Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
11. јул 2005. године

САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ КОМЕМОРАЦИЈA
ПОСВЕЋЕНИМ ЖРТВАМА РАТНОГ СУКОБА
У СРЕБРЕНИЧКОМ КРАЈУ ОД 1992. ДО 1995. ГОДИНЕ

Поводом обележавања десетогодишњице од трагедије у Сребреници Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, у име Српске Православне Цркве молитвено изражава искрено саучешће породицама свих пострадалих, молећи се Свевишњем Богу да се зла ратних страдања више никада не понове на овим напаћеним просторима.

Црква одлучно осуђује сваки злочин и подсећа да се ниједан злочин не може оправдати несрећама које нам други наносе. Злочини који су почињени у Босни и Херцеговини, као и на другим просторима бивше Југославије, дело су оних неодговорних људи, који су безумно узели у своје руке право да пресуђују другима. То нису дела иза којих стоје читави народи и вероисповести. Стога је и обавеза народа у име којих су чињени злочини, да се јасно и недвосмислено дистанцирају од злочинаца и покажу људску солидарност са жртвама рата, без обзира на њихову етничку или верску припадност.

Његова Светост користи ову прилику да позове верни народ наше Цркве да мирно и достојанствено проведе данашњи дан помена у Поточарима и сутрашњи у Братунцу, у сећању на све жртве пострадале у ратном безумљу, са молитвом да Господ пружи утеху свима који су изгубили своје ближње у трагичним ратним сукобима.

ГОСПОДИ, ПОМИЛУЈ!

Када је Господ наш, Исус Христос, умро, разапет, на Крсту, а затим васкрсао, – Он је тиме, једном заувек, показао да се смрт може победити: снагом наше вере, искреношћу наше наде, истином наше љубави.

Јединствена победа Богочовека над смрћу јесте вечна победа, а и животворна поука, упућена читавом човечанству, да ничије страдање и ниједна смрт не могу бити бесмислени. Дата нам је прилика да разумемо како људска смрт и погибија нису коначан крај нашег постојања. Да схватимо да свакодневна логика није једини закон нашег овоземаљског живота. Ношени овом вером, утврђеном надом у спасење и љубављу према својим ближњима, желимо да - у име наше Свете Цркве – изразимо своје најискреније саучешће над страшним страдањем народа сребреничког краја. Данас и сутра се јавно обележава ова велика народна несрећа, на два места, у Поточарима и у Братунцу. Оба ова помена, обе комеморације (једна: страдалим Бошњацима, друга: страдалим Србима) имају један те исти карактер и јединствену функцију – да буду, истовремено, помен и опомена.

ПОМЕН свима који су убијени у страшној ратној олуји, од 1992. до 1995. године.

ОПОМЕНА да су ратни сукоби, мржња и освета, донели свима само огромна, неизмерна страдања, која остају као мучно и непреболно наслеђе несрећном потомству.

Јер, међу нама нема више нечијих очева, мајки, браће, сестара, деце и унука, суседа и пријатеља.

Прекинути су – на најстрашнији начин - нечији дани, планови, надања и снови.

Никада се више неће видети нечији поглед.

Никада се више неће чути нечији добро познати глас.

Никада више учесници ове бескрајне посмртне колоне неће учествовати у тренуцима радости и туге својих најближих.

Сви морамо да осетимо, макар за тренутак, сав тај бол растанка, сву неописиву тугу, све оно што стоји иза јецајa породице, иза дечјих суза, иза јаукa и занемелости. Свако од нас мора да, својом вољом, у име чојства и човештва, осети и тугу, и бол, и кајање, и саучешће, и сапатњу.

Али пре свега и изнад свега: молбу (упућену људима) и молитву (упућену Спаситељу) да се то више никада и ни због чега не понови! Молбу и молитву да се ове две народне туге у будућности више не раздвајају - ни у два различита дана, ни на две различите стране. Молитву и молбу да се, макар за тренутак, поводом овога страдања више не подижу опасни политички зидови који призивају даље сукобе и освету. Да се не одвајају, тако острашћено, смрти и страдања „једне“ и „друге“ стране. Да комеморативни скупови више никада не буду догађаји „високог безбедносног ризика“ за било кога.

Молимо се, пред Богом и људима, да се коначно прекине крвави ланац нових страдања. Молимо се, гласом сапатње и покајања, у име свих жртава, да се оваква страдања више никада не понове. Молимо се за све оне који су страдали у Сребреници, у Братунцу и на свим другим стратиштима последњег рата. Молимо се за све оне којих више нема међу нама, за све оне чије нам страдање остаје као трагични помен и опомена.

ГОСПОДИ, ПОМИЛУЈ!

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
ПОВОДОМ МЕДИЈСКЕ ХАЈКЕ
ПРОТИВ ЕПИСКОПА ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКОГА Г. ВАСИЛИЈА

Поводом вести да ће Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Василије, члан Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, на Петровдан, 12. јула 2005. године, у Братунцу (Република Српска), служити парастос Србима подрињскога краја страдалим током трагичних сукоба у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године, поједини сарајевски – а за њима и неки други – медији објавили су гнусне и беспримерне клеветничке нападе на њега.

Преосвећени Владика Василије нема намеру да се од оваквих напада брани јер ће на Петровдан ове године, као и увек до сада, чинити само оно што му је света обавеза као православном архијереју – молиће се Богу за душе невино пострадалих православних Срба, верникa његове Епархије, људи чија имена и презимена нису непозната ни овде на земљи, а записана су, неизбрисивим словима, у непропадивој и људима недохвативој Књизи живота на небу.

То што ће Владика Василије – као и било који други епископ или свештеник Српске Православне Цркве – служити парастос за невино пострадале Србе нипошто не значи да он, као и сви православни верници, не жали друге невине жртве у Босни и Херцеговини, конкретно оне муслиманске (али и хрватске!), и да не саосећа са болом њихових једновераца и сународника, а посебно са болом њихових најближих. Напротив!

Рат је несрећа за све. У њему, у суштини, нема победника, а управо невини највише страдају. Зато нас сва гробља и стратишта, обележена и необележена, обавезују да се молитвено сећамо свих пострадалих – јер они су сви „наши” и међу њима нема „њихових” и „наших” него су сви Божји и свачији – и да се молимо Господу да будући нараштаји расту и живе у миру.

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г. ПАВЛЕ ПРИМИО СПЕЦИЈАЛНОГ ПРЕДСТАВНИКА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА КАИ ЕИДЕА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, примио је данас, 11. јула 2005. године, у Патријаршијском двору, у Београду, г. Каи Еидеа, специјалног представника генералног секретара Уједињених Нација за процену стандарда на Косову и Метохији.

Пријему су присуствовали и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ липљански Г. Теодосије. У току разговора, разматрана су актуелна питања везана за положај Српске Православне Цркве и српског народа на Косову и Метохији.

СЛАВА МАНАСТИРА ГОМИРЈА

На празник Светог Претече и Крститеља Господњег Јована, манастир Гомирје прославио је своју крсну славу. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ сремски Г. Василије, уз саслужење Епископа горњокарловачког Г. Герасима.

У беседи је Епископ Герасим позвао све верникеда на првом месту искреним покајањем обновимо људску природу коју нам је дао Господ Христос, следујући пример Светог Јована Крститеља.

Његово Преосвештенство Епископ сремски Г. Василије се захвалио Епископу Герасиму на позиву и гостопримству, а затим се обратио верном народу и истакао значај манастира Гомирја, као духовног центра. Преосвећени Владика се подсетио дана када је свој искушенички и монашки живот, пре 44 године, започео баш овде у манастиру Гомирју заједно са, блажене памјати, оцем Мироном.

После Свете Литургије служен је помен за упокојене монахе и монахиње на манастирском гробљу и освећен споменик блаженопочившем оцу Мирону.

ХРАМОВНА СЛАВА У БЕНКОВЦУ

На празник Рођења Светог Јована Крститеља, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је у Бенковцу, Свету Архијерејску Литургију и пререзао славски колач.

У својој беседи Епископ Фотије је рекао да ће се наш народ очувати на овим просторима чувајући своју православну веру и своје светиње, и да се Црква непрестано моли за повратак православног српског народа на просторе Епархије далматинске, укључујући и Равне Котаре, који су тренутно најмање насељени.

БАЊАЛУЧАНИ ПОМАЖУ
БОГОСЛОВИЈУ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА И МАНАСТИР КРКУ

Недавно је у Бања Луци под покровитељством градоначелника г. Драгољуба Давидовића и с благословом надлежног Епископа бањалучког Г. Јефрема у Бања Луци одржано Далматинско вече, где је, између осталог, договорено да се материјално помогне живот и рад богословије Света Три Јерарха, у манастиру Крки.

Организацију ових добротворних делатности преузео је на себе г. Душан Торбица, директор бањалучког ЕЛНОС-а, који је родом из Кистања.

Управа богословије Света Три Јерарха се нада да ће уз помоћ бањалучких добротвора успети да се припреми за наступајућу школску годину и успешно омогући школовање преко педесет ученика богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки.

МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА ”БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА” АНДРЕЈУ ВОЗНЕСЕНСКОМ И МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ Г. АМФИЛОХИЈУ

Фондација ”Иванка Милошевић” из Чикага доделила је међународну књижевну награду ”Богородица Тројеручица” двојици православних књижевних стваралаца: руском, Андреју Вознесенском за 2004. годину; и српском, Митрополиту црногорско-приморском Г. Амфилохију, за 2005. годину. С обзиром да се награда додељује за целокупно књижевно дело, Управни одбор Фондације је одлучио да се ове године награда додели за 2004. и за 2005. годину, како би убудуће награда била уручивана у истој години за коју се додељује.

Награда се додељује у славу Пресвете Богородице Тројеручице, за добробит православних народа и православног песништва, а у спомен на Иванку Милошевић, ученицу В разреда Латинске школе у Чикагу, коју су у десетој години живота уморили агенти југословенске комунистичке тајне полиције 19. јуна 1977. године у Чикагу.

“Књижевна награда ‘Богородица Тројеручица’ за 2004. годину припала је Андреју Вознесенском (1933), највећем руском песнику друге половине XX века, који је својим делом допринео очувању лиричности руске поезије од бесмисла социјалистичког реализма. Вознесенски је најбољи пример руском народу како се истинском вером побеђују сва искушења, без обзира колико велика била, као што је био комунистички систем који је Источну Европу и, такорећи, целокупно православље, три четвртине века држао у потпуном безнађу.

За 2005. годину награда ‘Богородица Тројеручица’ је додељена Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском Г. Амфилохију (1938). Митрополит Амфилохије, одгојен на православном огњишту, израстао је у духовног и књижевног горостаса не само Српске Православне Цркве и српства, већ је постао и један од највећих мислилаца васколике православне цркве и хришћанства уопште и један од њихових најватренијих заштитника у овим обезбоженим временима,” изјавила је Драгица Милошевић, председник Фондације.

Добитник Награде се проглашава о Видовдану у Чикагу, седишту Фондације ”Иванка Милошевић”.

Претходни лауреати били су Матија Бећковић (2001), Стеван Раичковић (2002) и умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије (Јевтић) (2003).

Награде ће Андреју Вознесенском и Митрополиту Амфилохију бити уручене на јесен, на свечаној Академији у Београду.

Извор: ФОНДАЦИЈА “ИВАНКА МИЛОШЕВИЋ”

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
О АРХИЕПИСКОПУ ОХРИДСКОМ И МИТРОПОЛИТУ СКОПСКОМ
Г. ЈОВАНУ

Због неизвесног положаја у коме се нашао Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован, 10. јула у 18 часова, у манастиру Св. Јована Златоустог у селу Нижеполу, сабрао се Свети Архијерејски Синод Православне Охридске Архиепископије, и са ванредне седнице издаје следеће саопштење:

Најоштрије протестујемо против поновног васпостављања тоталитаристичког режима у Републици Македонији. После нечовечних гоњења Цркве у време комунизма, гоњења Цркве у XXИ веку, су нови покушаји да се она подчини режиму, да јој се одузме глас, да се минимизира и по могућности - уништи.

Позивамо сав демократски свет да предузме оштре мере против нетолерантности Владе Републике Македоније према вери чланова Православне Охридске Архиепископије. То је вера која је наџивела векове, и нема разлога да се припадницима православне Цркве, која постоји у већини држава у свету, забрањује да исповедају своју веру у Републици Македонији.

Својом нетолерантношћу према верској припадности својих грађана, Република Македонија се показује пред целим светом као земља, у којој живе нецивилизовани људи, спремни да употребе само финансије Мађународне заједнице, а да не промене начин понашања.

Ако неко затвори Поглавара једне Православне Цркве у XXИ веку, под оптужбом да «распаљује националну и верску мржњу» значи да је изгубљен у цивилизацијским кретањима. Пресудом Апелационог суда у Битољу, није осуђен на робију само Његово Блаженство, Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован, већ су осуђени на затвор сви чланови Православне Цркве свуда по свету. Апелациони суд у Битољу, који је према свим међународним истраживањима, најкорумпиранија институција у Републици Македонији, осудио је и Патријарха константинопољског Г. Вартоломеја и Патријарха московског Г. Алексеја и Предстојатеља осталих помесних Православних Цркава које верују исту веру као Архиепископо Јовано. Суд у Битољу није судио личности Архиепископа Јована, него је осудио веру свих оних који т.з.в. Македонску Православну Цркву сматрају расколничком. Архиепископ није учинио ништа дуго него само оно што би учинио сваки Поглавар Православне Цркве са онима који су у расколу са Православном Црквом.

Свети Архијерејски Синод тражи од Скупштине, Власти и Суда у Републици Македонији да поштују Конвенције о људским правима и слободу вероисповести, којих је потписник и Република Македонија.

Од Власти Републике Македоније, Синод тражи да хитно региструје Православну Охридску Архиепископију и да јој да легитимитет верске заједнице. Зато што Власт у Републици Македонији крши Устав државе у односу на верске слободе грађана, а да не говоримо о међународним конвенцијама о слободи вероисповести, па се стиче утисак да жели по угледу на тоталитаристичке системе, да се обрачуна са онима који не мисле исто као власти.

Од међународне заједнице, Синод тражи да изврши притисак на власти у Републици Македонији да она поштује међународне конвенције о слободи вероисповести, а не само да проси новац.

Од средстава за информисање у Републици Македонији, Синод тражи минимум професионалне етике. Сви уредници и сваки новинар посебно, треба да се замисле о пресуди Апелационог суда у Битољ, која је атак на слободу мишљења. Данас су без никакве кривице осудили Архиепископа, сутра је много лакше да осуде било којег новинара и уредника средстава за информисање, зато што не мисли као владалачка гарнитура.

Од помесних Православних Цркава, али и од свих других хришћанских Цркава као и од оних инославних, који у својој вери развијају слободу духа и толеранцију према другима, очекујемо да подрже Православну Охридску Архиепископију и да пошаљу протест Власти Републике Македоније због њиховог нецивилизованог односа према сопственим грађанима православне хришћанске вероисповести.

Заменик Председника
Светог Архијерејског Синода
Православне Охридске Архиепископије
Е П И С К О П
+Полошко-кумановски Јоаким

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu