Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
28. јул 2005. године

АПЕЛ ЈАВНОСТИ
Светог Архијерејског Синода
ДИЈАЛОГ И „ДИЈАЛОГ”

Свети Архијерејски Синод
Српске Православне Цркве

АПЕЛ ЈАВНОСТИ

Сачекавши три дана од тренутка утамничења Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована у скопски затвор Идризово, у узалудној нади да ће код надлежних у Републици Македонији бар накнадно превладати минимум разума, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве изражава своју највећу огорченост и запрепашћење одлуком власти Републике Македоније да Поглавара аутономне Охридске Архиепископије, која је – да још једном нагласимо – једина канонска Православна Црква на подручју ове државе, упути на издржавање казне затвора.

Свети Архијерејски Синод подсећа целокупну домаћу и међународну јавност да све што се дешавало на срамотним за правосуђе судским процесима – почевши од квалификација измишљених кривичних дела, преко оптужницa до пресудa Блажењејшем Архиепископу Јовану – не само да представља најгрубљи вид поништавања људских права на којима су утемељена савремена демократска друштва него је све то и дословна негација самог Кривичног закона Македоније и тамошњег Закона о верским заједницама и религиозним групама.

Свети Архијерејски Синод стога позива све установе и организације које имају законску обавезу или осећају моралну одговорност у погледу заштите људских права да се код надлежних власти у Скопљу ангажују ради што хитнијег пуштања невино заточеног Архиепископа Јована на слободу.

Свети Архијерејски Синод заснива овај позив на Јеванђељу Цркве и на међународним документима (чл. 9, 14, 33. и 34. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, чл 2. и 27. Међународног пакта о грађанским и политичким слободама, чл. 1, 2. и 3. Декларације Уједињених нација о уклањању свих облика нетолеранције и дискриминације заснованих на религији и уверењу” и тако даље) која правно обавезују државе потписнице да се ангажују на овако флагрантним случајевима када су угрожена елементарна људска права и слободе.

На крају, Свети Архијерејски Синод још једном позива носиоце власти у Скопљу да одустану од насиља и пусте на слободу Поглавара Охридске Архиепископије, заточеног на правди Бога.

Свети Архијерејски Синод
Српске Православне Цркве

ДИЈАЛОГ И „ДИЈАЛОГ”

У извештају „Политике” од 27. јуна 2005, стр. 1 – 2, о утамничењу канонског архиепископа охридског и митрополита скопског г. Јована, под насловом „Отац Јован у затвору Идризово”, који потписују новинари М. Томовски и Б. Баковић, обухваћена је и изјава епископа величког г. Методија из расколничке МПЦ. Нажалост, ништа од онога што та изјава садржи није истинито.

Прво, у датом случају не постоји „спор између Цркава” него спор између једне од помесних Православних Цркава и једне расколничке верске организације која саму себе назива Македонском Православном Црквом иако је ван општења са Православним Црквама, саму себе проглашава за аутокефалну иако јој то нико у Православљу није ни дао ни признао, и тако даље, могло би се заиста дуго набрајати.

Друго, како изгледа „добра воља” челникa такозване МПЦ, њихова „расположеност за дијалог и сарадњу” са Српском Православном Црквом и њихови напори да се „спор... реши уз што мања страдања” (!) најбоље се дa видети и схватити из најновије историје последњег у Европи и јединственог у свету гоњења Православне Цркве, од паљења манастира у изградњи, премлаћивања монахa, шиканирања монахиња и бруталних претњи верницима до срамног слања Поглавара једне свеправославно признате аутономне Православне Цркве, архиепископа Јована, у скопски затвор Идризово да и онде, у друштву са криминалцима, ствара „верску и националну омразу”. Да и не помињемо какав дочек и третман приређују погранични органи Републике Македоније епископима и свештеницима Српске Православне Цркве на граничним прелазима... Да у читавој овој историји бешчашћа и безумља расколнички прваци нису невинашца него итекако активни подстрекачи гоњења, реални носиоци мржње према Српској и Грчкој Цркви и српском и грчком народу (а успут и према другима) и саучесници у полицијском терору над Охридском Архиепископијом, то аргументовано тврдимо. Ако није тако, нека г. Методије велички или било који члан расколничке јерархије јавно осуди насиље као метод „дијалога” међу крштеним људима, нека се огради од терора над архиепископом Јованом и над земљацима и суграђанима који су „криви” само зато што не желе да буду у расколу него у Цркви! Тек тада ће њихове садашње лицемерне изјаве о дијалогу и што мањем страдању (наравно, увек лоцираном зна се где!) почети да добијају колико-толику уверљивост.

Треће и последње: врхунац насиља над истином које је себи дозволио нови расколнички ауторитет јесте његово тврђење како је, тобоже, Патријарх српски Павле „првобитно заступао идеју” да „Цркве треба да комуницирају еухаристички” (питамо се да ли за овако „стручну” и „православну” теолошку терминологију више треба да захвалимо њему самом или интерпретаторима његових генијалних мисли), па „да се сви проблеми решавају преко те литургијске комуникације”. Патријарх српски Павле – у чију животну и духовну зрелост, мудрост и богословску обавештеност смо уверенији од сваког расколничког мудраца, односно богословског аналфабете – никада није заступао такву идеју. Јер, она је са становишта православне еклисиологије (учења о Цркви) бесмислена, немогућа, управо чудовишна. У преводу на обичан, нормалан и општеразумљив језик она би значила: признајте ви нас расколнике за православне, озаконите раскол (јер „комуникација” Методија величког, односно општење или заједница, значи да нема раскола, да смо једна Црква, да не постоји кривица нити кривац за раскол...), па онда причајте шта вам је воља, а ми ћемо вам се до миле воље смејати! Овакав исказ показује само две ствари: шта расколник, господин велички Методије, мисли о нашој интелигенцији и докле допире његова лична интелигенција.

Само још једна напомена: по учењу светих Отаца Православне Цркве, грех раскола се ни мученичком крвљу његовог виновника не може опрати. Изјава богословски беспомоћног и црквено неодговорног епископа самозване МПЦ непобитно потврђује искуством Цркве посведочену истину да сваки раскол, ако изостане благовремено покајање расколникa, закономерно прераста у јерес. То увек тврди и савремени исповедник православне вере, Архиепископ охридски Јован, а нехотично потврђује човек који је изазвао овај деманти.

Несхватљива је и теза „Политикиних” дописника да су „званичници македонске државе суздржани у реакцијама поводом црквених спорова”. Ако ти суздржани шаљу у тамницу челника једне од страна у спору, шта треба да учине да би „Политика” усред Београда процедила да можда и нису сувише суздржани?

Потписник ових редака тврди са своје стране, за крај, да је Јован охридски апсолутно слободан духом и у скопској тамници званој Идризово, а да су жаљења достојни духовни робови они који су га тамо послали, а у које спада и расколнички епископ велички.

Епископ бачки Иринеј

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu