Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
20. јун 2005. године

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
КО ТО ТАМО КОГА ПОДРЖАВА?

Неки београдски медији објавили су 18. и 19. јуна вест под провокативним насловима („Московски Патријарх не подржава одлуку Српске Православне Цркве о алтернативној Цркви у Македонији“, „Руси против Охридске Архиепископије“ и даље, у сличном стилу) и са садржином која је у још већем сукобу са чињеницама и са истином неголи и сами ти наслови. Због тога смо принуђени да – по овлашћењу и благослову Његове Светости Патријарха српског, а у име Светог Синода Српске Православне Цркве – реагујемо, не надајући се, додуше, да ће наша реакција повећати степен одговорности за јавну реч код извесних врлих представника наших медија, али се надајући да ће бар православним верницима и свим добронамерним, непредубеђеним људима у овој нашој Страдији бити јасније ко све, зашто (и пошто) игра своје „игре без граница“.

Читајући овакве вести, човек се мора запитати: зар преписивачи или преводиоци чланака и чланчића из скопске штампе никада до сада нису запазили њихову политичку инспирисаност и њој саобразну тенденциозност? Зар им није нимало засметало то што се о питању такозване Македонске Православне Цркве чешће и гласније оглашавају господа Бучковски, Црвенковски и други актери скопске политичке сцене неголи тамошњи црквени челници? Даље: како им није деловала чудном чињеница да се као гласноговорник и тумач ставова патријарха Алексија II, односно Руске Православне Цркве, јавио управо извесни грађанин, а у своје време товаришч, Агарон Асатур? Од када то датира пракса да било која Црква у свету изражава своје ставове преко амбасадора једне од држава на чијој територији живи и делује? Да ли је икад ико чуо за такав случај?

У овој чудноватој повести постоји још један куриозитет: дотични грађанин Асатур уопште није верник Руске Православне Цркве нити је Рус по народности. Он за то, наравно, није ни крив ни заслужан, али једно је извесно: он не може давати изјаве у име Руске Православне Цркве нити може, ненадлежно и неовлашћено, пружати веродостојна тумачења њених ставова и однос? са другим сестринским Црквама, у нашем случају са Српском Православном Црквом. Тачније, његов црквени „ ауторитет“ је неприхватљив за све осим за оне медијске делатнике код нас за које ауторитативан суд и коначну реч о Српској Православној Цркви треба да представљају бујице изјава и коментара већ легендарног Мирка Ђорђевића, по професији „социолога религије“ (мада је студирао нешто сасвим друго) и „аналитичара“ збивања у Српској Православној Цркви, а по вокацији „великог инквизитора“ у маломе.

И последње питање: зар представници београдских медија, имајући у виду све наведено, нису могли доћи на идеју да провере веродостојност вести било у Информативној служби Српске Православне Цркве било у београдском Подворју Московске Патријаршије?

А сад неколико речи о суштини овог питања. Прво, Српска Православна Црква је аутокефална Православна Црква и ниједна друга сестринска помесна Црква не „одобрава“ њене одлуке које се тичу њеног унутрашњег живота и устројства. Сабор Српске Православне Цркве је у овој ствари коначна инстанца. Кад би се, међутим, радило о иницијативи за додељивање аутокефалног статуса неким епархијама Српске Православне Цркве, или о било којој иницијативи која излази из оквира помесне канонске јурисдикције, онда би, наравно, био потребан и пристанак прве по рангу Православне Цркве, Цариградске Патријаршије, и свеправославни консензус у продужетку. Ово важи за све, а не само за нас: тако ни Московској Патријашији није било потребно ни српско ни било чије „ одобрење“ за одлуке о аутономији њених епархија у Украјини, Казахстану и другде.

Друго, редовна размена гледишта по свим болним питањима живота савременог Православља, па и по питању македонског црквеног раскола, између Православних Цркава, самим тим и између наше Цркве и Московске Патријаршије, увек је у току, те је апсолутно искључена могућност да Његова Светост патријарх Алексије II или московски Синод своје виђење овог или неког другог проблема не саопште Његовој Светости патријарху Павлу и нашем Синоду путем писма или личне поруке него управо преко скопског посланства Руске Федерације.

Руски Патријарх је, иначе, тачно и мудро запазио да „паралелизам црквених структура“ отежава дијалог и превазилажење раскола. Али он тиме не оспорава одлуке Српске Православне Цркве. И она је, уосталом, истог мишљења и зато је на годину дана одложила издавање Томоса о аутономији Охридске Архиепископије како би дала још једну могућност за разговор и договор: тек када је, после најновије рунде преговора, у Скопљу и у Београду, било јасно да расколничка страна ултимативно истрајава у својим антиканонским захтевима и да нема намеру да прихвати свеправославни (дакле, не само српски!) став, Српска Православна Црква је издала Томос. И надаље је применила икономију, односно начело снисхођења и трпељивости: за разлику, например, од Руске Цркве, која је лишила чина све украјинске расколничке епископе, почев од Филарета Денисенка, некадашњег кандидата за московски патријарашки трон, или од Јерусалимске Патријаршије, која је управо ових дана лишила чина свог бившег патријарха Иринеја, наш Сабор је одлучио да опет одложи црквено-судски поступак против вођа раскола. Најзад, у Македонији, Украјини и другде „паралелизам црквених структура“ стварају управо расколници, а не законити носиоци црквеног поретка. Прави пут и начин да се избегне такав паралелизам јесте укидање душегубног раскола, а не укидање вековног канонског поретка.

Скопски медији су, у својим тенденциозним коментарима, „превидели“ кључну полазну тачку у изјавама патријарха Алексија II и осталих представника Руске Православне Цркве (у које не убрајамо амбасадора Асатура), по којој Православна Црква у Републици Македонији представља, у канонском смислу, интегрални део Српске Православне Цркве. Уосталом, и сам амбасадор Асатур, непознат и непризнат као стручњак за црквено право, на крају признаје да су „Русија и Руска Православна Црква против легализације раскола у Православљу у читавом свету“. Ту смо апсолутно сагласни са њим, као што смо са њим сагласни и у оцени да прави метод превазилажења црквених и свих других криза јесте дијалог, а не тактика свршеног чина (и то неканонског, заснованог на одлукама ванцрквених, па и антицрквених центара моћи). Такође, искрено делимо његову наду да ће спор око раскола у Републици Македонији бити деполитизован.

Ко га политизује, зна се добро. Једно је сасвим извесно: не политизују га Српска ни Руска Православна Црква, а ни Православна Црква у својој целини и пуноћи.

Епископ бачки

ПОСЕТА ЕПИСКОПА БАЧКОГ Г. ДР ИРИНЕЈА
И ЕПИСКОПА ЈЕГАРСКОГ Г. ДР ПОРФИРИЈА
ГРАДОНАЧЕЛНИКУ НОВОГ САДА ГОСПОЂИ МАЈИ ГОЈКОВИЋ

Градоначелник Новог Сада госпођа Маја Гојковић и Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј разговарали су 16. јула 2005. године, у Градској кући Града Новог Сада, о могућностима сарадње Града и Епархије на обезбеђивању локација у граду за изградњу нових православних храмова.

С обзиром на убрзани развој града и повећање броја његових становника, Преосвећени Епископ бачки Г. Др Иринеј истакао је, да је изградња нових храмова витална потреба Српске Православне Цркве и предложио да Град, у што скорије време, одреди локације које би биле прихватљиве и за Цркву и за Град, и изда их на коришћење Епархији бачкој за потребе изградње нових храмова.

Преосвећени Владика бачки је истакао недостатак простора за оснивање црквене гимназије, али и за друге делатности Епархије, која у свом поседу нема ниједан објекат у граду, јер је готово сва црквена имовина национализована.

Његово Преосвештенство је од градоначелника Маје Гојковић затражио да Град, уколико за то постоје законске основе, бар део одузете имовине врати на коришћење Епархији и тиме олакша њено функционисање. Поред тога, истакнута је хитна потреба санације Саборне и Алмашке цркве, као и Владичанског двора и манастира Ковиљ, да би се зауставило њихово даље пропадање.

Разговарало се, даље, и о другим аспектима сарадње. У разговору је узео учешћа и Његово Преосвештенство Епископ јегарски Г. Др Порфирије, викар Епископа бачког и настојатељ манастира Ковиља.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МАНАСТИРА ВИСОКИ ДЕЧАНИ

Командант снага КФОР-а, генерал Ив де Кермабон, одржао је предавање 17.06.2005. године, у Дому културе у Дечанима, коме су присуствовали одборници Скупштине општине Дечани, представници невладиних организација и верских заједница. На позив председника општине Дечани г. Назми Селманаја овом скупу су у име манастира Високи Дечани, с благословом настојатеља манастира, Викарног Епископа липљанског Г. Теодосија ,присуствовали протосинђел Сава (Јањиђ) и монах Језекиљ (Стакић). Монаси су дошли у град у пратњи општинског представника УНМИК-а и команданта италијанских снага КФОР-а у Дечанима.

Генерал Кермабон се обратио присутнима говорећи о потреби толеранције и поштовања права свих грађана. Француски генерал је нарочито истакао улогу КФОР-а који је на Косову присутан "како би обезбедио услове да се сви грађани осећају сигурно и заштићено". Он је објаснио да је присуство КФОР-а још потребно, нарочито у периоду који је пред свима нама, и да припадници свих заједница треба да раде на унапређењу безбедносне ситуације кроз дијалог и сарадњу.
Поводом питања једног од одборника, генерал Кермабон је предлозио да се присутнима обрати протосинђел Сава. Захваљујући се председнику општине на позиву да учествује на овом скупу о. Сава је рекао:

Нама је искрено жао и разумемо бол који су многи Албанци из овога краја доживели у току рата. Сами смо били сведоци тога страдања јер смо настојали да својим комшијама помогнемо у невољама колико смо могли обезбеђујући хуманитарну помоћ и пружајући им заштиту у нашем манастиру. Нажалост нисмо могли да зауставимо трагичне догађаје и променимо општу политику тадашњег режима, али смо јасно дали до знања да је политика насиља са било које стране неприхватљива.

Међутим, страдање Албанаца је престало, док Срби и даље страдају већ више од 6 година. Наша велика жеља јесте не само да се обезбеди пуна заштита православних светиња, већ и да се омогући повратак расељених и нормалан живот свих грађана без обзира на нацију и веру. Једино ће повратак и нормалан живот свих бити показатељ да је друштво на Косову доживело истински напредак.

Након састанка у Дому културе представници италијанског КФОР-а су за високе официре КФОР-а, одборнике Скупштине општине, представнике невладиних организација и верских заједница приредили ручак у бази КФОР-а недалеко од манастира Високи Дечани.

У разговору са високим представницима КФОР-а, генералима Кермабоном и Стиром, као и председником општине Дечани протосинђел Сава је нагласио да "Српска Православна Црква наставља да улаже напоре у циљу дијалога и помирења без обзира на сва послератна страдања и несреће, јер је то пут коме нас учи Господ Христос. Међутим истински напредак се тешко може остварити уколико се не уложе већи напори како би се свим расељеним омогућио повратак својим домовима и обезбедила општа слобода кретања и поштовање права за све грађане".

Током разговора је изражена заједничка жеља да се контакти и сарадња наставе у циљу јачања узајамног поверења.

Напомена:

Вест о овом скупу пренела је новинска агенција Бета, али из нама непознатих разлога непотпуно и само из албанских извора. Молимо представнике средстава јавног информисања да се приликом сличних догађаја убудуће слободно обрате манастиру Високи Дечани на телефон, 0390 61 543, или на нашу имејл адресу.

Желели би смо да се ово саопштење не схвати као демант већ радије као разјашњење поводом објављене вести. Искрена жеља манастира јесте да извештавање медија буде у служби нормализације односа и изградње међуетничког поверења, па се надамо да ће ово разјашњење допринети том циљу. Захваљујемо унапред на разумевању.

Управа манастира Високи Дечани

ОБНОВА САБОРНОГ ХРАМА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У МОСТАРУ

Рашчишћавањем рушевина јуче је званично почела обнова
православног Саборног храма Свете Тројице у Мостару, срушеног током протеклог рата у Босни и Херцеговини. Према речима игумана Данила, старешине обновљеног манастира Житомислића, прва фаза обнове подразумева одлагање, сортирање и нумерисање сваког камена који ће поново бити уграђен.

Уговор о обнови Саборног храма у Мостару потписан је са Заводом за
заштиту споменика из Сарајева, а средства за прву фазу обезбедила је Влада Федерације БиХ. После прве фазе уследиће израда пројекта за обнову разрушеног храма. За разлику од многих православних храмова, Саборна црква у Мостару не поседује пројекат, па ће стручњаци имати задатак да га израде на основу темеља, старих фотографија и расположиве документације. Обнова Саборног храма тећи ће на сличан начин као и обнова манастира Житомислића између Мостара и Чапљине, уградњом постојећег срушеног камења. Стручњаци предвиђају да ће обнова мостарског храма трајати неколико година, и да ће сви трошкови износити око два милиона конвертибилних марака.

Почетна средства су већ обезбеђена, а један од донатора биће и
британски престолонаследник Принц Чарлс, који је ту своју жељу већ предочио представницима Српске православне цркве. Саборни храм у Мостару изграђен је у време турске владавине 1863. године, а у лето 1992. године најпре је запаљен, а потом миниран и потпуно сравњен са земљом.

Извор:Танјуг

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu