Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
18. јул 2005. године

МИЛЕШЕВА – СИМБОЛ ВЕЧИТОГ ВАСКРСЕЊА, ОБНОВЕ И НАПРЕТКА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле служио је јуче, у манастиру Милешева, Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Високопреосвећених Митрополита, дабробосанског Николаја и црногорско - приморског Амфилохија, Преосвећених Епископа: бихаћко-петровачког Хризостома, банатског Никанора, осечко-пољског Лукијана, врањског Пахомија, будимљанско-никшићког Јоаникија и милешевског Филарета, као и монаха и свештеника из Епархије милешевске, а затим освештао обновљени манастирски конак и звонару.

Његова Светост је и овом приликом упутио поруку мира и хришћанске љубави, очински саветујући да са свима треба живети у миру и нагласио да је Милешево место са кога су се вековима узносиле молитве за мир и правду, који су нам потребни и сада, без обзира на веру и нацију, да и сада живимо са људима друге вере и да треба живети у миру.

Обраћајући се присутнима Епископ Филарет је најпре поздравио Свјатејшег Патријарха и браћу Архијереја, а онда је у беседи истакао да је благо оном ко слуша глас цркве јер она није никада, нити ће оставити свој народ. Говорећи о самом манастиру, Епископ је поручио: "Милешева - оно што је гроб Господа Исуса Христа у Јерусалиму за све хришћане света, то је гроб Светог Саве у Милешеви за све Србе"

Прошле године је завршена обнова малог конака Милешеве, и у оквиру ових радова измештен звоник милешевског манастира, који се сада налази источно од манастирске цркве и почела рестаурација конака сазиданог пре 121 годину. Археолози Републичког завода за заштиту споменика културе су тада обавили археолошка истраживања темеља конака, и пронашли темеље грађевине зидане вероватно кад и манастирска црква Милешеве, почетком 13. века.

Царска лавра, Манастир Милешева, задужбина краља Владислава, унука Стефана Немање и сина Стефана Првовенчаног, саграђена је око 1219. године, и у њој је почивало тело Светог Саве, пошто је његове мошти 1236. године краљ Владислав пренео из Бугарске у Србију.

Манастир су, око 1235. године, осликали највећи мајстори фреско-сликарства и сада је уврштен у Ризницу општих добара човечанства.

Милешева је вековима била духовно и уметничко средиште српског народа. Црква је разарана и обнављана много пута. Милешева спада међу највише рушене и пљачкане манастире. Страдао је у XV, XVI, XVII и XVIII веку, а прва велика обнова, после турске владавине, изведена је заслугом књаза Милоша Обреновића 1863. године.

Иако је црква разарана и обнављана много пута, сачуване су изванредни делови првобитног живописа. Међу њима су фрескa Белог анђела, Милешевске Богородице, портрети владара из Светородне лозе Немањића, које су највернији прикази ликова Немањића.

По завршетку Свете Литургије и освећења обновљеног конака, звона и звонаре, Његова Светост Патријарх српски Г. Павле је добротворима и дародавцима уручио ордене и грамате.

Ордени донаторима

Владика милешевски господин Филарет посебно је јуче истакао и похвалио помоћ Владе Србије и посебно министра Велимира Илића у обнови манастирског конака.

- Велику захвалност дугујемо и министрима вера и културе у Влади Србије, директору Српских жељезница, Васу Мићићу из ужичких "Путева", директору "Тозе Марковића" - рекао је Владика.

Осморо најзаслужнијих, одликовани су јуче у Милешеви орденом Светог Саве, а међу њима је и Ратиборка Милићевић из Београда која је поклонила 20.000 евра за куповину великог звона.

ПРВИ ЖЕНСКИ МАНАСТИР У ДАЛМАЦИЈИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је 17. јула 2005. године Свету Архијерејску Литургију у завјетном храму Свете великомученице Недјеље у Оћестову.

Том приликом је овај храм проглашен женским манастиром. Тако је манастир Свете великомученице Недјеље постао први, од укупно шест, женски манастир у Епархији далматинској.

Овом познатом далматинском сабору, као и проглашењу манастира Оћестова, присутвовало је неколико хиљада верника који по традицији долазе на ходоћашће овој светињи.

Изградња заветне цркве Епархије далматинске Свете Великомученице Недеље у Оћестову почела је 1928. године, јер су православни даламтинци, а посебно становници места Оћестова желели да подигну цркву у месту рођења великога Епископа далматинског Стефана Кнежевића (1853-1890).

Црква је посвећена Светој Великомученици Недељи, која ужива посебно поштовање међу православнима у Далмацији, што потврђује и велики број других цркава подигнут у њен спомен.

До свог освећења 1960. године, црква Свете Недеље припадала је пађенској парохији, а од 1960. године постаје самостална парохијска црква. Православни далматинци су се по традицији окупљали на сабору у Оћестову прве недеље после Петровдана, када је у овој заветној цркви Епархије далматинске свечано прослављан празник Свете Великомученице Недеље.

Због великог значаја ове заветне цркве Епархије далматинске, која је кроз своју историју већ постала место ходочашћа и поклоњења, како православних тако и римокатолика и представника других вероисповести, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије је цркву Свете Великомученице Недеље у Оћестову прогласио је 13. 07. 2005. године манастиром.

Проглашењем манастира Оћестово ово свето место ће постати место непрестаног окупљања и духовног препорода богочежњивих људи овога краја, а и свих оних који ће у будуће, са страхом Божијим, вером и љубављу долазити овој светињи.

Извор: www.eparhija-dalmatinska.hr

И ПУТ И ИСТИНА И ЖИВОТ НА КОСОВУ
ИЗМЕЂУ ХРИСТА И МОЋИ ВЕЛИКИХ

Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије присуствовао је Духовној Академији под називом И пут и истина и живот на Косову између Христа и моћи великих, којом је 14. јула 2005. године у порти цркве Полагање Ризе Пресвете Богородице у Бијелој, код Херцег Новог, почела прослава храмовне славе ове цркве.

Све што се догађа у нашој историји, догађа се у знаку Христовог распећа али и у знаку силе Божије и Христовог Васкрсења, рекао је у свом слову Високопреосвећени Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије. Ми смо Стари и Нови Завјет доживјели у својој крви, своме бићу и именовали га косовским завјетом а он није нешто ново него је у животу нашег народа, у нашој историји и бићу, уткивање на најсавршенији могући начин управо онога што јесте Нови Завјет и у њему Стари Завјет, савез Бога и људи. У овом случају то је савез Бога и једног од земаљских народа, српскога народа. Сва наша историја је у знаку тог и таквог завјета. Има у њему велике антиномије, гледано људским разумом много нелогичности. Зато није чудо што нас Србе оптужују и кажу, какав сте ви то народ који свој највећи историјиски пораз прослављате као побједу. Тешко је осјетити и спозанати ту логику. И све док човјек као појединац, један народ, не спозна ту Божанску логику не може себе сматрати зрелим човјеком, ни историјски зрелим народом, казао је Владика.

У програму је учествовао дјечји хор Рождество из Бијеле, дјеца вјеронауке који су извели сплет пјесама Роду свом с љубављу, наступио је народни гуслар Рајо Војиновић, а гости вечери били су чланови ансамбла Косовски божури, дјеца са Косова и Метохије које је предводила глумица Ивана Жигон. Они су прекидани честим аплаузима извели молитву косовске дјеце Распето Косово.

Извор: Светигора прес, Ж.К./ С.К.

ОСВЕШТАНИ ТЕМЕЉИ ЦРКВЕ У МАНАСТИРУ ШУДИКОВА

Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско- никшићки Г. Јоаникије са освештао је 16. јула 2005. године темеље храма Ваведење Пресвете Богородице у манастиру Шудикова.

Наше Светиње имају моћ да окупљају народ и својим распећем и својом славом, имају моћ да васкрсавају. Ево данас после дуго времена, и после много труда и планова поставили смо добар почетак обнове ове Светиње а дај Боже да се добро и заврши и да је убрзо видимо закровљену, уљепшану, украшену и једнога дана, а надам се убрзо, освештану, да се у њој приносе молитве Господу нашему, Спаситељу, да се у њој окупљамо и да јој се врати њена слава, рекао је у бесједи Преосвећени Владика Јоаникије.

Ктитор Манастира Шудикове, господин Мило Ђурашковић заједно са Преосвећеним Владиком Јоаникијем уградио је камен- темељац, и започео велику обнову ове древне Светиње, а Владика је овај његов подвиг благословио ријечима: Бог нас није оставио него је покренуо срце честитога господина и вриједног човјека, вашег Будимљанина. Није вам дао човјека са стране, него од вашега рода и са вашега мјеста. Од данас он уграђује и своју љубав у ову Светињу и заслужује да понесе ту узвишену титулу и одликовање ктитора и обновитеља цркве Ваведење Пресвете Богородице у манастиру Шудикова.

Преосвећени Владика је посебно указао на заслуге монахиње Агније која је прихватила послушање да покрене шудиковску Светињу после толико вијекова.

Овом Светом чину присуствовао је велики број вјерног народа беранског краја.

Извор: Светигора прес, Б.Ц./ С.К.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu