Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
23. јун 2005. године

СВЕТИ СИНОД ПОЗИВА ВЕРНИКЕ ДА НА СВЕТА МЕСТА ПУТУЈУ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ТУРИСТИЧКИХ АГЕНЦИЈА КОЈЕ ИМАЈУ БЛАГОСЛОВ ЕПАРХИЈСКОГ АРХИЈЕРЕЈА

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве упутио је позив православним верницима да на поклоничка путовања у Свету Земљу и друга света места не путују у организацији туристичких агенција, које немају благослов надлежног епархијског архијереја.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ У БАРУ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ ''ТАЈНА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ - ТАЈНА СВЕТЕ ЉУБАВИ''

Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије одржао је 21. јуни 2005. године, предавање на тему ''Тајна Свете Тројице - Тајна Свете Љубави''. Предавање је одржано у Парохијском дому у Бару, у организацији Православне Црквене Општине Барске, у оквиру ''Дана Светог Јована Владимира''.

''Пуноћа Светотројичинске љубави се открива у свему што постоји. Васиона и њена љепота и законитости су свједочанство те Божанске љубави. Тужно је и смијешно када људи прихвате вјеровање да васиона сама по себи постоји. Види човјек да у свијету заиста има нечега чудеснога, али му је тешко да призна да та љепота и савршенство свијета није могла да настане случајно, већ да постоји сила Божанске љубави која се открива свим оним што постоји у свијету, а на првом мјесту открива се човјековим ликом и његовом личношћу. Човјек треба да у току свог живота усваршава и придодаје таланте које му је Бог дао и у томе је смисао његовог постојања,'' казао је митрополит Амфилохије.

Он је нагласио да је ових дана откривен и смисао камења на Румији иако се, ето, то некима, како је рекао, није допало. ''Жао ми је што има људи који не схватају да то није била никаква провокација, него знак наше љубави према Румији, према том камену, према вјековном предању које припада свима нама и наше љубави према свима који живе око Румије. Ми на Румији подижемо светињу, а сва предања око те светиње, ткана вјековима, су у знаку Часнога крста и храма Свете Тројице, а не Светог Јована Владимира, како новине погрешно преносе. Коме смета наше исповиједање и наша љубав као слика те Божанске љубави, којој ми хрлимо освештавајући ту планину? Коме може сметати та љубав, осим онима који имају очи, а не виде и имају уши, а не чују. Нажалост, има таквих и међу политичарима и они, свјесно или несвјесно, својим иступима трују народ. Крст је симбол којим ми љубимо ''све и свја'', ми са његовом љубављу живимо. Све постаје политика, и то примитивна'', оцијенио је Митрополит Амфилохије додајући да ми данас живимо у једном ''нетројичном'' времену.

Извор: Светигора

М.В./Ж.В.

ПОВОДОМ ПОДИЗАЊА ХРАМА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ НА РУМИЈИ

Испуњење вјековног завјета житеља барског краја (Микулића, Мркојевића, Крајине, Спича, Црмнице) и ширег подручја о подизању цркве на врх Румије ових дана је изазвало неколико бурних реакција пословичних, већ декларисаних противника Цркве Христове у Црној Гори.

Вјековима је народ овог краја, православни, римокатолички и мухамедански, носећи на Тројчиндан, у литији, крст Светог Јована Владимира на врх Румије износио камење за цркву. Више аутора је током двадесетог вијека забиљежило легенду, још живу у овом крају, да ће, када се на врху Румије сакупи довољно камења, црква "долећети" на то мјесто. Предање каже да је ту постојала црква.

Само Промисао Божији зна зашто се то догодило управо у наше вријеме; ми можемо само да претпостављамо. Али чињеница је да су, носећи камење на врх Румије, са вјером и жељом, у православном обреду, тек "долећелу" православну цркву подигли и православци, и римокатолици и мухамеданци. Подигла је њихова вјера у Бога, те живи култ и светитељска сила Светог Јована Владимира. Народ, по својој суштини честит, има другачију логику од политичких мешетара.

На Румију "долећела" црква посвећена Светој Тројици, Богу Љубави плод је народне вјере у Бога. Нико није изнео камен у великом труду зноја свога на врх Румије да би се ставио на списак акционара ове цркве, као што нико не ставља евро на икону у цркви да би послије рекао да је она његово власништво. То људи раде из дубоког осјећаја да је њихов прилог, односно жртва, од користи за њихову душу, и душе њиховог потомства, и њихових упокојених предака. Отимања цркава и шпекулације са њиховом власништвом су плод разуздане полицијско-политичке моћи безбожника и богобораца, у чијој кожи не дај Боже да се нађе и један честити човјек, било које вјере био.

Чудотворне мошти Светог Јована Владимира вјековима су, испуњени страхом Божијим, походили и православци, и римокатолици и мухамеданци у православном манастиру Шин Ђон (Свети Јован) код Елбасана у Албанији. На Румију су за Тројчин дан, кроз вјекове, долазили људи све три вјере, било их је и овог Тројчинадне, сабраних око новог храма и крста Св.Јована Владимира. Црква на Румији је отворена за све људе добре воље. Она није граничник, како се то прибојавају људи којима је њихово безбожништво сузило свијест. Албанија је најмање 30% православна земља и 10% римокатоличка. Откуда то да само неким нашим албанцима муслиманима засмета хришћански крст на Румији гдје је вјековима постојао и гдје смо сви заједно се око њега састајали у Божјој љубави? Ко што ћемо се, ако Бог да, састајати и у будућности. То што неке наше незналице и људи помраченог ума пљују по храму Свете Тројице на Румији који је остварење десетовјековне чежње покољења, само је показатељ да такви сабрани око тзв. ЦПЦ свему другоме служе сем Богу живоме и истинитоме.

Извор: Светигора

ЦРКВА И СВЕТ – ЦРКВА И КУЛТУРА

Јеромонах Иринеј (Добријевић), референт Светог Синода Српске Православне Цркве, на позив Академије Светог Владимира у Њујорку, учествује у раду Летњег Литругијског института духовне музике и пастирске службе, који се ове године одржава на тему Црква и свет – Црква и култура, у периоду 19. до 24. јуна 2005. године. Отац Иринеј је говорио на две теме: Црква и друштво (The Church and Society) и Црква у јавности (The Church in the Public Forum).

Сама тема Летњег института Црква и свет има много димензија, а овогодишње окупљање ће се бавити овом темом са аспекта културе. Однос између Цркве и културе јесте од виталне важности за многе области црквеног живота: мисионарење, литургијски живот и пастирску службу.

Летњи Институт на Академији Светог Владимира у Њујорку пружиће могућност да се, кроз дијалог слушалаца са предавачима, испитају основна питања која се тичу живота Цркве у савремном свету. На скупу ће предавања одржати: Албера Работоа, професор Религије на Принстонском Универзитету; Јеромонах Иринеј (Добријевић); Џон Ериксон, декан Академије Светог Владимира и професора Историје Цркве; Хелен Ериксон, предавач Црквеног појања на Академији Светог Владимира; Пол Мајендорф, професор Литургике на Академији Светог Владимира; Марк Бејли, предавач Црквеног појања на Академији Светог Владимира; Кевин Смит, предавач Црквеног појања на Академији Светог Владимира; о. Џон Бера, професора Патрологије на Академији Светог Владимира; Алберт Роси, професора Пастирског богословља на Академији Светог Владимира; и многи други.

Извор: www.svots.edu

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu