Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
19. април 2005. године

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ
ПОВОДОМ ВЕЛИКОГ ВАСКРШЊЕГ КОНЦЕРТА
УДАХНИМО ЖИВОТ СРБИЈИ

У петак, 22. априла 2005. године, у Патријаршијском Двору у Београду, са почетком у 13.00 часова, одржаће се конференција за медије поводом Васкршњег добротворног концерта УДАХНИМО ЖИВОТ СРБИЈИ.
На конференцији ће говорити Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Др Иринеј, г. Миња Томашевић, организатор акције, г. Војин Ђорђевић у име Компаније SI&SI, генералног покровитеља концерта, и редитељ г. Ивица Видановић.

Част нам је позвати представнике медија да се одазову у што већем броју, и тиме са своје стране се укључе у ову добротворну акцију Српске Православне Цркве.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је 2001. године покренуо акцију Удахнимо живот Србији и под покровитељством Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла, спроводи је већ пет година. Основни циљ акције је да се свим породилиштима у Србији обезбеде преко потребни инкубатори за превремено рођену децу, као и друга опрема.

У последње три године смртност новорођенчади, посебно оне превремено рођене, готово је преполовљена, уверени смо захваљујући и овој акцији. У протеклом периоду је подељено 77 стационарних инкубатора, 3 транспортна инкубатора, 17 уређаја за фототерапију, 15 пацијент монитора, 9 пулсних оксиметра, 3 стерилизатора, 1 респираторни апарат, 1 сет за сукцију и 1 билирубинометар.

У Србији и даље умире више од 9‰ новорођенчади, док у Западној Европи смртност се креће у интервалима од 3‰ до 5‰. Основни узрок тог трагичног стања у нашој земљи, јесте недостатак инкубатора и друге опреме за породилишта. Жеља нам је да током текуће, 2005. године, набавимо инкубаторе за што већи број здравствених установа.

Као вид подсећања и опомињања српског друштва о неопходности набавке неонаталних уређаја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, сваке године по Васкрсу, организује Добротворни концерт УДАХНИМО ЖИВОТ СРБИЈИ. Ове године, традиционални концерт ће бити одржан на други дан Васкрса, 2. маја 2005. године, у Великој дворани Коларчеве задужбине, са почетком у 20.00 часова.

Концерту ће присуствовати Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, као и угледне личности из црквеног и друштвеног живота Отаџбине.

На концерту ће учествовати познате српске глумице, Катарина Радивојевић, Марија Каран, Калина Ковачевић; етно групе: Теодулија, Бело Платно и Гора; хорови: манастира Ковиљ, Цркве Свете Тројице у Земуну. Редитељ је г. Ивица Видановић, сценограф г. Алекса Илић, а сценариста г. Сава Ј. Мирић.

Генерални покровитељ концерта је ВОДА ВОДА.

Сав приход остварен куповином улазница биће употребљен за набавку, преко потребних, инкубатора.

Концерт ће бити у светлу најрадоснијег Празника над празницима - Васкрса.

ПРОВАЉЕНА ВРАТА НА ПОКРОВСКОЈ ЦРКВИ У КНИНУ

У ноћи између 18. и 19. априла 2005. године проваљена су врата на цркви Покрова Пресвете Богородице у Книну. Полиција је направила увиђај и за сада починитељ није пронађен. Овај храм је стална мета вандала. У последних годину дана три пута је обијан. На храму су у више наврата исписивани фашистички симболи.

УРУЧЕНА ПОМОЋ СРБА ИЗ КАНАДЕ ЗА ОБНОВУ ХИЛАНДАРА

Његова Светост Патријарх Српски Господин Павле примио је данас у Патријаршијком Двору у Београду делегацију Министарства за дијаспору Владе Републике Србије, у којој су били, заменик министра Александар Чотрић, помоћник министра Миодраг Јакшић, и председник Црквено-школског одбора Храма Светог Архангела Михаила из Ванкувера др Горан Станисављевић.

Нови храм Светог Архангела Михаила у Ванкуверу, који је недавно освештан, уз велики Српски културно-духовни центар, чини јединствен архитектонски комплекс вредан око седам милиона долара, а изграђен је искључиво од добровољних прилога верних Срба из Канаде.

Делегација је Његовој Светости Патријарху Српском Господину Павлу уручила плакету Црквено-школске општине, из Ванкувера, и новчану помоћ за обнову манастира Хиландар, прикупљеној од верника у канадској провинцији Британска Колумбија.

Свјатјејши Патријарх том приликом је између осталог рекао, Црква подједнако брине о верницима у Србији и расејању, да их редовно позива да буду добри и честити људи, да живе у слози са другим народима и да своју срећу никада не граде на несрећи други.

Господа, Александар Чотрић, и Миодраг Јакшић, истакли су да Министарство за дијаспору има добру сарадњу са епископима и свештенством Српске Православне Цркве у расејању, и да ће у изради новог Закона о сарадњи са дијаспором и пројекту «Пописа исељеништва» учествовати и представници Цркве.

РАЗГОВОР О БИБЛИЈСКОЈ ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ
– ПРОТОЂАКОНА РАДОМИРА РАКИЋА

У малој сали Коларчеве задужбине, у четвртак 21. априла 2005. године, у 19,30 часова одржаће се промоција двотомне Библијске енциклопедије, аутора протођакона Радомира Ракића. У разговору о овом највећем подухвату на пољу библистике у Срба, поред аутора, учествоваће и Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије (Ракита), проф. др Драган Милин и Ђорђе Јанић.

ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА - ПОБИЈ, ПОКРСТИ, ПРОТЕРАЈ

У Музеју Југословенске Кинотеке, у Косовској 11, у среду 20. априла 2005. године, у 21 час, биће одржано премијерно приказивање документарног филма Побиј, покрсти, протерај. Филм говори о страдању Срба у муслиманско-хрватским логорима у Босни и Херцеговини између 1992. до 1996. године. Аутор и копродуцент је Светлана Петрушић, новинар и публициста, а редитељ је Ивица Видановић.

Побиј, покрсти, протерај је политичко-документарни филм, чија је основна тема мучење логораша на територији Босне и Херцеговине, у периоду грађанског рата од 1992. године. Централни део приче се догађа у општини Оџак, у Босни и Херцеговини.

ПАРАСТОС У ГРАДИНИ 2005. ГОДИНЕ

У Доњој Градини, највећем стратишту у систему јасеновачких логора, у којој је, у највећим мукама, убијено 366 хиљада Срба, Јевреја, Рома и других родољуба 17. априла 2005. године, обележена је 60. годишњица ослобађања јасеновачких логораша. Високопреосвећени Митрополит дабробосански Г. Николај је, уз саслужење Преосвећеног Епископа Григорија, у присуству око десет хиљада грађана и верника, на гробном пољу Кошуте служио парастос за јасеновачке жртве. На парастосу је Високопреосвећени рекао:

“Вода порумени, снег се зацрвени од премноге крви српских мученика. О, васкрсли Христе, О Царе царева, осуши нам сузе, прими српске жртве где се вечно живи и вечно се пева. Дан ће да објави што ноћ црна крије, никад ноћ без сведока није. А на Суду страшном кад васкрсну мртви, седамсто хиљада сведочиће жртви. Срце је мржњом затворено, љубав не улази у њега, а главни узрок рата јесте охолост.

Да ли је неко од Вас када био у прилици,да по снажној вејавици куца на затворена врата, и не отварају се, нити има одговора живих људи у кући? Тако је када наиђете на затворено срце. То су веома много осетили Срби у Другом светском рату на овим просторима и шире. Не знајући зашто и коме су сагрешили, одвођени су са својих топлих огњишта у логоре, мучени и као невини убијани на разне начине, како у Јасеновцу, тако и овде где многи почивају и очекују свој поновни Васкрс.

Данас овим парастосом и на друге начине обележавамо 60 година од пробоја из јасеновачког логора, од стране оно мало преживелих заточеника у односу на 700.000 мучених и невино поубијаних. Данас ,као и увек, сећамо се у молитвама овдашњих невиних жртава.

По завршеном Другом светском рату,вођа југословенских комуниста не нађе за потребно да дође у Јасеновац, а пропутовао је цели свет. Тако исто и недавно упокојени поглавар Римокатоличке цркве, не нађе за потребно да дође у Јасеновац, као што је дошао у Аушвиц, да се поклони и овим невиним жртвама. И он је посетио многе земље, падао на колена и љубио земљу земљу у коју је дошао, у њој Богу се молио. Посетио је Хрватску три пута, а Босну и Херцеговину два пута. И проповеда ”Господ се гнуша окрвављеног и лукавог човека” (Пс.5,7).

Нажалост, често људима смета дрво да не виде шуму, тј. не виде велику светлост и стварност. Тако и у поступку хватања Срба, мржња им је отворила известан вид, па виде трун, а затворила им је могућност да виде праву и велику стварност.

Свети Николај Охридски и Жички написао је службу Новим српским великомученицима и мученицима па вели: “Прошле су вас муке и болови тешки, сад сте у Царству и светлости мира, мученици српски, синови витешки. Прошли су призори ужаса и срама, каквих свет не виде од Неронових дана.”

Ратна страст диктирала је људима који мучише и убијаше невине људе. ”Сузе им посташе хлеб дању и ноћу.” (Пс41, 3) Откуд да су толики Срби напустили своје завичаје и нашли се у страним земљама? Отуда што је тај народ остао веран својој вери православној, својој нацији, свом имену, својој историји, својим херојима, своме поносу. То је био неми протест онима која ова недела учинише. Како на раније немиле догађаје, тако и на ове, проговорио је пољски књижевник Сјенкјевич у својим делима. Изјавио је гласан протест против угњетача и убијача робља, гласан као труба јерихонска.

Српски народ био је и остао поносан својом историјом, својом оргиналном музиком, својим народним умотворинама, својим радом, својим Душановим закоником, својим Светим Савом и другим српск им светитељима и светитељкама. Он се грејао и греје на ватри на којој се грејао и Свети Сава и сви остали великани српски.

Ми знамо шта значи бити роб. Сузе су нам биле домаћин, а радост гост у кући. Зато ми не желимо да има робова у свету. Ми нећемо допустити себи то гордо господство над другим људима. Ми по њима немамо спољашњег културног сјаја колико они, али имамо више душе, као што су православци увек имали више душе, па и овдашњи страдалници. Дакле, нисмо ми робови чије је тело било у ропству. Него су робови они који траже свој обрачун са другим народима. Они су робови старе терминологије ропства и слободе.

Због свега тога ми, Срби их не презиремо него сажаљевамо. Ми ни за мучитеље у Јасеновцу; Градини, и на другим местима, немамо осуде него сажаљење, а све оно што су чинили и учинили остављамо Богу, праведном судији и њима. Све су ово говорили и о овоме писали мислиоци и писци: Мицкијевич, Толстој, Достојевски, Соловјев и многи други.

Говорећи данас на овоме светом и многострадалном месту, на овом парастосу, прате нас хиљаде и хиљаде болних, самртних узвика људских, па их молим, ако у овом кратком помињању њихових страдања не рекох све, да ми не замере и не осуде ме због израженог сиромаштва. И овде се бори људска сила са Правдом Божијом, робови са господарима, гладијатори са Христом.

Нека је вечан покој свима пострадалима који својом вером потврдише крајњу победу Христа.

Слава им и Бог им подарио боравак са Собом.”

МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
НИКОЛАЈ

НЕДЕЉА ВЕРСКЕ НАСТАВЕ У АУСТРИЈИ

Од 11. до 16. априла 2005. године, у Бечу и неким деловима Доње Аустрије, први пут је одржана манифестација под називом „Недеља верске наставе“.

У преко 200 школа и на неколико централних места, широкој јавности је презентовано колико верска настава доприноси образовању ученика.

Главни мото ове изузетно важне манифестације био је, Живети добро са пуним смислом, а заједнички су је организовали представници Римокатоличке, Евангелистичке, Православне и Старокатоличке Цркве, као и муслиманске и јеврејске верске заједнице.

Целе недеље су, у разним школама Беча и Доње Аустрије, одржавани часови веронауке, са одређеним темама, које су могли пратити заинтересовани посетиоци. Суштина ове мултиконфесионалне наставе била је, да упркос разликама, истакне толеранцију, не само у школи, већ у животу уопште. Наглашено је да је међурелигиозна сарадња важна, да би ученици кроз толеранцију и размену искустава са другим културама и вероисповестима, изградили свој властити идентитет.

Веома посећена била је панел дискусија на тему „Шта се постиже конфесионалном верском наставом?“ на којој су учествовали представници различитих вера, а православну је заступао проф. др Грегориос Ларенцакис.

У једној школи била је постављена изложба под називом „ Доживети Библију“ коју су током целе недеље обишли многобројни посетиоци.

За децу узраста 8 – 14 година организовано је да креативно, уз помоћ нових технологија, учествују у стварању филмова, сликовница и песама.

„Веронаука под шатором“ био је слоган за презентацију верске наставе у центру Беча. У уторак, 12. априла, поред саме катедрале Светог Стефана, подигнут је шатор око кога су били постављени штандови са литературом и детаљним информацијама конфесија које су се на тај начин представљале пролазницима. Испод шатора, цео дан се, на бини, одвијао богат програм, који је највећим делом био испуњен песмама које су славиле Бога, а изводили су их ученици веронауке.

Православна веронаука, као обавезан предмет, уведена је у аустријске школе пре 13 година. Од тада, сваке године, у време Часног поста, вероучитељи, уз сагласност школских власти, доводе српску децу у наше цркве да се исповеде и причесте. Ове године су, у неколико школа, где су то могућности дозвољавале, наши свештеници служили Свету Литургију Пређеосвећених Дарова, на којој су се ученици причешћивали.

На Свеправославном вечерњу, одржаном ове године, у Недељу Православља, јавно признање за заслуге, због увођења православне веронауке у аустријске школе и њеног организовања, добио је пензионисани бечки протојереј-ставрофор Драго В. Говедарица. Тада му је митрополит бечки и аустријски и егзарх угарски Цариградске патријаршије Г. Михаило (Стаикос), из захвалности, у име свих Православних цркава у Бечу, као и у име Цариградске патријаршије, предао на поклон напрсни крст.

Текст и фото: Миодраг Мецановић

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu