Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
22. јун 2005. године

ДОБРОТВОРУ ХАНСУ КРЕНЕРУ ДОДЕЉЕН ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ ПРВОГ СТЕПЕНА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле уручио је данас, 22. јуна 2005. године, у Патријаршијском двору у Београду, највише признање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве Првог реда, г. Хансу Кренеру, угледном привреднику из Немачке и осведоченом пријатељу српског народа.

Господин Ханс Кренер је рођен 1909. године, власник је компаније за производњу фармацеутских производа, много је учинио помажући нашем народу у тешким годинама. Већ 45 година сарађује са «Хемофармом» из Вршца. Његова супруга је основала хуманитарни фонд, из којег се помажу они којима је помоћ најпотребнија.

Приликом уручења високог одликовања Његова Светост је захвалио г. Кренеру за све што је учинио за наш народ у тешким временима. “Свакако Вас је на то подстакла хришћанска љубав према ближњима, по Христовим речима: Нисам дошао да ми служе него да служим. Хвала вама и Вашој породици за све оно што је било добро и честито у ова времена,” рекао је Његова Светост Патријарх српски Г. Павле.

Господин Кренер је изразио захвалност на великој части која му је указана, и изразио наду да ће наша земља ускоро пребродити потешкоће и успешно се развијати. Посебно је захвалио Његовој Светости пожелевши му добро здравље и да убудуће ради на добро свог народа.

Свечаности у Патријаршијском двору су присуствовале угледне званице: Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор, Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије, Његово Превасходство г. Андреас Цобел, амбасадор Немачке у Београду, председник «Хемофарма» г. Миодраг Бабић, др Драгомир Марисављевић и други.

Приликом свечаног уручења ордена појали су чланови Мушког октета свештеника Епархије банатске и Богословског факултета, а дириговао је професор мр Предраг Миодраг.

СУСРЕТ ЕПИСКОПА БАЧКОГ Г. ДР ИРИНЕЈА И КАРДИНАЛА ПЕТРА ЕРДЕА ПРИМАСА МАЂАРСКЕ

Поводом завршнице духовних вежби, у којима је учествовало преко педесет римокатоличких свештеника, углавном са подручја Војводине, а на позив бискупа суботичког Преузвишеног др Ивана Пензеша, Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј посетио је, у петак 17. јуна 2005. године, римокатолички храм у Бечеју.

Свечаности су, поред домаћина суботичке бискупије, Преузвишеног бискупа г. Ивана Пензеша, угледног госта надбискупа острогонског и примаса Мађарске, Кардинала Петра Ердеа, и Епископа бачког Г. Иринеја, присуствовали и Његова Преузвишеност надбискуп београдски г. Станислав Хочевар и Његова Преузвишеност бискуп зрењанински г. Ласло Хужвар. Том приликом кардинал Петар Ерде и остали епископи Римокатоличке Цркве посетили су православни храм у Бечеју, где их је, у присуству свештенства и верног народа, поздравио Епископ бачки Г. Иринеј.

Сусрет је завршен скромним пријемом у парохијском дому.

Презвитер Владан Симић

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПРЕДВОДИО ЛИТИЈУ У БУДВИ

Поводом празника Силаска Светога Духа на Апостоле Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, 19. јуна 2005. године, на дан Свете Тројице, началствовао је Литијом која је прошла градским улицама Будве. По завршетку Литије у будванском Старом Граду је одржана празнична Духовна Академија.

''Наша дјеца данас уче да смо постали од мајмуна и нико се због тога не буни'', казао је Владика Амфилохије у празничној бесједи. ''У вријеме када је то била једина догма, један сељак из околине Никшића је одговарајући секретару комитета казао ''Јесте, друже секретаре, у праву сте, овакви какви смо, од мајмуна смо. Али, има међу нама и неко који није од мајмуна, него и од лисице.'' Мислим да је добро одговорио тај сељак. Има нас и од мајмуна, лисице, тигра, вука, али није то наша права крв. Наша права крв јесте Божија, наш хљеб којим се хранимо јесте хљеб Божији, то је та сила Божија. Ми смо на неки начин сродни са сваким створењем, зато што исти закони Божији прожимају свеукупну Божију творевину. Исти је печат на сваком створењу, од најмањег до највећег. Сродни смо са свим створењима, али смо најсроднији са људима, јер је из једне крви крв свих људи, по ријечи Божијих пророка и Божијих просвијетљених људи. Само они који не знају право људско достојанство прихватиће да је наше поријекло од мајмуна. Коме је то довољно, нека га, али мени то није доста,'' казао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, додајући да га радује сродност човјека са сваким створењем, јер се у сваком створењу показује присутност Божијег закона и Божије мудрости.

У умјетничком дијелу програма наступили су црквени хорови Светог Јевстатија Превлачког из Будве и Светог Василија Острошког из Требиња, дјечји хор будванских полазника школе вјеронауке, Етно-група ''Грбаљ'' и КУД ''Кањош Мацедоновић'' из Будве, глумци и народни гуслари.

Р. В.

Извор: Светигора прес

ПРАЗНИК СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У БИСКУПИЈИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије је, на други дан празника Свете Тројице, служио Свету Архијерејску Литургију у месту Бискупија. Епископ Фотије је поздравио све присутне пожелевши им сваки благослов. Светој Литургији је присуствовао и начелник општине Бискупија г. Дане Берић. На предлог Преосвећеног Владике општина Бискупија би требала да слави празник Духова као своју крсну славу са чим се сложио и господин начелник општине.

Црква Свете Тројице, у Бискупији, саграђена је 1470. године, а обновљена је 1577. и 1989. године, а уз цркву постоји и парохијски дом који је саграђен у доба Епископа Стефана Кнежевића.

ПОСЕТА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ Г. ФОТИЈА БИЉАНИМА ДОЊИМ И КИСТАЊАМА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије обишао је повратнике у Биљанима Доњим који већ дуже време живе у веома тешким условима. Четворо стараца су једини повратници у ово село у коме још увек нема струје, воде и других услова за нормалан живот. Епископ Фотије је донео и помоћ за ове старце. У поподневним часовима Епископ далматински је обишао и двоје стараца који у Кистањама живе од минималне социјалне помоћи. Епископ је и њима уручио помоћ у храни и животним намирницама.

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г. ПАВЛЕ ОТВОРИО ГОДИШЊУ ИЗЛОЖБУ ИКОНА И ФРЕСАКА НА АКАДЕМИЈИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА УМЕТНОСТИ И КОНСЕРВАЦИЈУ

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле отворио је 17. јуна 2005. године у 19 часова Годишњу изложбу икона и фресака у просторијама Академије Српске Православне Цркве за уметности (живопис) и консервацију (чување) у улици Краља Петра I, број 2.

Пре уласка у просторије Академије Српске Православне Цркве проф. др Предраг Ристић представио је Патријарху Сунчани сат који су фрескописали студенти Академије Српске Православне Цркве, а који је копија сунчаног сата монаха Лазара Хиландарца, који је постављен пре 600 година у Москви за потребе руског кнеза Василија. Сунчани сат је математички прорачунао професор Милутин Тадић.

Декан Академије Српске Православне Цркве, протојереј др Радомир Поповић, поздрављајући Патријарха српског и Преосвештећеног Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, члана Светог Архијерејског Синода, затим велики број свештеника и све окупљене да се на Академији образују студенти у два одсека: Црквени живопис, и Обнова и чувања живописа. Декан је нагласио да студенти живописом шире православну веру и на свом мисионарском путу истрајавају у овим тешким временима. Декан је упознао Патријарха и са истрајним радом професора који су поставили Академију Српске Цркве на место које данас заузима.

Свјајтјејши Патријарх Г. Павле отворио је Годишњу изложбу икона и фресака очинским речима подршке и жеље да овај црквено-просветни завод и даље буде вођен јеванђељским начелима, и као такав постане важна институција на пољу обнављања и чувања културне баштине и на пољу живописа. Патријарх је нагласио да сваки иконописац мора да води јеванђељски живот како би могао да створи непропадљиву икону. На крају своје беседе Патријарх је благословио све окупљене студенте и професоре и њихов труд и рад. Затим је Декан повео Његову Светост и Преосвећеног Владику Јоаникија у обилазак свих атељеа, а том приликом су предметни професори појединачно објаснили свој рад са студентима. Патријарх је посебно био задивљен каменом и гипасном пластиком - копијама конзола из Дечана, радом на обнови фресака и новим технологијама проф. мр Мирослава Станојловића, радом проф. Горана Јанићијевића на пољу фрескописа и проф. мр Зорана Михајловића у области мозаика, а на крају је похвалио рад са студентима ђакона мр Срђана Радојковића на пољу цртања и сликања икона.

Годишња изложба икона и фресака траје до 8. јула 2005. године, у просторијама Академије Српске Православне Цркве, у ул. Краља Петра I, бр. 2.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu