Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
19. јул 2005. године

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ОДБОРА ЗА ЈАСЕНОВАЦ

Одбор за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржао је своју сједницу 14. јула 2005. године у Епископској резиденцији у Бањој Луци. У својој бризи за очување спомена на ово ново Српско Косово, на Великомученички Јасеновац као догађај који је измијенио српску историју, Свети Архијерејски Сабор је 2003. године основао Одбор за Јасеновац, ставивши му у задатак да се стара о Спомену Новомученика и о мјестима њиховог страдања.

Сједници су, поред чланова Одбора за Јасеновац, присуствовали Преосвећени Епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије, члан Светог Архијерејског Синода, г. Јово Турањанин из Секретаријата за вјере Републике Српске и професор Владимир Лукић, предсједник Одбора за обиљежавање шездесетогодишњице ослобођења Јасеновца.

Сабравши се у дому Епископа Бањалучког Јефрема, под предсједавањем Епископа Атанасија (Јевтића), чланови Одбора за Јасеновац су изразили радост што је обиљежавање шездесетогодишњице ослобођења Јасеновца 17. априла ове (2005.) године прошло достојанствено и са великим бројем присутних на Спомен– подручју Доњој Градини, нарочито младих људи, који треба да приме предање о страдању у Јасеновцу и пренесу га кроз историју.

Посебна радост је била у томе што је обљетница протекла у сарадњи сва три страдална народа – Срба, Јевреја и Рома. Примјећено је да, на жалост, ова годишњица није у Србији и Црној Гори добила ни близу такав значај као у Републици Српској.

Чланови Одбора за Јасеновац су на сједници извршили кратак преглед двогодишњег рада и нарочито се задржали на будућности Спомен-подручја Доње Градине, размотривши њене меморијалне и образовне потребе, те могућности да се на Доњој Градини подигне храм, који би обезбједио литургијски и предањски спомен жртава Јасеновачког логора.

Потврђена је потреба да се стратиште у Драксенићу уклопи у цјелину Спомен-подручја Доња Градина. Одбор је вољан да подржи све пројекте – научне, меморијалне, образовне, који ће помоћи откривању и објављивању истине о логору смрти Јасеновац. У том смислу ће се нарочито заложити да округли сто историчара, одржан ове године у Бањој Луци, постане редован.

Одбор је такође са радошћу примио к знању да је Европска организација за безбједност и сарадњу (OSCE) у свом извјештају о образовању о холокаусту у Западном свијету, рад Одбора за Јасеновац СПЦ на образовању наставника уврстила у пет најузорнијих пројеката на свијету. Одбор за Јасеновац у октобру 2005. ће организовати семинар за професоре богословија о Јасеновцу, Новомученицима и холокаусту, као историјском оквиру у склопу којег се Јасеновац десио. Истовремено, Одбор за Јасеновац ће скренути пажњу министарствима просвете Србије и Републике Српске на важност Штокхолмске декларације о образовању о холокаусту, чије потписивање пружа мноштво могућности да се трагедија Другог свјетског рата правилно представи и пренесе покољењима која долазе.

У том смислу, Одбор за Јасеновац ће, поред постигнуте изврсне сарадње са Меморијалним центром Јад Вашем у Јерусалиму, гдје се редовно школују наши студенти, успоставити сарадњу и са другим центрима тог типа у свијету.

Нарочито је наглашена потреба да се литургијски култ Новомученика Јасеновачких пренесе Православној пуноћи, нарочито да се Служба Новомученицима преведе на језике разних народа и представи помјесним Црквама Православним.

По завршетку сједнице, Епископ Атанасије (Јевтић) је посјетио Епископа Бихаћко-петровачког г. Хризостома и обишао стратишта из 1941-44 Шушњар код Санског Моста, и Гаравице код Бихаћа те јаму Црна Рука код Крупе. Том приликом, Епископ Хризостом је умољен да се прикључи Одбору за Јасеновац као његов десети члан, што је он и прихватио.

Епископ Јоаникије је обишао и служио помен на стратиштима црногорских родољуба у Шибовима и Врбас-логору у околини Бање Луке, и Кукуљама у Лијевчу пољу, те «гробље мозгова» у Драксенићу у Поткозарју. Сутрадан, чланови Одбора су обишли Спомен-подручје Доњу Градину и отслужили помен, те посјетили Епископа Славонског Г. Саву у Јасеновцу. На крају, чланови Одбора су обишли само мјесто логора Јасеновца, гдје их је топло примила управница Спомен-подручја Наташа Јовичић са сарадницима. Епископ Јоаникије је завршни помен служио на једној од јасеновачких масовних гробница.

Коначно, чланови Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора изражавају наду и увјерење да шездесетогодишњица ослобођења Јасеновца неће, као до сада, бити догађај након кога ће Јасеновац и Доња Градина таворити занемарени до идуће године. Иако закашњела, истина о јасеновачком страдању -Христа ради и имена Србиновог - је неуништива и пред вратима, јер ако људи ућуте, камење ће проговорити. Но, до те истине о православним Србима као најбројнијим страдалницима Јасеновца, као и о нашој састрадалној браћи, Јеврејима, Ромима и антифашистима, треба још много труда, рада и међусобне сарадње и разумијевања свих оних који на тој благословеној и спасоносној истини раде, Истини која је име Распетога и Васкрслога Христа Богочовјека (Јован 19,6).

Тек са пуном истином о Јасеновцу, запретаном и скриваном преко пола вијека, могуће ће бити да се премјери и сва историја која се десила након Великомученичког Јасеновца, јер ћемо осим знања имати и чисто и за истину свикло око, тако потребно у нашим смутним и лажљивим временима, које једино Свјетлост Господња може просвијетлити и обасјати.

ХОДОЧАШЋЕ СВЕТОМ ОЦУ НИКОЛАЈУ ОХРИДСКОМ И ЖИЧКОМ

У недељу, 17. Јула 2005. Године, у манастиру Светог Саве у Либертивилу(Чикаго) одржано је Друго годишње ходочашће Светом Оцу Николају охридском и жичком.

У овом светом манастиру је Свети Владика, почетком педесетих година прошлог века, живео и сахрањен од 1956. године до преноса његових моштију у родни му Лелић, 1990. године.

Владику Николаја Велимировића Српска Православна Црква канонизовала је у светитеља 24. маја 2003. године, и прошле године овде је одржано прво ходочашће српском свецу. После Свете Архијерејске литургије коју су служили Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Христифор и Његово преосвештенство руски епископ Г. Петар следио је у манастирској порти пригодан програм.

Пред мноштвом окупљених Срба служен је парастос Ђенералу Дражи Михаиловићу код његовог споменика поводом 59 годишњице од мучког убиства првог герилца Европе у II светском рату, које су извршили припадници злогласне Титове Озне.

Потом су двојица Архијереја приступила благосиљању новоподигнутог надгробног споменика Светог Оца Николаја и чинодејствовању Акатиста.

Свечана Академија, која се одржава у прву недељу после Петровдана у славу Светог Николаја, започета је уводним словом протојереја Милоша Весина, а присутнима је поздравну реч упутио домаћин скупа Високопреосвећени Митрополит Христифор.

Песник Ђорђе Николић казивао је стихове из свог спева Српска глава.

Овогодишњи беседник је била Мати Михаела, игуманија српског манастира Светог Пајсија из Сафорда у држави Аризона, која је врло надахнуто беседила о Поезији Светог владике Николаја.

У оквиру музичког дела програма мати Михаела је са сестринством извела руковет песама Духовна лира Светог Николаја на српском и енглеском језику. Оно што је важно истаћи, у вези са сестринством манастира Светог Пајсија, је да су мати игуманија и сестре (њих скоро 30) Американке које су прешле у православну веру. Оне не говоре српски, али певају са изузетном топлином на беспрекорном српском.

ЕКИПА ТВ БЕОГРАД У ПОСЕТИ ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Екипа Телевизије Београд дошла је, почетком јула месеца, у посету Епархији далматинској са циљем да сними емисију о стању на просторима Далмације три године после.

Ова екипа је пре три године снимила документарну емисију о Далмацији за ЈУ инфо програм.

Емисија ће обухватити живот Епархије далматинске и животне проблеме Срба повратника у Далмацији.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu