Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
22. август 2005. године

РАЗГОВОР ПРЕОСВЕЋЕНОГ ЕПИСКОПА ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКОГ ГРИГОРИЈА СА КАЈ ЕИДЕОМ, СПЕЦИЈАЛНИМ ИЗАСЛАНИКОМ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије, заједно са члановима делегације Српске Православне Цркве која је недавно посетила Сједињене Америчке Државе, Његовим Преосвештенством викарним Епископом липљанским Г.Теодосијем и јеромонахом Иринејем (Добријевићем) референтом Светог Архијерејског Синода разговарао је данас у Патријаршијском двору у Београду са г. Каи Еидеом, специјалним представником Генералног секретара Уједињених нација за процену стандарда на Косову и Метохији.

Преосвећени Епископ Г. Григорије је истакао да се само кроз поштовање људских права и слобода као и отворен и искрен дијалог може наћи излаз из постојеће ситуације, чему кључно може да доприносе исправна процена стања и испуњености стандарда на Косову и Метохији. Владика Григорије је нагласио да Српска Православна Црква и верни народ на Косову и Метохији осећају да постоји опасност од рапидног погоршања безбедносне ситуације и даље угрожености живота преосталих Срба.

На крају разговора Епископ Г. Григорије је господину Еидеу поконио Српско-албански и албанско-српски речник који је недавно, као саиздавач са ИК Јасен из Београда, објавила Информативно-издавачка установа Српске Православне Цркве.

РУСКА ЗАГРАНИЧНА ЦРКВА ПРИДРУЖУЈЕ СЕ АПЕЛИМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ НЕЗАКОНИТО И НЕПРАВЕДНО ЗАТОЧЕНОГ ПОГЛАВАРА ОХРИДСКЕ АРХИЕПИСКОПИЈЕ

Из манастира Свете Тројице у држави Њујорк (САД) приспело је, 20. августа 2005. године, на адресу Његове Светости Патријарха српског г. Павла, следеће писмо:

Ваша Светости,
Светејши и Високодостоjњејши Владико!

Срдачно Вас поздрављам поводом још трајућег великог празника Преображења Господњег и наступајућег празника Успења Богоматере. У ове празничне дане желим да Давалац светлости, Христос Бог наш, походи и милошћу Својом обаспе Високопреосвештеног Архиепископа охридског Јована, који се налази у македонском затвору зато што се одазвао на Ваш позив и активно тежио ка исцељењу црквене поделе кроз ступање у општење са Вашом Светошћу.
Узносећи молитве пред нашом главном светињом, Корено-Курском иконом Мајке Божје, oне која нас при Успењу своме не оставља, надамо се и верујемо да ће се Високопреосвећени Јован ускоро вратити својој пастви и служењу у храму.

Са братском љубављу у Господу
+Митрополит Лавр,
Првојерарх Руске Заграничне Цркве

ОСВЕШТАНА ЦРКВА НА КЉУЧКОМ ТАВОРУ НА БЈЕЛАСИЦИ

На Кључком Тавору, једном од највиших врхова планине Бјеласице 20. августа је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, уз саслужење више архијереја наше помјесне Цркве и молитвено учешће великог броја вјерника из разних крајева Црне Горе, освештао новосаграђену цркву Преображења Господњег, вјерну копију ловћенске цркве Светог Петра Цетињског коју су комунисти својевремено порушили и на њено мјесто саградили пагански маузолеј.

Митрополиту Амфилохију су на Светој архијерејској Литургије саслуживали Епископи будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, милешевски Г. Филарет и умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије.

Владика Атанасије је у надахнутој бесједи истакао значај празника Светог Преображења за историју хришћанства и рода људскога. „Господ је створио сву твар да је преобрази у славу и свјетлост свога Божанства, али не да је уништи него да је прослави, јер преображај није ишчезнуће него обнова и просветљење творевине Божије која је у бити својој добра и назначена за свјетлост. Нека би данашњи празник на овој љепоти, на овој висини, на овој свјетлости био преображење свег нашег живота од таме на свјетлост, од зла на добро, од мржње на љубав“, казао је Владика.

Благосиљајући све који су дошли на Кључки Тавор Владика Атанасије је рекао да смо се овдје окупили ради мира, љубави, славе и свјетлости.

Током Свете Литургије, игуман манастира Ћириловац отац Јоил, који је и ктитор новосаграђене цркве, произведен је у чин архимандрита, а бројне вјернике и свештенство након свете службе Божије поздравили су и на свој начин пјесници, глумци и гуслари.

Извор: Светигора прес (С.Ж./Р.В)

СВЕДАЛМАТИНСКИ САБОР У МАНАСТИРУ КРКИ

На празник Преображења Господњег одржан је Сведалматински сабор у манастиру Крка. За два дана манастир је посетило око 10000 верника. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ сремски Г. Василије уз саслужење домаћина, Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Фотија, затим архимандрита Тихона, игумана манастира Студенице, и бројног свештенства и монаштва епархија сремске, Далматинске и Жичке. Прослава празника је почела 18. августа, вечерњим богослужењем које је служио игуман манастира Студенице архимандрит Тихон.

Као и сваке године на манастирском сабору одржан је и културно-уметнички програм у коме су учествовали КУД „Пелагићево“ из Бања Луке, КУД „Жегар“ из Жегара и певачка група „Динарке“ из Београда. Сведалматинском Сабору су присуствовали: г. Милан Симурдић амбасадор Србије и Црне Горе, Jean Roccas, амбасадор Белгије, гђа. Maria Zissi, отправник послова Грчке амбасаде у Загребу; г. Александар Толнауер и г. Синиша Таталовић из Савјета за националне мањине Републике Хрватске, г. Валери Флореан, из мисије ОЕБС-а у Републици Хрватској и остали бројни гости. Сведалматински сабор у Крки је постао највећи сабор Срба у Хрватској.

Извор: Далматинска епархија

МОШТИ ОЦА ГЕОРГИЈА ВИТКОВИЋА ПРЕНЕТЕ У ХИЛАНДАР

Други пут у његовој повести Хиландару из Старог Русика стигао је благослов: пре осам столећа, када је у Старом Русику замонашен свети Сава; и недавно, 31. маја (13. јуна по новом) када су из тог древног манастира пренете у српску лавру мошти блаженог монаха Георгија Витковића (+1972). У молитвеној благодарности и тишини, преносу моштију је присуствовало петнаестак чланова хиландарског братства, као и монах Порфирије из манастира Симонопетре.

Отац Георгије Витковић (световно име Бранко), рођен је 24. септембра 1920. у селу Милуши, Билећа. Основну школу је завршио у Билећи, а затим се уписује у војно-машинску школу коју завршава са изузетним успехом.

Почетком Другог светског рата заробљен је и смештен у логор у Италији, где проводи две године, а потом је пребачен у Француску.

Студије у Немачкој прекида 1952. године, када одлази у Париз, и уписује Богословски институт Светог Сергија. У Француској се удостојио да упозна и блаженог оца Софронија Сахарова (+1993).

Бранко је, по тврђењу његових пријатеља са Института, попут оца Софронија, веома подробно изучио Старца Силуана, који је тридесетак година раније такође учио на Институту Светог Сергија. Надахнут одлази на Свету Гору где се и замонашио. Походио је и Свету Земљу.

Отац Георгије се упокојио 9. (21.) септембра 1972. године у Старом Русику. У његовој келији се није могло пронаћи ништа, осим мало суварака, врећица чаја, један прекривач и неколико књига.

Свете Мошти оца Георгија бакарне боје показују да су и Господу били угодни његов многотрудни и мученички живот, и подвиг непрекидне молитве. Да је узрастао ''у човека савршена, у меру раста пуноће Христове'' (Еф. 4,13).

Манастир Хиландар га је после тридесет и две године дочекао са тихом радошћу и ненаметљивим звонима са своје куле. Манастирско братство је уверено да о. Георгије стиже у прави час: да учврсти веру у неопходност страдања, тумачећи пламен у коме су гореле зидине као огањ у коме ваља да сагори и преобрази се све што је времено у човеку, као и да објасни да његова велика жртва сада даје вишеструки род у несумњивим предзнацима хиландарског духовног пролећа: ''Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенично павши у земљу не умре, једно остане; а ако умре, много рода роди'' (Јов. 12,24).

Извор: Информативна служба Епархије рашко-призренске

ПРВА ГОДИШЊИЦА ОБНОВЕ МАНАСТИРА
БАЊСКА - ПОСЛЕ 520 ГОДИНА

Средњовековни манастир Бањска, загробна задужбина краља Милутина, прославио је прву годишњицу обнове после пуних 520 година запустелости.

“Тамо где се усели нови живот у манастир, ту и цела околина најпре духовно, али и економски почиње да јача и напредује”, каже Његово Преосвештенство Eпископ рашко-призренски Г. Артемије. Преосвећени Владика и представници локалних власти у Звечану, које су активно учествовале како у обнови манастира Бањске, тако и у прослави годишњице, заједнички се надају да ће упоредо са "васкрсењем овог манастира" оживети и крај око ове велике српске светиње.

Манастир Бањска налази се недалеко од Звечана, десетак километара северно од Косовске Митровице, три километра удаљен од магистралног пута који спаја овај град на северу Косова и Метохије са Рашком. Смештен је под обронцима Рогозне, на десној обали Бањске речице, леве притоке Ибра, у селу које носи исто име као и ова светиња. Саграђен је почетком 14. века на темељима старије богомоље, која је у време Милутиновог оца, краља Стефана Уроша Првог, била седиште бањске епископије.

Бригу о градњи Бањске, краљ Милутин, највећи ктитор међу српским средњовековним владарима, који је према предању "40 година владао и 40 цркава подигао", препустио је свом духовнику, потом првом игуману бањском, а онда и архиепископу српском Данилу Другом. У време владавине њеног ктитора, Бањска је била четврти по рангу и, судећи према оснивачким повељама, најбогатије дарован српски манастир, чији је комплекс обухватао одбрамбене куле, репрезентативну трпезарију и низ других грађевина које су током векова више пута мењале намену.

Због прича о чувеној Милутиновој манастирској ризници, у Бањску су одмах после Косовског боја стигли Турци, који су ненашавши благо, манастир запалили. Током турске власти око манастира је подигнуто утврђење, а црква је била претворена у џамију и као исламска богомоља коришћена је до Првог светског рата. Манастир је највише страдао у 17. веку у време Аустријско-турског рата, а бањски подови због потраге за благом краља Милутина више пута су прекопавани.

Иако је рестаурација бањске цркве завршена 1938. године, радови на духовној и материјалној обнови манастира започели су пре две године. Уз помоћ Координационог центра Србије и Црне Горе за Косово и Метохију саграђен је нов манастирски конак. Манастир је свечано отворен пре годину дана, 15. августа, на празник Преноса моштију светог првомученика и архиђакона Стефана, који манастир Бањска слави као храмовну славу.

Извор: Информативна служба Епархије рашко-призренске

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu