Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
8. август 2005. године

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ЕПИСКОП ЈОАНИКИЈЕ
ОСВЕШТАЛИ ЦРКВУ СВЕТОГ ЂОРЂА У ГУСИЊУ

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије у недељу, 7. августа 2005. године, у Гусињу обавили су освећење обновљене цркве Светог великомученика и побједоносца Георгија коју је 1926. године подигао Краљ Александар Карађорђевић, а чија обнова је започета 1996. године.

У току Свете Архијерејске Литургије обављено је саборно крштење, а Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је проповиједао на јеванђелску тему исцјељења слијепих и том приликом истакао значај духовног вида који нам у вријеме прогона Цркве данас највише недостаје.

„Мислите ли ви да они који нас данас нападају што градимо црквице нешто виде,” запитао се Владика. „Исти су то јучерашњи слијепци. Ових дана видим једнога од њих који је био потредсједник оних комунистичких власти како учи Митрополита и Епископе шта да раде са црквама. Да питам слијепца куда да идем! Онда бих ја био луђи од њега”, казао је он.

„Биједници, пођите у Европу и видите да нема брда у Европи на којем није подигнут храм”, поручио је Владика савременим гонитељима Цркве у Црној Гори. „Пођите у Италију, Њемачку, Словенију – свуда су по брдима подигнути храмови. А да не говоримо о гори Тавору, о Синајској гори... Да не говоримо о видовитом Владици Раду који је подигао црквицу на Језерском врху, не зато што је био луд него зато што је хтио да буде ближе Небу и Вјечноме Творцу коме се поклонио и у чија њедра је упловио када је отишао са ове земље”.

По завршетку Свете Литургије Владика Јоаникије је уручио архијерејске грамате најзаслужнијима за обнову цркве. Обнову ове светиње материјално су помогли како православни тако и припадници исламске вјероисповијести из гусињског краја.

Извор: Светигора прес (Р.В)

САБОР У МАРКОВЦУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је, у недељу, 7. августа 2005. Године, Свету Архијерејску Литургију у Марковцу, где се већ по традицији одржава сабор прве недеље по празнику Светог Илије. У беседи Епископ Фотије је истакао значај Свете Евхаристије и потребу за непрестаним сједињењем са Христом кроз Свету Тајну Причешћа.

Епископ је позвао све православне Србе да се увек припремају за причешће и да се редовно причешћују, јер учествовање на Литургији је већ на земљи живот у Царству Небеском. На сабору у Марковцу се окупило више стотина православних Срба из Косовске долине и северне Далмације.

Извор: Епархија далматинска

ВЛАДИКА ДИОКЛИЈСКИ ЈОВАН ОСВЕШТАО НОВОСАГРАЂЕНУ ЦРКВУ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА НА КУЧКИМ КОРИТИМА

Његово Преосвештенство Викарни Епископ Диоклијски Г. Јован освештао је у недељу 7. августа 2005. године новосаграђену цркву Светог архиђакона Стефана на Кучким Коритима.

„Господ се открио архиђакону Стефану кроз Исуса Христа, а открива се и нама данас кроз ово освећење“ рекао је Владика Јован током архипастирске проповиједи. „Има ли веће радости од ове да гледамо у овај храм? Гледајући у њега, ми гледамо у архиђакона Стефана, а гледајући у архиђакона Стефана гледамо у славу Божију. Гледајући у славу Божију, ми се испуњавамо миром и радошћу. Тај мир и ту радост носи у себи Црква Божија, носи законска и канонска Митрополија црногорско-приморска на челу са нашим Митрополитом, учитељем и пастиром. И сваки онај који удара у ту Цркву, у ту епископију, у Епископа који је носилац те благодати, директно служи сотони и његовим слугама“, казао је Владика Јован.

Владика је подсјетио да је сила Божија у Имену Божијем и да смо због тога јаки и кад смо слаби. „Кад нас куну и проклињу, ми благосиљамо и призивамо благослов, братску љубав и слогу. Нека би дао Бог да ово братство и ово племе улази у овај храм, да се сабира, примајући зраке Свјетлости Нестворене, милости Божије која се пројављује над овом земљом. Нека би Бог дао мир и слогу овом братству а преко њега и свим црногорским племенима, српском и словенском роду, свеправославном и свехришћанском“, закључио је Владика.

Након Свете Литургије Владика Јован је пререзао славски колач и благословио славску трпезу коју су саборно припремили, као што су саборно и цркву саградили, мјештани бројних кучких села.

Извор: Светигора прес (С.Ж./Р.В)

ЕПИСКОП СРЕМСКИ ВАСИЛИЈЕ
СЛУЖИО ПАРАСТОС ПОСТРАДАЛИМА СА ПРОСТОРА ХРВАТСКЕ

У недељу, 7. августа 2005. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Г. Василије служио је у Грмовцу, надомак Београда, парастос за страдалнике из Крајине, Лике, Баније, Кордуна, Славоније и Западног Срема.

У беседи након парастоса Преосвећени је позвао на заједничарење, љубав и доброчинства, а Владу да овим страдалницима, данас на почетку XXI века, пружи елементарне услове за живот.

ФОНД ЗА РАЗВОЈ ДЕМОКРАТИЈЕ
О ХАПШЕЊУ АРХИЕПИСКОПА ЈОВАНА

Фонд за развој демократије доставио је Српској Православној Цркви, свој став поводом хапшење Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Јована, поглавара аутономне Охридске Архиепископије:

“Супротно Европској конвенцији о заштити људских права, Уставу Македоније, Решењу Уставног суда Македоније од 12.05.2004., Закону о верским заједницама и религиозним групама као и Кривичном закону Македоније, архиепископ Православне Охридске Архиепископије Јован осуђен је и 26.07.2005. одведен у Идризово на издржавање казне затвора од око 30 месеци.

Од македонског премијера Владе Бучковског, председника Бранка Црвенковског, ОСЦЕ и других међународних организација очекује се адекватно и брзо ангажавовање како би се у најкраћем року ставиле ван снаге нелегалне пресуде и архипескоп Јован пустио из затвора, а тиме и створили услови да Српска Православна Црква и Македонска Православна Црква реше своје односе.

О б р а з л о ж е њ е

• Обавезујући македонски прописи гарантују слободу верског организовања и изражавања на два начина и то преко верских заједница или религиозних група.
• Македонска Православна Црква је регистрована иако није испуњавала услове јер није имала обавезујућу сагласност Српске Православне Цркве и због тога представља јединствену цркву у свету установљену само вољом државе. Из ових разлога Македонска Православна Црква је од 19.07.1967. расколничка и тај статус имаће све док не добије сагласност Српске Православне Цркве или других православних Цркава.
• На другој страни, поступајући по свим међународним и македонским прописима, Православна Охридска Архиепископија поднела је 01.09.2004. Пријаву и Захтев за регистровање и то било као верска заједница или религиозна група. Иако је испуњавала све услове за формални упис у Регистар друштвених организација то до данас није учињено насупрот македонским прописима. На овај начин у Македонији постоји регистрована и непризната Македонска Православна Црква и призната а нерегистрована Православна Охридска Архиепископија.
• Забраном рада Православне Охридске Архиепископије и затварањем архипископа Јована македонски судови су повредили основна људска права. Те пресуде неће опстати, а до тада ће се нарушити тешко стечена сарадња Македоније и Србије.
• Охридска Одлука Савезне верске комисије СФРЈ из октобра 1958. и једнострано донета охридска Одлука од 19.07.1967. да се одвајањем од Српске Православне Цркве створи самостална православна црква у оквиру граница Македоније може се остварити само у сарадњи Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве.”

ЗАВРШЕН САБОР СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ 2005.

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Хрисостома, од 3. до 7. августа 2005. године, у манастиру Студеници одржан је пети по реду Сабор српске омладине са централном темом „Срби и Европа”. На Сабору је узело учешће 112 представника из 49 удружења српске православне омладине из свих српских земаља.

Учесници Сабора су изразили свој став о различитим проблемима са којима се сусреће савремено српско друштво. Разговарано је о српској култури која представља аутентичан део хришћанске и европске културне баштине.

Сабор се обавезао да ће на све начине помагати опстанак и повратак српског народа на Косово и Метохију, као и обнову порушених светиња. На Сабору је осуђено хапшење Архиепископа охридског и митрополита скопског Г. Јована као врхунац кршења људског права на слободу вероисповести и врхунац насиља над канонском Православном Црквом у Македонији. Сабор је позвао власти у Републици Македонији да хитно ослободе Архиепископа Јована и тиме посведоче своје хришћанско, демократско и европско опредељење. Даље, Сабор омладине је посебно осудио нападе на светиње и медијску хајку која се спроводи над Митрополијом црногорско-приморском, јер псевдоцрква и псевдојезик који се стварају у Републици Црној Гори представљају својеврсну културолошку странпутицу дела државотворног народа који се одриче свог српског идентитета.

Од Државне заједнице Србије и Црне Горе затражено је да 4. август прогласи за Дан сећања на извршени геноцид над српским народом у Крајини, и да учини све како би се обезбедили неопходни услови за повратак српских прогнаника на своја вековна огњишта.

На крају, наглашено је да се ниједна државна институција у Србији, Црној Гори и Републици Српској не бави озбиљно истраживањем злочина почињених над српским народом у XX веку, тако да Сабор омладине апелује да се оснује Национални институт, иза кога би стала Влада Републике Србије, како би се обезбедили услови за решавање овог проблема.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu