показује да не знају о чему говоре. Њихови говори су пуни мржње и беса. Они говоре саме лажи. Зато се много пута питам, да ли ти људи уопште верују у Бога и да ли се они боје Господа?”

ПАРАСТОС ЖРТВАМА САВЕЗНИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле ће, у суботу 16. априла 2005. година, у 13 часова, у цркви Светог Јеванђелисте и Апостола Марка у Београду, служити парастос жртвама савезничког бомбардовања о Васкрсу 16. и 17. априла 1944. године.

Савезничка бомбардовања великих градова у Србији и Црној Гори почињу још 1943. године, када је бомбардован Ниш. Затим су напади уследили на Смедерево, Ужице, Крагујевац, Смедеревску Паланку, Краљево, Ћуприју, … У Лесковцу је погинуло 6000, а у Подгорици 2500 људи. Том приликом је рањено 4500 људи, жена и деце. По Титовом налогу, Ниш је бомбардован 15, а Београд 11 пута. Иако је у београдском породилишту убијено неколико мајки са својим новорођеним бебама, Тито је Енглезима и Американцима упутио речи захвалности поводом бомбардовања свих већих градова у Србији.

КОСОВУ И МЕТОХИЈИ С ЉУБАВЉУ

Под покровитељством општине Земун, а у сарадњи са Галеријом Икар, Домом ваздухопловства Земун и Уметничком колонијом Свети Прохор Пчињски, одржаће се продајна изложба икона под називом Косову и Метохији с љубављу, у периоду од 14. до 27. априла 2005. године.

Изложба се организује поводом петнаестогодишњице рада ове значајне уметничке колоније. Сав остварени приход биће намењен српском народу на Косову и Метохији.

Изложбу ће отворити председник општине Земун госпођа Гордана Поп-Лазић, 14. априла 2005. године у Дому ваздухопловства Земун (Штросмајерова 3) у 19 часова.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu