Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
24. јун 2005. године

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БИТОЉУ ПОТВРДИО ОСАМНАЕСТОМЕСЕЧНУ РОБИЈУ АРХИЕПИСКОПУ ОХРИДСКОМ И МИТРОПОЛИТУ СКОПСКОМ ГОСПОДИНУ ЈОВАНУ

Након дугих одлагања, Апелациони суд у Битољу је, 22. јуна 2005. године, коначно заседао по жалби Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског Господина Јована, који је у августу прошле године био осуђен од првостепеног суда у Битољу на казну тешке робије у трајању од 18 месеци.

Председник Апелационог суда г. Кице Јузевски је, 23. јуна 2005. године, објавио пресуду Апелационог суда у Битољу који је по жалби судио у саставу? Васко Кузевски – судија председник, Владимир Радевски- судија известилац и Неџат Ајро-судија.

Као и много пута до сада, за суђења епископима, свештеницима и верницима, Православне Охридске Архиепископије, суд у Републици Македонији се показао као циркус, но лошег, крајње провинцијског карактера. Поред овог, као и у многим другим случајевима, у којима је неправедно пресуђивано, сваком је јасно зашто је суд у Републици Македонији најкорумпиранија институција и зашто има најмањи углед код грађана.

Од гомиле политичких полтрона, каква је већина судија у судовима Републике Македоније, на крају се и не може очекивати да ће поставити темељ доброг судства које је темељ успешне државе. Петнаест година од пада комунизма Република Македонија није подигла главу, и остала је, управо због корумпираног судства, последњи бастион комунизма у Источној Европи.

И такав један суд је, данас у XXI веку, судио православној вери Архиепископа охридског и Митрополита скопског Господина Јована. Много пута је његовој вери суђено, али ју је он још више пута посведочио. Такав суд је, судећи вери, Архиепископа Јована осудио на 18 месеци робије зато што није желео да се поклони људима на власти који замишљају да су богови.

Пресуда Поглавару помесне Православне Цркве за распиривање националне и верске мржње, значи осуду његовог вероисповедања, јер он не представља сам себе него Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Да су данас у Битољу пред горепоменутим судским већем били Патријарх константонопољски или Патријарх руски, или било који други Поглавар помесне Цркве, више него сигурно је да би овај ?часни суд? и њима пресудио.

Судило се данас вери свих православних хришћана у свету, свима онима који такозвану Македонску Православну Цркву сматрају расколничком и немају јединство са њом. Данас је суђено и пресуђено свим епископима свих православних Цркава у свету које не опште са јерархијом расколничке организације у Републици Македонији, не зато што они то не желе већ је разлог томе јерес коју производе расколници у Републици Македонији што је препрека јединству. Но, данас се судило и историји Републике Македоније и њеној будућности.

Народ који брани историју мачем, а не аргументима, није достојан будућности. Људи који нису свесни да на лажним темељима не могу изградити своју будућност, личе на оног бедника из Јеванђеља који гради кућу на песку. Црква која је нашла савезника у власти како би са њом вршила инквизицију, нити је била, нити ће бити Црква.

Уосталом, ако се боље анализира случај Архиепископа Јована, видеће се да националну, верску, па чак и међудржавну мржњу не распаљује Архиепископ већ управо државне институције Републике Македоније.
Очито је за читав свет да су, за власти Републике Македоније, све суседне државе непријатељске. Како такви да уђу у Европску унију, или у НАТО, са својим комплексом да праве проблеме свима?

Ипак, и у овој жалости окриљује нас Божја благодат. Тужни смо, но и радосни, што нам је Господ подарио достојног Архипастира да сведочи веру. Подарио нам је прави светионик који је просветлио трон охридских Архиепископа као 84. по реду. Реч мученик није дослован превод грчке речи ?мартис?. Мартис је сведок, онај који сведочи веру, када је потребно, и сопстевном крвљу. Управо такав је наш Архипастир. Као јагње непорочно пред онима који га стрижу. Са надахнутом молитвом и вером храбри нас све. Онај којег ?воде на клање?, налази утеху за све нас, бодри нас и вели: ?Нисам се молио да ме ослободе затворске казне него сам се молио: Господе, нека буде воља Твоја и преко овога Ти да се прославиш. Саветујем и вас, када се молите за мене, но исто тако и када се молите за себе, тражите од Бога да буде воља Његова. То ће бити најбоље и за мене и за вас.”

Шта друго да ти кажемо, оче и Владико изузев: Достојан! Достојно носи свој крст за нас који смо слаби и за оне који не знају шта раде, да би молитвама Твојим задобили васкрсење и живот вечни.

Редакција Информативне службе
Православнe Охридске Архиепископије

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ЗА ВИДОВДАН НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Његова Светост Патријарх српски Господин Павле ће за Видовдан боравити на Косову и Метохији, и на тај велики празник ће служити Свету Архијерејску Литургију у манастиру Грачаници, а парастос свим пострадалим за веру и отачаство на Газиместану.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ У ЕПАРХИЈИ БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКОЈ

Његова Светост Патријарх Српски Г. Павле ће, на позив Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома, боравити у Епархији бихаћко-петровачкој и у недељу, 26. јуна 2005. године, освештати новообновљени манастир Глоговац и присуствовати XV Јањском сабору.

Манастир Глоговац у Јању, село Бабићи, код Шипова. Овај средњовековни манстир порушен је од Турака, одмах после окупације Босне. Нова црква манастира Глоговца, после дужег опустошења, подигнута је 1867-1869. године, за време Омер-паше Латаса. Освећена је 1869. год. од Епископа Дионисија Милијевића.На празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 1944. године, манастирски храм су запалиле усташе. За време Епископа бањалучког Андреја (Фрушића), храм је обновљен и освећен, али као парохијска црква. Освећење су извршили епископи жички Василије (Костић) и бањалучки Андреј (Фрушић).

Манастир Глоговац је одувек био духовни центар Јања. После Другог светског рата, комунистичка власт, насилно је укинула улогу и значај овог манастира, али оснивањем Епархије бихаћко-петровачке, обновљена је духовна и културна манифестација, која се одржава сваке године под именом «Јањски сабор», који се одржава сваке године у манастиру Глоговцу у Недељу Свих светих.

СРБИ ИЗ МИЛВОКИЈА КОД СРПСКОГ ПАТРИЈАРХА

Његова Светост Патријарх Српски Г. Павле примио је данас у придворном храму Светог Симеона Мироточивог, протојереја-ставрофора Драгана Велеушића са око 150 парохијана храма Светог Саве у Милвокију и чланове фолклорне групе «Шумадија» из истог града у држави Висконсин, САД.

Његова Светост је Србима из Милвокија пожелео добродошлицу у земљи њихових предака, и у првом дому наше Цркве и нашег народа. У току беседе, Патријарх је рекао да се радује што ће моћи да обиђу многе светиње и да се упознају са великим и богатим наслеђем наших предака, али и изразио жаљење што неће моћи да виде најлепше храмове који су на Косову и Метохији, где је сада стање тешко, народ страда, а велики број светиња је порушен и спаљен. На крају беседе Његова Светост Патријарх Павле је поручио: “Имајте на уму да сте амбасадори нашег народа где год да се налазите. Према вашем понашању и делању оцењује се и ваш народ. Будите добри суседи и добри грађани земље и којој живите и радите.”

Благе и поучне речи нашег Патријарха дубоко су дирнуле све присутне.
У име свих парохијана храма Светог Саве из Милвокија, Његовој Светости је захвалио протојереј-ставрофор Драган Велеушић, и уручио последњу рату од 15.000 долара, за друго по величини звоно на храму Светог Саве у Београду, чија укупна вредност је 80.000 долара.

КОНЦЕРТ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ
НА ФЕСТИВАЛУ ХОРОВИ МЕЂУ ФРЕСКАМА

У недељу 26. јуна 2005. године у 20 часова,, у Галерији фресака Народног музеја у Београду, биће одржан концерт духовне музике у оквиру фестивала Хорови међу фрескама. Концерт је посвећен делу Војислава Илића, великом диригенту, композитору и прегаоцу на пољу српске духовне музике.

На концерту ће наступити прошлогодишњи лауреат фестивала, и члан Савеза српских хорова, Камерни хор студената Богословског факултета, под уметничким вођством мр Предрага Миодрага.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu