Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
8. јул 2005. године

ПЕТРОВДАНСКИ ДАНИ СРЕБРЕНИЦЕ 2005 ОД 7. ДО 12. ЈУЛА

Министарство рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске биће и ове године покровитељ догађаја који ће, у организацији Борачке организације Републике Српске и Црквене општине Сребреница, бити уприличен у знак сјећања на страдање српских цивила и војника подрињског краја у току трагичног сукоба у Босни и Херцеговини, од 1992. до 1995. године.

Петровдански дани Сребренице 2005 почеће 07. јула 2005. године у Братунцу отварањем изложбе идејних рјешења за уређење спомен комплекса у Кравицама и трајаће до 12. јула 2005. године, када ће на Војничком гробљу у Братунцу бити одржан централни помен и парастос погинилим Србима из Сребренице, Братунца и Милића.

Истог дана, његово преосвештенство еписком зворничко-тузлански господин Василије служиће свету архијерејску литургију и парастос у храму Покрова пресвете Богородице у Сребреници, након чега ће посјетити стратишта у српским селима Биљача и Залазје која су 12. јула 1992. године, на Петровдан, напале и уништиле снаге Насера Орића. Предвиђено је да се тог дана, у Дому културе у Сребреници одржи и духовна академија.

Током протеклог рата у БиХ над српским становништвом почињени су бројни злочини. Само у нападима оружаних снага под командом Насера Орића, од маја до децембра 1992. године, разорено је и уништено на десетине српских села и на најбруталнији начин убијено на стотине цивила у општинама Сребреница, Братунац и Скелани. Само на подручју општине Сребреница у овом периоду нападнуто је 21 српско село у којима је убијено више од 400 цивила, а у нападу на 22 српска села општине Братунац у истом периоду убијено је најмање 560 лица.

На Божић, 7. јануара 1993. године, здружене оружане снаге подрегије Сребреница под командом Насера Орића су у раним јутарњим сатима напале српска села на подручју мјесне заједнице Кравице у општини Братунац. У овом нападу на села Јежестице, Кајићи, Шиљковићи, Оправдићи, Поповићи, Мандићи, Бањевићи, Оћеновићи, Рустићи, Долови и Јасиковача убијено је 48 мјештана од којих је 14 убијено у њиховим кућама.

У периоду током којег су оружане снаге подрегије Сребреница, од 07. до 16. марта 1993. године контролисале ово подручје уништено је 688 домаћинстава и оскрнављено православно гробље у Кравицама.

Осим у општинама Сребреница и Братунац, над српским становништвом почињен је злочин и у општинама Зворник, Милићи, Шековићи, Власеница и Осмаци. Према доступним подацима на ужем подручју ове регије (општине Братунац и Сребреница), од 1992. до 1995. године, страдало је најмање 1.300 лица српске националности, док је у ширем региону средњег подриња и Бирча страдало преко 3.000 лица српске националности.

Институције Републике Српске надлежне за истраживање ратних злочина су у протеклом периоду радиле на истраживању, доказивању и документовању ратних злочина почињених над српским цивилима и војницима у подрињу од 1992. до 1995. године што је резултирало подизањем оптужнице против ратног команданта за то подручје Насера Орића, против кога је у току процес пред Међународним кривичним судом у Хагу.

Активности надлежних институција на истраживању, документовању и доказивању злочина почињених над Србима у подрињу трају и даље паралелно са активностима на утврђивању ратних злочина почињених у другим дијеловима БиХ, с циљем утврђивања потпуне истине о злочинима у протеклом рату и процесуирања одговорних за њихово извршење.

Извор: www.vladars.net

СПИСАК СРБА ПОСТРАДАЛИХ У СРЕБРЕНИЦИ И ОКОЛИНИ
1992-1995.

СПИСАК ПОСТРАДАЛИХ СРБА У САРАЈЕВУ 1992-1995.

СПИСАК НЕСТАЛИХ СРБА У САРАЈЕВУ 1992-1995.

ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА

У суботу, 9. јулa 2005. у 12:00 часова, у Великој дворани Сава центра биће приказан документарни филм о злочинима над Србима, за време ратних збивања у последњој деценији 20. века, на простору бивше Југославије.

ОСВЕЋЕЊЕ ОБНОВЉЕНОГ КОНАКА И ЗВОНИКА МАНАСТИРА МИЛЕШЕВЕ

Епархија милешевска ће 15. и 16. јула 2005. године, поводом освећења обновљеног конака и звоника манастира Милешеве организовати Духовне свечаности, у овој задужбини Светородне династије Немањића.

Први дан свечаности почиње у 17 часова Бденијем у манастирском храму Вазнесења Господњег, а потом и народним сабором у манастирској порти.

Епархија Милешевска и Његово Преосвештенство Епископ милешевски Г. Филарет најавили су да ће Његова Светост Патријарх српски Г. Павле служити Свету Архијерејску Литургију уз саслужење више архијереја из отаџбине и дијаспоре 16. јула 2005. године, на други дан црквено-народне свечаности, у 9 часова.

После Свете Архијерејске Литургије Његова Светост Патријарх ће освештати обновљени конак и звоник задужбине Светог Краља Владислава, а затим ће у 17 часова бити служен Акатист Светом Сави.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ЛУШТИЦИ

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је на Ивањдан Свету Архијерејску Литургију у манастиру Жањица на Луштици.

Говорећи о Рођењу Светог Јована Крститеља као божанској потврди поста и молитве Високопреосвећени Владика Амфилохије у бесједи пред окупљеним вјерницима у жањичком храму је истакао да je "његово рођење постом и молитвом потврда нечега много значајнога за наш људски живот''.

''Ако мало дубље гледамо кроз историју рода људскога и све оно што се у њој догађало, видјећемо да су се највећи људи рађали из поста и молитве. И не само то, него и најзначајнији догађаји у историји рода људског рађали су се у посним земљама, рађали су се у пустињама. Није ли пророк и Боговидац Мојсије кроз пост и молитву видио лице Божије, попевши се на гору Синајску? И све велике цивилизације рода људскога, па и религије су се рађале у пустињама. У питомим крајевима, у равницама, у богатим крајевима само су примјењиване оне велике мисли и идеје које су се рађале у пустињама. Онај који је био у Грчкој, који је у њој живио и који кроз њу пролази, видјеће да је највећа мудрост древних времена у камену", рекао је између осталог Митрополит Амфилохије.

У току Свете Литургије Високопреосвећени Митрополит је рукоположио у чин ђакона свршеног студента Православног Богословског факултета Универзитета у Београду Петра Бикара.

Извор: Светигора прес - Ж.К./М.Р.

ХРАМ У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ ПРОСЛАВИО ХРАМОВНУ СЛАВУ - ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

На дан празника Рођења светог Јована Претече – Ивањдан, Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. др Иринеј, уз саслужење месног свештенства, служио је Свету Архијерејску Литургију у бачкопаланачком храму.

На светој Литургији појао је црквени хор Свети Јован Крститељ, члан Савеза српских хорова, из Бачке Паланке.

Том приликом Преосвећени Епископ бачки честитао је свештенству, славским кумовима, свечарима и свим сабраним верницима, храмовну славу. Затим је Преосвећени Владика пригодном беседом објаснио смисао овог великог хришћанског празника и указао на све димензије празничне радости догађаја којег данас Црква слави.

Ђакон Бранислав Мркић

ПИСМА САВЕ ХИЛАНДАРЦА ПРЕДСТАВЉЕНА У ПРАГУ

У амбасади Србије и Црне Горе у Прагу је ових дана представљена нова књига Од Мораве до Мораве.из историје чешко-српских односа у 19. и 20. веку.

Књигу, која је својеврсни зборник радова који документују развој политичких, културних, економских и духовних веза Чеха са Србима у току 19. и 20. Века, је издала Матица моравска из Брна у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада.

На представљању су говорили представници обе Матице. Од 12 радова издвајамо прилог Марчела Черног о досад непознатој преписци оца Саве Хиландарца, иначе пореклом Чеха (световно име Славибор Брејер) и тадашњег преводиоца и пропагатора чешко-српских односа Јозефа Раусара.

Рукопис ове преписке налази се данас у литерарном архиву Музеја народне књижевности у Прагу.

Аутор студије настојао је да забележи и неке до сада непознате детаље о боравку Саве Хиландарца у Србији, као и посете Раусара манастиру Хиландару.

Објављено је 31 писмо које је Раусар примио од Саве Хиландарца у периоду 1894. до 1911.године. Њихов садржај драгоцен је као значајан извор за новију историју Хиландара, пре свега за период када је манастир прелазио из бугарске под српску управу. Нарочито би издвојили писмо из маја 1896. године у коме се детаљно описује свечана посета Краља Александра Првог Обреновића, о Васкрсу те године, манастиру Хиландару.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu