Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
23. август 2005. године

ИЗАБРАН ЈЕРУСАЛИМСКИ ПАТРИЈАРХ

У храму Васкрсења Христовог у Јерусалиму, 22. августа 2005. године, одржана је изборна седница Светог и Свештеног Синода Јерусалимске Патријаршије на којој је за Патријарха јерусалимског једногласно изабран досадашњи Архиепископ таворски Г. Теофил.

Сагласно Уставу Јерусалимске Цркве, избору за новог Патријарха претходила су три састанка архијереја Jерусалимске Цркве: прво је сачињен списак од 13 кандидата за патријарaшки престо; затим је Свети Сабор (који је сачињавало - 14 чланова Свештеног Синода, 21 архимандрит јерусалимских манастира и 12 представника епархија) изабрао три кандидата. На крају су чланови Свештеног Синода Јерусалимске Патријаршије за новог Патријарха једногласно изабрали Архиепископа таворског Г. Теофила, као 140. у низу прејемника на трону светог апостола Јакова, брата Господњег.

Животопис новоизабраног Патријарха јерусалимског Теофила:

Блажењејши Патријарх Теофил (мирско име Илија Јанопулос) рођен је 1952. године у Грчкој. У Братство Светога Гроба ступио је у јулу 1964. године, а исте године уписује Јерусалимску патријаршијску школу, коју завршава 1970. године. Блажењејши Патријарх јерусалимски Венедикт га је замонашио 28. јуна 1970. године. На монашењу је добио име Теофил. Исте године је рукоположен у чин ђакона, а 1975. године, Архиепископ јерапољски га рукополаже у презвитерски чин. После завршетка студија на Богословском факултету Атинског Универзитета, постао је Главни секретар Светог Синода у Јерусалиму. Године 1978. удостојен је архимандритске титуле. У периоду између 1991. до 1996. године постао је игуман манастира Светог Георгија Победоносца у Кани Галилејској, а од 2001. до 2003. био је представник Јерусалимског Патријарха при Руској Патријаршији. Године 2003. постао је епитроп Патријарха јерусалимског у Катару, а следеће године Свештени Синод јерусалимске Патријаршије изабрао га је за скевофилакса (чувара Гроба Господњег). Хиротонисан је за Архиепископа таворског 14. фебруара 2005. године, а већ 22. августа исте године изабран је за Патријарха јерусалмиског.

Извор: www.pravoslavie.ru

ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ЗАГРЕБУ

У Српској Православној Црквеној Општини загребачкој свечано је прослављена храмовна слава цркве Светог Преображења Господњег. Молитвено славље отпочело је бденијем уочи празника, које је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Јован са загребачким свештеницима. На сам дан Светог Преображење служена је Света Архијерејска Литургија на којој се традиционално причешћује велики број загребачких Срба. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач и освештано славско жито и грожђе.

У својој беседи, Високопреосвећени Митрополит поздравио је све верне, честитајући им заједничку славу. Такође се осврнуо и на протеклу годину и активности које су се одвијале у оквиру Црквене Општине загребачке. На крају је Високопреосвећени Митрополит позвао све присутне на трпезу љубави.

ПРАЗНИК ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У КОМОГОВИНИ

Његово Преосвештенство Епископ славонски Г. Сава и Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим служили су Свету Архијерејску Литургију, на дан Преображења Господњег, у манастиру Комоговина, уз саслужење свештенства и монаштва. По освећењу славског колача Епископ Герасим је одржао поучну беседу у којој је истакао смисао и значај Преображења Господњег, великог празника Православне Цркве.

Истог дана у поподневним часовима, Преосвећени Епископ Герасим освештао је парохијски дом у Костајници.

Село Комоговина лежи на путу из Петриње у Костајницу, у близини ушћа потока Бадушнице у Суњу. На месту где не некада био манастир, данас је комоговинска парохијска црква. С југа су огранци планине Шамарице. На брду Градини, лијево од потока има трагова каштела. На север од Суње диже се Кордић брдо.

Овај крај подарио је краљ Матија 1482. године, српском деспоту Вуку Гргуревићу — Бранковићу, званом „Змај Огњени Вук. После Вука Комоговином су управљали држали мађарски великаши Банфи и хрватски Зрински. — Као напуштен и срушен град спомиње се Комоговина 1696. године.

Комоговина је у XVIII веку била народно-црквени центар у Банији. Колико је манастир тада био развијен, показују трагови водовода од извора Пуаловца под брдом Чардачиштем до манастира. У Комоговини бораве и прва три епископа Костајничког владичанства 1715 — 1738 Угарковић, Димитријевић (Митровић) и Љубибратић. Епископ Андријевић прелази у Костајницу. Епископска црква, испрва дрвена, била је као и Моштаница посвећена Св. Арханђелу Гаврилу. Године 1728. спомиње се црква Вазнесења Господњег а сад Преображења Господњег.

За манастир је чувени Христифор Жафаровић израдио, 1743. године, бакрорез Вазнесења, манастирске славе, да би се могли снимити отисци за дар вернима. Ова плоча с натписом налази се данас у Повјесном музеју Хрватске у Загребу као похрана драгоцјености Српске Православне Цркве.

ОСВЕЋЕЊЕ ЗВОНА У ОТИШИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије, у недељу 21. августа 2005. године, служио је Свету Архијерејску Литургију у Отишићу и том приликом освештао је два нова звона за цркву Светог Архангела Михаила. Епископ Фотије у своме обраћању сабраном народу је рекао да је ово освећење звона видљиви знак почетка обнове цркве у Отишићу, која би требала допринети и обнови самога села Отишића у којем су на жалост куће православних Срба још увек порушене и вапију за обновом.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu