Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
27. јул 2005. године

ПИСМО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА ПРЕДСЕДНИКУ ДРЖАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ СВЕТОЗАРУ МАРОВИЋУ
СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА МАНАСТИРА СВЕТИ АРХАНГЕЛИ КОД ПРИЗРЕНА

ПИСМО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА ПРЕДСЕДНИКУ ДРЖАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ СВЕТОЗАРУ МАРОВИЋУ

Поводом најаве црногорских власти да ће срушити цркву Свете Тројице на врху планине Румије, Његова Светост Патријарх српски Г. Павле упутио је данас г. Светозару Маровићу, председнику Државне заједнице Србије и Црне Горе следеће писмо:

И мене је, као и све вернике Српске Православне Цркве, дубоко узнемирила вест да носиоци власти у Црној Гори намеравају да сруше цркву Свете Тројице на врху Румије. Притом заборављају да надлежним црквеним личностима и установама није била жеља да са врха Румије угрозе интегритет и безбедност Црне Горе, сопствене отаџбине, него да испуне вековни аманет народа тога краја да се обнови светиња коју су Турци срушили 1571. године. Јер, од тада па до данас православни верници из околине – уз учешће, до најновијих времена, и верника римокатоличке и исламске вероисповести – износили су, сваке године о Тројичину дне, свако по камен - два на црквиште на врху Румије (отуд и топоном Црквина!), намењен обнови разорене, али не и заборављене народне светиње. Питам се: да ли четири и по столећа народног памћења и недвосмислене народне воље имају значења и значаја за чуваре реда и закона у земљи реда и закона?

У истом контексту, питам се такође: коме и зашто смета усамљени храм на врху планине, ближи небу него земљи? Свега сам се нагледао и наслушао у свом животном веку. Знам, нажалост, и за многа људска злодела. Па ипак, нисам могао ни помислити да би икоме, а камоли државним челницима, могло пасти на памет да у земљи Светог Јована Владимира, Светог Симеона Мироточивог, Светог Саве, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког и толиких других Божјих угодника, руше цркву Свете Тројице, већ једанпут рушену силом и бесом туђина. Таква светогрдна злодела до сада су и на тлу Црне Горе и на тлу Србије вршили само завојевачи и непријатељи. Још никада се није десило – осим у сличном случају Његошеве капеле на Ловћену – да тако нешто сами себи учинимо и себи пред будућим покољењима заувек образ нагрдимо.

Док још има времена за разум и за одговорно понашање, тражим од Вас, господине Председниче, пред Богом и пред људима, да – и као син Црне Горе и као први човек државне заједнице – заложите своје име, положај и утицај да се то зло не чини и да нас таква брука и срамота не задеси. Са места на којем сте, Ви то можете, само ако хоћете, а ја, са места на којем сам, имам право да то од Вас очекујем и захтевам, поред осталог и у име предака и потомака.

Уверен сам да нико не би смео преузети страшну одговорност – тачније, вапијућу неодговорност – да својим рукама доврши рушилачки чин, извршен рукама освајачa давне 1571. године. Надам се да се нико неће усудити да сопствену савест оптерети таквим злочином, таквим светогрђем. Ко нема довољно страха Божјег и поштења људског треба да устукне бар пред вером и честитошћу оних многобројних домаћих муслимана који су, раме уз раме са својом браћом православне и римокатоличке вере, износили на врх Румије, из века у век, камење за обнову порушене светиње.

Још једно, последње питање, господине Председниче, Вама и свима нама: ко би данас у овој земљи и помислио да руши нечију богомољу осим када су у питању већинска Српска Православна Црква и њени храмови?

Рекох, и душу спасох.

Изволите, господине Председниче, и овом приликом примити изразе мог поштовања и добрих жеља.

АЕМ и Патријарх српски
П а в л е

СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА
МАНАСТИРА СВЕТИ АРХАНГЕЛИ КОД ПРИЗРЕНА

У манастиру Свети Архангели код Призрена јуче је свечано прослављена манастирска слава Светог Архангела Гаврила и 650 годишњица од упокојења Цара Стефана Душана, ктитора ове светиње.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његова Светост Патријарх Српски Г. Павле уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Артемија и Његовог Преосвештенства викарног Епископа липљанског Г. Теодосија.

Празничној Архијерејској Литургији и Духовној академији која је одржана у наставку службе присуствовало је неколико стотина верника и поклоника из централне Србије и са Косова и Метохије.

Након Свете Литургије служен је помен над гробом Цара Стефана Душана, чије часно тело почива у храму Светог Марка у престоном Београду.

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле обратио се верном народу:

У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо у Христу и сестре. Окупили смо се данас на овом светом месту где су се кроз векове наши преци молили Богу, и у доба мира и у доба ропства, као и доба борби за слободу. Молили су се за правду, истину, за мир свима људима добре воље у свету. Јер су нам мир, слобода и правда свима потребни. Зато браћо и сестре увек морамо да знамо ту истину кроз векове. Време гради по котару куле, време гради и оно разграђује. Међутим, саградити човека и разградити га да буде нечовек то време не може да учини. Зато онај који остане човек а не нечовек остаће човек вавек века. То су наши преци знали и сви верни хришћани кроз векове. Најважније је стећи блаженство још у овом свету, па њиме живети у царству Божјем и непролазном, онде где су сви свети из рода нашега. Важно је да ми који представљамо своју веру и народ не уђемо тамо где су наши свети преци погнуте главе и да се не постидимо пред њиховим и нашим Господом и Богом, него да нас Он позна и призна за своје верне слуге и слушкиње.

То је порука браћо и сестре за ових 2000 година. Порука свих светих до дана данашњега. Није лако бити човек и међу људима, а камоли у свету који сав у злу лежи. Али да поновимо да је увек било оних који су и у тешким невољама остајали људи. Каква би нам била утеха да је време угодно и лако, а ми изгубимо образ и душу, оно што је најважније.

Господе, и Свети Архангеле, и сви свети, помозите нам да заиста останемо на уском и тесном путу и на тесним вратима што воде у живот вечни. Да се нађемо овако заједно на оној страни на којој ће Христос познати и признати своје верне слуге и слушкиње. Онда ћемо бити у радости која никада неће престати нити ће нам је ко моћи одузети. Господе помози свима, па и нама. Свима људима добре воље у свету. Свима нам је потребан и мир и правда и слобода.

Господе, теби слава и хвала вавек. Амин.

Јучерашњој прослави у Светим Архангелима присуствовали су: Председник Скупштине Републике Србије г. Предраг Марковић, министар вера у Влади Републике Србије г. Милан Радуловић, г. Небојша Човић, шеф Координационог центра за Косово и Метохију, и представници канцеларије Председника Републике Србије г. Бориса Тадића.

Свечаности су присуствовали и представници КФОР-а са командантом Мултинационалне бригаде Југозапад, немачким генералом Норбертом Стиром.

Прослава је одржана уз помоћ и заштиту међународних мировних снага КФОР-а и УНМИК полиције, чији су представници омогућили долазак верника и обезбедили простор око манастира. Свечаности у Светим Архангелима протекле су мирно и достојанствено.

Манастир Свети Архангели код Призрена подигнут је између 1343. и 1352. године као задужбина Цара Душана и поред осталих светих српских лавра био је један од највећих и најзначајних манастира оног времена. Након пада града Призрена под турску власт 1455. године, стотину година након оснивања манастира, ова светиња ушла је у период тешког живота и стагнације. Манастир је изгубио своје бројне поседе и привилегије. Године 1615. Синан Паша наредио је рушење цркве Светих Архангела, и конака, да би од прекрасног белог мермера царске Душанове цркве саградио своју џамију која и данас стоји у центру Призрена. Манастир са гробом Цара Душана био је пуст све до 1998. године када је са благословом Преосвећеног Владике Артемија обновљен први монашки конак. Међутим страдање манастира се наставило и пет година касније, у току прошлогодишњих мартовских нереда Албанци су запалили манастирски конак и капелу Светог Николаја Охридског и Жичког. Монашко братство на челу са јеромонахом Германом убрзо је обновило конак и овај страдални манастир овогодишњи јубилеј дочекао је са новом надом и полетом.

Извор: Информативна служба Епархије рашко-призренске

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu