Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
10. август 2005. године

САОПШТЕЊЕ
ХЕЛСИНШКОГ КОМИТЕТА СА ЉУДСКА ПРАВА У СКОПЉУ

ПРЕСУДА АРХИЕПИСКОПУ ЈОВАНУ ШКОЛСКИ ПРИМЕР
ВЕРСКЕ МРЖЊЕ И НЕТРПЕЉИВОСТИ

Хелсиншки комитет за људска права у Скопљу, 9. августа 2005. године, Саопштењем за јавност, под насловом О десекуларизацији Републике Македоније најоштрије се супротставио сваком облику ограничавања слободе вере и вероисповести.

Хелсиншки комитет је позвао државу на поштовање, како међународних докумената које је прихватила, тако и Устава Републике Македоније, у којем стоји да ограничавање слобода и права, чак ни у ратним условима, не може да се односи на слободу вероисповести, савести, мишљења и јавног изражавања мишљења и вероисповести. У Саопштењу је констатовано да држава није на једнак начин штитила слободу веровања грађана Републике Македоније и да је показала нескривену наклоност према једној верској заједници (тзв. Македонској Православној Цркви) чије је проблеме и интересе изједначила са државним интересима. У Саопштењу се наводи и случај насиља у тамошњој Исламској верској заједници, као и проблеми са којима се суочава Бектешка верска заједница, када су државни органи остали пасивни и нису омогућили остваривање Уставом гарантованих права грађана.

Посебно је наглашено да је Закон о верским заједницама искоришћен за директно мешање државе и државних структура у оснивање Охридске Архиепископије, чиме су директно нарушена основна људска права (право на вероисповест, право на приватност, право на слободну кретања и право на правично суђење).

Принцип секуларности у Македонији је нарушен више пута и на различит начин, и то на свим нивоима остваривања власти. Хелсиншки комитет је навео следеће случајеве: Декларацију Собрања Републике Македоније о подршци Македонској Православној Цркви; Решење Комисије за односе са верским заједницама и религиозним групама о одбијању регистрације Охридске Архиепископије; злоупотребу полиције (њену активност или пасивност у зависности од тога чија права треба да буду заштићена) у интервенцијама које је обављала.

Као флагрантан пример несекуларности македонске државе Хелсиншки комитет је навео оптужбу, суђење и пресуду изречену Блажењејшем Архиепископу охридском и Митрополиту скопском Г. Јовану, поглавару Охридске Архиепископије. Образложење Пресуде представља школски пример манифестације верске мржње и нетрпељивости. Битољски основни суд је Архиепископа Јована, супротно законским прописима, уместо у битољски затвор упутио на одслужење казне затвора у “Идризово” и опозвао условну казну затвора за друго кривично дело, иако овакав опозив апсолутно не одговара досадашњој судској пракси у Републици Македонији.

АРХИЕПИСКОП ЈОВАН ЈЕ ПОГЛАВАР ЖИВЕ ЦРКВЕ
КОЈУ НИ ВРАТА ПАКЛА НЕЋЕ НАДВЛАДАТИ

Београдски дневник “Глас јавности” данас је објавио интервју са игуманом Давидом (Ниновим) из Охридске Архиепископије. С обзиром на то да је интервју аутентично сведочење једног од најближих сарадника утамниченог поглавара аутономне Охридске Архиепископије, Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Јована, преносимо га у целости.

Шта је све претходило одласку у затвор Архиепископа Јована и који су разлози због којих је осуђен на две и по године затвора?

Свим овим догађајима претходио је раскол који, према православној науци, значи пребивати ван спасоносних граница Цркве. Опште позната чињеница је да су отац и мајка расколничких епископа самозване македонске православне цркве - комунистичке власти некадашње Југославије. Архиепископ Јован је исцелио тај раскол ступивши у канонско јединство са Пећком Патријаршијом и са осталим Православним Црквама. То је једини разлог због кога је и осуђен, јер тај његов поступак не улази у концепт македонске тоталитаристичко-неокомунистичке матрице као њихов стил живота.

Имате ли подршку српских власти и које су то институције које су Вам до сада пружиле подршку?

Ми нисмо политичари, није нам најнеопходнија и не тражимо политичку помоћ. Најважније је то што имамо подршку Његове Светости Патријарха српског Павла и Синода Српске Православне Цркве, као и подршку свих осталих Православних Цркава. Световне институције које видљиво пружају помоћ су институције које се баве питањима верске слободе и поштовањем основних људских права.

Какви су Вам даљи планови, имајући у виду да је Архиепископ Јован већ најавио жалбу Међународном суду?

На темељима страдања Архиепископа Јована за православну веру градиће се Црква у Македонији. У том контексту, значи, у будућности нас очекују грађевински послови, јер Црква гради, а не руши. Свакако, за разлику од македонског судства, користићемо и све легалне, правне норме да Архиепископ Јован што пре изађе из затвора. Сада треба да се изјасни Врховни суд, а уколико његово изјашњење буде негативно, следећа инстанца је суд у Стразбуру.

Какав третман Архиепископ Јован има у затвору?

Ово је најболније питање. Прво, скинули су му мантију, власти су наместиле да га тако фотографишу и да затим свакодневно објављују те фотографије. Његова мантија је његова кожа, значи одрали су му кожу. У почетку му нису допустили ни Свето писмо да понесе са собом. Кад је добио Свето Писмо, које је написано на грчком (Архиепископ Јован га чита у оригиналу), одузели су га са објашњењем да га прво треба проверити. Затим, нису му дозволили да прими пакет са храном... Оваквим догађајима као да нема краја.

Како коментаришете расположење народа у Македонији, с обзиром на то да су прилично огорчени позивима српских власти да се Архиепископ под хитно ослободи?

Такав утисак стварају неки од медија и расколнички епископи. Према речима једног објективнијег новинара, сви ти политичари, партијски лидери, новинари, па и расколнички епископи не раде ништа друго него што својим речима и делима истински распирују националну и верску мржњу. Оно што се заснива на лажима нема будућности, а ниједно добро дело не може бити без напора. Најискреније, македонски народ је дубоко добар и побожан, али недостаје верска едукација коју му нису пружили комунизам и расколници. Политичари користе Цркву да би у јавности прикрили њихове скандале. То ће се брзо променити, јер живимо у динамичном времену.

Шта ће се догодити ако Архиеписоп не буде ускоро ослобођен, будући да му је забрањена служба и приступ свим православним храмовима на подручју Македоније, а у македонским медијима може се чути и да ће бити протеран из државе?

Искрено верујем да ће Архиепископ Јован брзо изаћи из затвора. Наша земља има аспирације за улазак у Европску унију, а она не толерише овакву верску дискриминацију какву сада спроводи македонска власт над Охридском архиепископијом. Архиепископ Јован није сам. Он је поглавар живе Цркве коју ни врата пакла неће надвладати. Отуда је логично и да нема шансе за протеривање. Неки од македонских интелектуалаца јавно говоре о томе да Охридска Архиепископија мора бити регистрована и институционализована у Македонији.

Да ли је позадина овог проблема заправо верски или политички проблем?

Проблем раскола је чисто црквени, верски. Расколничка македонска црква је на пучистички начин самопрогласила аутокефалију која није призната ни од једне друге цркве. Кад ниједна друга Црква у свету не признаје расколнике, како онда да проблем буде политички! Сасвим друга ствар је што политика жели да преко Цркве оствари неке своје циљеве. Али као што пише Преосвећени Епископ др Атанасије Јевтић, није толико важно шта је Бог учинио за нас у прошлости, већ шта ће направити у будућности. Будућност је на нашој страни, јер је и историја Православне Цркве у њеној будућности.

Преузето: Глас јавности
Среда, 10. 8. 2005.

У СТРАЗБУРУ ПРОЦЕСУИРАНА ТУЖБА ЦРКВЕ
ПРОТИВ ДРЖАВЕ ЗБОГ ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ
КОЈА ПОДЛИЈЕЖЕ РЕСТИТУЦИЈИ

Члан Правног савјета Митрополије Црногорско-приморске адвокат Млађен Мићовић изјавио је да је Међународни суд за заштиту људских права у Стразбуру процесуирао тужбу Православне цркве у Црној Гори због црквене имовине која подлијеже реституцији и коју црногорски режим распродаје на тендерима у процесу приватизације.

«Пошто смо претходно исцрпли сва правна средства пред домаћим органима, Митрополија Црногорско-приморска и Епархија Будимљанско-никшићка и све њихове црквене јединице, парохије и манастири, поднијеле су појединачно тужбе суду у Стразбуру и ми смо добили повратну информацију да су те тужбе процесуиране», казао је Мићовић Радио-Светигори.

На питање када очекује коначан епилог, Мићовић је рекао да је суд у Стразбуру затрпан предметима из бивших социјалистичких земаља, тако да је тешко рећи када ће овај процес бити ријешен. «На основу те чињенице претпостављам да то неће ићи тако брзо, али сам убијеђен да ће тај суд судити праведно», мишљења је он.

Мићовић такође сматра да медијском хајком против Цркве црногорски режим покушава да скрене пажњу са главних проблема који оптерећују однос Цркве и државе у Црној Гори.

«Кад Црква од државе тражи своје, кад указује на своју обесправљеност и обесправљеност других, онда црногорски властодршци кажу да се Црква мијеша у политику правећи од тога деструктивну причу којом покушавају да дискредитују саму Цркву и њен положај у народу, у друштву. С друге стране, кад Црква обнавља храмове и разорене гробове, ови кажу да Црква девастира културно наслеђе и скрнави гробове и чак су у неким случајевима против Цркве због тога подношене и пријаве. Опет се то ради да би се скренула пажња са главних проблема, а то је да држава мора да обезбиједи нормално функционисање Цркви, у конкретном случају да јој врати отету имовину», каже Мићовић.

Као примјер за то он је навео расписивање тендера за земљиште у Валданосу код Улциња које је својевремено Митрополит Сава Косановић завјештао Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

«То земљиште је послије Другог свјетског рата држава отела Цркви и сада, док траје медијска халабука због градње храмова на Румији и Бјеласици, постоји опасност да то земљиште заврши у рукама тајкуна и пријатеља црногорских властодржаца», закључио је Мићовић.

Извор: Светигора прес, Р.В.

ВЛАДИКА ЛУКИЈАН: ОЧЕКУЈЕМО ПРОМЕНЕ
У ОДНОСИМА ДВА НАРОДА

У Мирковачкој заветној капели посвећеној Светом великомученику Пантелејмону Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски Г. Лукијан уз саслужење више свештеника и ђакона.

У беседи, на овом традицоналном сабиралишту православних Срба, Преосвећени Владика Лукијан је рекао да је та светиња место са кога су се вековима узносиле молитве за мир, љубав и правду који су нам потреби и сада без обзира на веру и нацију.

“Живимо са људима друге вере и треба живети у миру и љубави. Време у коме живимо је тешко, али очекујемо промене у односима два народа. Срби су овде своји на своме; они су заједно с Хрватима и другим народима изграђивали државу Хрватску и у ове просторе уткали своју културу, своје светиње, Божије храмове и своје дивне обичаје ” речи су Епископа Лукијана.

Извор: Епархија осјечко-пољско и барањска

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: ЉЕПОТА СПАСАВА СВИЈЕТ

Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије присуствовао је синоћ отварању изложбе „Истра у Боки, Ровињу, Котору“, коју је у которској галерији „Код Хомена“ отворио Мајкл Полт, амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Црној Гори.

Изложено је двадесет шест радова разних аутора који су стварали у Ровињу или им је тај град био инспирација.

Љубитељима ликовне умјетности овом приликом обратили су се Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Њено Краљевско Височанство Принцеза Јелисавета Карађорђевић, и сликарка Оља Ивањицки.

Обраћајући се присутнима Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је рекао:

„У праву је велики писац Достојевски да ће љепота спасити свијет. Љепота као одсјај у нама и око нас, Божанске љепоте, љепоте Божанског лика. Ми, који трагамо за том љепотом, који се у њој огледамо и који кроз њу откривамо и себе и тајне свијета у коме живимо. Љепота спасава свијет. То доживљавамо и вечерас гледајући љепоту, не саму умјетничких дјела ствараних људском руком, него и ликова ваших ствараних руком најчудеснијег умјетника, живога Творца неба и земље.

Љепота и стид, додао би Тарковски, спасава свијет јер љепота може бити понекад и преварна и обмањива љепота. Али када се она споји са добротом и стидом, чистотом, са најдубљом човјечношћу онда она заиста спасава“.

Извор: Светигора прес, Ж.К./ С.К.

СЛАВА БРАТСТВА ПРАВОСЛАВНЕ ОМЛАДИНЕ

Светом Литургијом у храму Светог Николе у Котору јуче је прослављена слава Братства православне омладине „Светог Пантелејмона“ из Тивта.

Слављу су поред чланова Братства и свештенства из Боке присуствовали су и гости из Русије, пријатељи Братства православне омладине.

Извор: Светигора прес, Ж.К./ С.К.

УДРУЖЕЊЕ БАЊАНА ПРОТИВ ПРОДАЈЕ ВАЛДАНОСА
ЗБОГ КРШЕЊА ТЕСТАМЕНТА ВЛАДИКЕ САВЕ КОСАНОВИЋА

Удружење Бањана «Владика Сава Косановић» изразило је данас «огорчење и протест против најављене продаје задужбинарске имовине у Валданосу, уз подсјећање да рушиоце задужбина и аманета кад-тад стигне праведан суд».

У саопштењу организација подсјећа да је значајан дио увале Валданос код Улциња задужбинарског карактера, «тестаментарно завјештан од стране блаженопочившег Митрополита Дабробосанског Хаџи-Саве Косановића, који је био поријеклом из Бањана, у корист Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу».

Његов задужбинарски чин је био поништен вољом послијератних комунистичких властодржаца, па је имовина задужбине постала државна, а њен корисник војска. «Ако се оствари заумни наум неокомунистичких властодржаца о продаји Валданоса, тиме би се задао последњи ударац свакој нади на васпостављање Владичиног задужбинарског аманета», стоји у саопштењу.

У саопштењу се додаје да би се том продајом извршио прогон овог архипастира и задужбинара из народног памћења, на исти начин као када га је својевремено окупациона аустроугарска власт прогнала са митрополитског трона у Сарајеву.

Удружење је овим поводом изразило и своју захвалност градоначелнику Улциња Фуаду Ниманију који је стао у одбрану права ранијих власника увале Валданос.

Извор: Светигора, Р.В.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: САМО КРИВОМОЗГИЋИ ВИДЕ КРВАВИ НОВАЦ ЗА ГРАДЊУ ХРАМОВА ПО ЦРНОЈ ГОРИ

«Само кривомозгићи могу да називају крвавим новцем онај новац који људи жртвују од себе и своје дјеце да би градили храмове Божје», казао је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије у току Свете Архијерејске Литургије у цркви Свете Петке у Буновићима изнад Мориња, коментаришући на тај начин најновију изјаву предсједника црногорског парламента Ранка Кривокапића да митрополија зида храмове по Црној Гори новцем који мирише на дуван и крв.

Подсјетивши на ријечи Светог Писма о потреби чувања од лажних пророка, Владика је казао да се они појављују у свим временима. «Земаљско је за малена царство – данас дође сјутра прође, а ако хоћеш некога да видиш ко је и какав је – дај му власт. Тада ћеш видјети да ли је пророк Божји, да ли је свједок човјекољубља, или је лажни пророк», рекао је Владика.

Он је додао да су сви Божји храмови који су у наше вријеме никли по Црној Гори плодови честитих и часних људи, све до црквице на Румији која је посвећена Богу Љубави.

«Кажу, Амфилохије хоће да завађа народ оном црквицом на Румији. Незналице! Све их призивам и Црква их призива на љубав, јер та црквица је посвећена, не Амфилохију, већ Светој Тројици, вјечној Божанској љубави, Оцу и Сину и Духу Светоме, који својом љубављу грли све и сваког, и добро и зло, и ову партију и ону партију, и ову нацију и ону нацију, и овај народ и онај народ, и мртве и живе... А незналице по себи мјере сав свијет».

Владика је у бесједи најавио освежење новосаграђене цркве Преображења Господњег на Кључу за суботу, 20. августа 2005. године.

По завршетку литургије у цркви Свете Петке у Буновићима, Митрополит Амфилохије је благословио славски колач и освештао камен темељац будућег конака у којем ће живјети монахиње.

Извор: Светигора прес, Р.В.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu