Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
1. новембар 2005. године

ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР ПРОСЛАВИО КРСНУ СЛАВУ

ЦЕТИЊЕ, 31.10.2005.г.(Светигора прес)- Светом Архијерејском Литургијом коју су у Цетњском манастиру јутрос служили Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Њихова Преосвештенства Епископи Америчко-канадски Новограчаничке Митрополије Г. Лонгин, Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, Полошко-кумановски Г. Јоаким и умировљени Епископ Захумско-херцеговачки Г. Атанасије данас је на Цетињу почела прослава празника Светог Петра Цетињског, вјероватно највеће личности у историји Црне Горе.

Обраћајући се архипастирском бесједом бројним окупљеним вјерницима јутрос у Цетињском манстиру, Преосвећени Епископ Лонгин је рекао да увијек када се Хришћани окупе на молитву, они свједоче о изобилној љубави Божијој према човјеку и потврђују ону јеванђелску истину да је Бог толико заволио овај свијет да је и Сина Свог јединородног дао да се спасу сви који у Њега вјерују и да нико не погине већ да задобије живот вјечни. Својом љубављу према Богу и ближњем свом ми одговарамо на љубав Божију и тако се спасавамо. «Одазивајући се на љубав Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија сабрали смо се овдје поред моштију Светог Петра Цетињског, руке Светог Јована Крститеља и дијела Часног Крста, да се са овим благочестивим народом Богу помолимо и милост измолимо да наш род опстане на путу Његовом, на стази православној Хришћанској која води у живот вјечни», рекао је Преосвећени Владика Америчко-канадски.

Владика Лонгин је нагласио да духовно се хранећи ријечима Светог Јеванђеља и дивним химнама црквеним на Светим Литургијама ми из храмова излазимо оснажени и спремни да лакше носимо свој животни крст, а слушајући и читајући ријечи Светог Јеванђеља ми у ствари слушамо ријечи самог нашег Господа Исуса Христа, ријечи Божије изговорене нашим људским језиком. А ријеч Божију не треба само слушати, подсјећа нас Црква Божија, по њој треба живјети. За нас православне Хришћане Свето Писмо је књига радости, књига наде и књига живота, вјечна ријеч Божија која спасава и велика је радост за нас када знамо да је свака ријеч у Јеванђељу нама упућена и да нас Господ на свакој страници позива на покајање и живот по ријечи Његовој, нагласио је Преосвећени Владика.

Преносећи братски поздрав православних вјерника из Новограчничке Митрополије Владика Лонгин је честитао славу Цетињског манастира, велике Светиње Свеправославне Митрополиту Амфилохију, братији Цетињског манастира као и школску славу Богословије «Светог Петра Цетињског». «Ми се Богу молимо и Светом апостолу Луки, љекару и иконописцу да излијчи све наше духовне и тјелесне ране, наше боли и недаће, а Свети Петар Цетињски да буде наш моћни заступник пред Престолом Божијим», поручио је окупљеним вјерницима Владика Лонгин.

У току Свете службе Божије Високопреосвећени Митрополит Амфилохије рукоположио је у чин ђакона Саву Топаловића, свршеног студента Богословског института.

Светковина је настављена празничном духовном академијом која је одржана у Владином дому а затим је у згради Богословије Светог Петра Цетњског обављено ломљење славског колача.

С.К.

АКАДЕМИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА ЖИВОПИС И ОБНАВЉАЊЕ ЖИВОПИСА ПРОСЛАВИЛА СВОЈУ КРСНУ СЛАВУ СВЕТОГ ЛУКУ

На Академији Српске Православне Цркве за живопис и обнављање живописа, јуче је, веома свечано, прослављена крсна слава Свети апостол и еванђелист Лука.

Просторије велике галерије Академија биле су премале да приме госте, професоре и студенте ове угледне високошколске уметничке установе Српске Православне Цркве.

После резања колача и молитве, протојереј проф. др Радомир Поповић, декан Академије, је у беседи, поздрављајући присутне, нагласио да изображавањем лика Господњег, ми, у источној Православној Цркви, утврђујемо себе у истини једног, истинитог и живог Бога.

Прелепо појање хора Богословског факултета, под управом проф. Предрага Миодрага, са изванредном солисткињом, госпођицом Јеленом Радовановић - сопраном, посебно је украсило свечарску атмосферу.

У Задужбини Илије Милосављевића Коларца у Београду је у 18 часова отворена изложба икона на папиру, које су живописали студенти прве године Академије Српске Православне Цркве. Овом приликом је протојереј проф. др Радомир Поповић, декан Академије, уручио дипломе студентима који су дипломирали током 2005. године.

ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ ОСВЕТИО ЗВОНА
ЗА НОВИ ХРАМ У МЛАДЕНОВУ

У недељу, 17/30. октобра текуће године, на празник Светог пророка Осије и преподобномученика Андреја Критског, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј извршио је свечани чин освећења звонa за новосаграђени храм посвећен Светом пророку Илији Тесвићанину Боговидцу у Младенову уз саслужење свештенства бачкопаланачког намесништва и двојице ђакона.

По одслуженом светом чину вернима се обратио Епископ Иринеј и архипастирском поуком и благословом духовно и молитвено окрепио, у великом броју, окупљени верни народ благодарећи Богу што се данас налази у Младенову пред још једним новим храмом у Епархији бачкој, наглашавајући да се од данашњег дана у историјату изградње овог храма бележи значајна прекретница, јер када се поставе и уздигну знаци Часнога и Животворнога Крста Господњега – знака победе над смрћу и знака вечнога живота – то више никада неће бити обично профано место него светиња подигнута Светоме над светима, Живом Истинитом Богу и Његовом великом слузи светом пророку Илији Тесвићанину.

Честитавши извршење овог свечаног чина надлежном пароху, свим члановима младеновачке црквене општине и свим сабраним верницима овога места и околине, Господин Епископ је уручио архијерејске захвалнице свима заслужнима за досадашњу изградњу овог светог храма и пожелео свима Божјег благослова и успеха у предстојећим активностима и подухватима око коначног уређења новосаграђеног храма.

Епископу Иринеју је, у име часника црквене општине, свих парохијана и у своје име, захвалио пречасни јереј Бранислав Спасојев, месни парох.

Ђакон Бранислав Мркић

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МЕЂУРИЈЕЧЈУ

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је уочи празника Светој Луке и Светог Петра Цетињског, служио Свету Архијерејску Литургију и обавио освећење цркве Светог апостола и јеванђелисте Луке, у Међуријечју код Колашина.

Обраћајући се бројним Ровчанима и њиховим гостима, Високорпеосвећени Митрополит је нагласио да је: ''Човјек, као биће створено за вјечност и непролазност, свједочанство да постоји Бог. Нема правих људи осим оних који вјерују у вјечност и непролазност'', наглашавајући да храмове дижемо у име Бога Живога.

Послије Владике, пригодном бесједом се присутнима обратио и предсједник Црквеног одбора Родољуб Јовановић, који је истакао да ће се на оваквим светињама, које говоре ко смо и који су нам коријени, подизати наредне генерације. ''Овај свети храм биће стожер јединства, љубави, слоге и толеранције, а народ ће као највеће врлине људскога живљења слиједити Божије заповијести'', рекао је Јовановић.

Храм Светог Луке је подигнут 1881. године, али су вријеме и небрига људи учинили своје, па је он дуго био запуштен. Прије двије године је започела његова обнова, која је захваљујући труду и прилозима мјештана, сада успјешно приведена крају.

Извор: Светигора прес, Ж.В.

ПРОМОЦИЈА НОВИХ ИЗДАЊА ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ ''ИСТОЧНИК'' ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ НА 50. МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ

Издавачка кућа ''Источник'' Српске православне Епархије канадске, представила је на штанду Српске Православне Цркве, љубитељима књиге, посетиоцима и гостима 50. Међународног сајма књига у Београду, своја најновија издања, и то: ''Никола Тесла и његово време'' , аутора Саве Н. Вујновића, две књиге проповеди из едиције ''Свештеници својој пастви'' - ''Има ли наде?'' протојереја ставрофора Лазара Вукојева и ''Духовне цртице'' протојереја Милорада Лончара и ''Плаштаница стиха'' др Давора Миличевића.

О новим издањима су говорили Његово Преосвештенство Епископ канадски Г. Георгије, књижевник Рајко Петров Ного, др Бранимир Јовановић, некадашњи директор Музеја Николе Тесле у Београду, протојереј-ставрофор Василије Томић, протојереј Милорад Лончар и др Давор Миличевић.

''Никола Тесла и његово време'' – друго допуњено издање књиге, чије је прво издање давно распродато, Издавачка кућа Епархије канадске Источник, објавила је поводом 150-годишњице Теслиног рођења. Књигу је приредио Сава Н. Вујновић, као велику народну читанку која би, по речима Рајка Петрова Нога, требала да буде, једна од оних насушних књига у свакој српској кући у расејању, која би укућане свагда подсећала ко су и одакле су, ко је њихов лучоноша, чије име и презиме, знак распознавања и еталон идентификације, у том истом далеком и замршеном свету, носе. Прикупљао је приљежни Сава Н. Вујновић све што је у далеком свету и још даљој отаџбини могао о Лики, а нарочито документа из Теслиног времена, посебно о Теслином оцу, проти Милутину и Теслиној мајци, Ђуки; затим, све оно што су о Тесли сведочили његови школски другови, стручњаци, путници-намерници, дипломате, професори и новинари, а што би загонетног Николу Теслу могло осветлити као човека, научника, родољуба и верујућег истраживача васионе и њених закона.

Како је широко замишљена и темељито заснована Вујновићева читанка о Тесли, може се видети из садржаја који има 15 повеликих одељака у које је приређивач распоредио изузетно обимну грађу.

Чар ове књиге је у томе што су записи, разговори, студије, сведочанства, расправе и чланци упућених аутора, дати упоредо са простодушним виђењима тзв. обичног света, који углавном види оно што жели и очекује. Из свега овога пред пажљивим читаоцем израња портрет научника и проналазача-“чаробњака”, чудака и Божијег усамљеника Николе Тесле, који се игра муњама и громовима.

Књига проповеди ''Има ли наде?'' – Едиција Свештеници својој пастви, књига 4.

Протојереј-ставрофор Лазар Вукојев, свештеник хамилтонски, своје пастирске поруке и Богомудре поруке преточио је у својеврстни зборник, антологију богоугодних речи које је овај угледни свештенослужитељ произносио својим верницима на велике празнике, али и током недељних богослужења.

Проповеди проте Лазара Вукојева верно следе традицију црвеног проповедништва које се у Српској православној цркви негује вековима. Међутим, овај корпус садржи и одређену посебност, како по избору, тако и по месту и времену када су изговорене. Све проповеди имају своје полазиште и темељ у Јеванђељу, из којег прота Лазар преноси поруке и поуке и уноси их у свакој прилици и пригоди у наш свакодневни живот.

“Својој пастви успео је, кроз своја поучитељна слова, да укаже и на пут Богопознања, да их поучи у православној вери и светосавској традицији. Лепотом језика и богатством речи, прота Лазар је успео кроз овај саборник да препева светојеванђељске догађаје и приближи их времену и догађајима са којима се сусрећу људи трећег миленијума.” (др Слободан Милеуснић)

''Духовне цртице'' – протојереј Милорад Лончар – Едиција Свештеници својој пастви, књига 5.

Петом књигом едиције Свештеници својој пастви, Источник је, када је ауторство у питању, по први пут закорачио ван граница Епархије канадске. Проповеди проте Милорада Лончара, који је деценијама ревновао у српским храмовима скоро на свим континентима широм земљиног шара, а последњих година у Чикагу, узбудљиво је духовно штиво чији језички профил задржава све особине живе речи и протиног обраћања са амвона. Својим проповедима отац Милорад Лончар даје одговоре на теме које живот намеће и поставља. Између редова се чита и судбина једног свештеника који дели, и на себе прима, муку запитаности и искушења свога стада. Колико слови Реч Божију, ова књига једнако осликава и време и људе урбаног америчког центра.

''Плаштаница стиха'' – др. Давор Миличевић - О православном духу у српској савременој поезији

Иако ова књига није “Источниково” издање (издавач је Завод за уџбенике – источно Сарајево), она на известан начин, излази из Источникове духовне радионице јер је аутор део уређивачког тима Источника. Према речима Епископа канадског Господина Георгија, аутор се прихватио тешког задатка да изложи превредновању устаљене књижевне судове постављене под утицај европског рационализма. Успостављање аналогија између теолошког и поетичког мишљења овде подстиче на даље истраживање у којима би се дефинисаност духа профила нације, тражило у православљу као нашем најдубљем упоришту.
Како истиче Рајко Петров Ного ''Плаштаница стиха'' из темеља покопава доминирајуће постмодернистичке теорије због чега би могла или да изазове опште полемике или да буде свесно прећутана.

Својим присуством промоцију издавачке куће ''Источник'' увеличали су Њихова Преосвештенства: Епископ америчко-канадски Митрополије новограчаничке Г. Лонгин, Епископ западноевропски Г. Лука, и Епископ хвостански Г. Атанасије.

Госпођа Светлана Спајић, познати извођач изворне музике је својим надахнутим појањем српских песама дочарала лепоту и пренела музичко благо Косова и Метохије, Босне, Лике и Далмације.

Зорица Салијевић

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ РУМУНСКИ ПАТЕРИК

Источно америчка Епархија се на овогодишњем, 50. Сајму књига, представила изванредном књигом јеромонаха Јоаникија Балана “Румунски патерик” коју је са румунског превео Епископ источно амерички Г. др Митрофан. Рецензент књиге је био Епископ сремски Г. Василије, а за штампу је приредио г. Петар А. Бојковић.

О значају овог Патерика говорили су Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије, протојереј проф. др. Радомир Поповић, протонамесник проф. др Драгомир Сандо и господин Петар Бојковић.

Веома надахнуто казивање Епископа Атанасија привукло је пажњу великог броја посетилаца Сајма. Потом су о књизи, али и о Румунској православној Цркви, монаштву и изванредним утисцима са поклоничких путовања, говорили Проф. др Радомир Поповић и др Драгомор Сандо. Слушаоци су имали изванредну прилику да из занимљивих беседа много науче. Господин Петар Бојковић је говорио о приређивању књиге за штампу и посебно се захвалио протођакону Радомиру Ракићу који им је помогао радећи редакцију превода на српски језик.

Ово изванредно представљање значајне књиге је лепотом појања обогатио хор цркве Ружице, којим је дириговала госпођица Ерна Стипанић.

МЕТОХИЈСКО ВЕЧЕ

Последњи програм који је организован на штанду Српске Православне Цркве, на овогодишњем, 50. Сајму књига, у организацији Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве, било је вече документарног филма.

Приказана су два изванредна документарна филма “Кула Гарића” и “21. век”, о животу Срба у Метохији у време највећих страдања. Аутор филмова, госпођица Јелена Бојовић, (сниматељ, сценариста и режисер), је остварила изванредна уметничка дела, али и потресна сведочанства. Ови филмови су на многим светским фестивалима добили највиша признања, но, нажалост, још нису приказани на нашој телевизији.

Филмови су снимани од фебруара 1999. па до мартовског погрома 2004., тако да се види права Голгота Срба на Косову и Метохији.

Потресне слике страховите трагедије породице Гарић у филму “Кула Гарића” и “21.век”, прича о пет старица, које су остале у Ђаковачкој цркви, све до њеног потпуног рушења 17. марта 2004. године, нису оставиле никога равнодушним.

У НОВОМ САДУ ОТПОЧЕО ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА И ДУХОВНИХ РАЗГОВОРА ТРИБИНЕ ШКОЛЕ ПРАВОСЛАВНЕ ДУХОВНОСТИ

У недељу, 30. октобра 2005. године, после летње паузе, настављена су предавања и духовни разговори у Гимназији Јован Јовановић Змај, у организацији Школа православне духовности, у Новом Саду.

Циклус предавања и разговора ове јесени посвећен је пастирској и просветној мисији Цркве, а прво предавање на тему “Црква и школа” одржао је Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. др Иринеј.

Предавања се одржавају недељом у 19 часова, у Свечаној дворани Гимназије.

ЕПАРХИЈУ БАЧКУ И ОВЕ ГОДИНЕ ПОСЕТИЛА ГРУПА ЕВАНГЕЛИЧКИХ ХРИШЋАНА ИЗ НЕМАЧКЕ НА ЧЕЛУ СА ПАСТОРОМ ДР МАНФРЕДОМ ВАГНЕРОМ

У среду, 26. октобра 2005. године, уочи празника Преподобне мати Параскеве, Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. др Иринеј служио је свечано празнично бденије у Саборном храму у Новом Саду.

На крају светог богослужења Преосвећени Господин Епископ упутио је хришћанску добродошлицу и пригодним речима поздравио групу од око две стотине посетилаца из Републике Немачке, предвођену евангелистичким пастором др Манфред Вагнером.

Они су, према речима господина Вагнера, кренули на поклоничко путовање у обилазак местa где су некада живеле подунавске Швабе. Већина од њих су управо рођени овде или су потомци домаћих Шваба, који су сада по први пут дошли у завичај својих предака.

Његово Преосвештенство Епископ Иринеј је истакао да је једини начин да се превазиђу рђаве и болне успомене из прошлости - којих нажалост не недостаје ни нашем ни немачком народу, ни било коме на овој земљи – тај да се међусобно посећујемо и делимо заједничку хришћанску љубав.

Захваљујући се на речима добродошлице, пастор Вагнер је рекао да су њихови доласци у последње две године, у истом месецу, сада већ постали лепа традиција, истичући да су сви они на овај пут кренули са великом радошћу и благодарношћу. Поред осталог г. Вагнер је рекао да су поздравне речи на њих деловале исцелитељно и да се због топлине дочека осећају као хришћани међу својом браћом и сестрама хришћанима, наглашавајући да смо сви пред Богом једно и да сви ми верујемо у једнога Господа Исуса Христа, још једанпут благодарећи што су у Љубави Христовој срдачно примљени.

Био је то дирљив и пријатан сусрет хришћана које и поред међусобних разлика повезује једно Јеванђеље Христово и упућеност једних на друге у заједничкој нади на лепше и боље сутра.

ђакон Бранислав Мркић

СРБИ ОБЕСПРАВЉЕНИ У МНОГИМ ДИЈЕЛОВИМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај оцијенио је у интервјуу “Срни” да су у многим дијеловима БиХ Срби обесправљени и да су грађани другог реда.

"Само из Епархије дабробосанске иселило се око 280 хиљада Срба. Многа српска насеља су уништена, многи црквени објекти оштећени, а неки и потпуно уништени" - рекао је Митрополит Николај и упозорио да је, према подацима које има Црква, повратак Срба у Федерацију БиХ /ФБиХ/ веома мали, скоро занемарљив.

Према његовим ријечима: “млађи људи, који би могли да стварају породицу, не враћају се, јер немају запослења”.

"Упркос томе, може се рећи да је, духовно стање нашег народа, онолико колико га има, добро, јер се људи окупљају око мајке Цркве и то им даје снагу да опстану" - нагласио је Високопреосвећени Митрополит Николај.

Оцјењујући положај Срба у Сарајеву, Митрополит Николај је навео да они, углавном, враћају имовину како би је продали или замијенили.

"Из Сарајева и његове околине иселило се више од 200 хиљада Срба. Повратак је, као и у цијелој ФБиХ, на веома ниском нивоу. Запошљавање је никакво, а присутан је и страх Срба, чак и при посјећивању светих храмова" - изјавио је Митрополит дабробосански.

Он није могао да коментарише ко је одговоран за то што ће многе области у БиХ, гдје су живјели грађани православне вјероисповијести, остати без њих, иако су у многим дијеловима земље обновљени вјерски објекти.

Према митрополитовим ријечима, Црква није одговорна за питања повратка, а увијек се трудила да прва дође на мјеста одакле су вјерници протјерани.

"Ствар је политичара да они дају своју оцјену ко је одговоран за овакво стање" - рекао је Митрополит Николај.

Он није могао да одговори ни на питање да ли Срби у ФБиХ имају механизме за остваривање правне, културне, језичке, социјалне, вјерске и сваке друге равноправности, наглашавајући да Црква може само захтијевати заштиту својих и права својих вјерника што се тиче вјере и вјерских слобода.

"Црква може припомоћи и апеловати на заштиту и других видова равноправности, али би ту кључну улогу требало да одиграју политички прваци које је тај народ изабрао како би штитили њихова права" - додао је Митрополит дабробосански.

Он је нагласио да се СПЦ не бави политиком, "осим ако неки искривљени умови не сматрају политиком бригу за властити народ".

"Црква са својим народом ради на реализацији Јеванђеља Христовог, јер Христово Јеванђеље јесте једина наша `политика`" - рекао је Митрополит.

Одговарајући на критике на рачун Српске Православне Цркве да се није довољно дистанцирала од оптужених за ратне злочине и од самих ратних злочина почињених у име српског народа, Митрополит Николај је нагласио да се Црква није бавила, нити се бави тим проблемом, јер се не бави политиком.
По вечима Митрополита Николаја: "То је искључиво политички проблем и налази се изван нашег домена одговорности"

Митрополит Николај је нагласио да његов долазак у сједиште Митрополије дабробосанске у Сарајеву послије рата није имао везе са његовим жељама, него је дошао "по послушности Српској Православној Цркви и одлуци Светог Архијерејског Сабора", јер је изабран за Митрополита.

Напоменуо је да је Митрополијска резиденција, која је у рату запаљена и чији је добар дио изгорио, обновљена након рата, а пошто је сједиште Митрополије дабробосанске у Сарајеву већ више од 300 година, било је логично да Митрополит обитава у својој резиденцији.

Господин Митроплит је рекао да су односи Српске Православне Цркве са међународним институцијама, који су прекинути након акцје СФОР-а на Палама, 1. априла прошле године, остали исти до данас, јер ове институције "нису рекле истину о догађају на Палама, када су отац Јеремија Старовлах и његов син брутално претучени".

На питање да ли је премјештај свештеника Јеремије Старовлаха у Архиепископију београдско-карловачку у Србији, лоша порука за Србе у БиХ, митрополит Николај је рекао да здравствено стање оца Јеремије и његовог сина Александра захтијева честе љекарске прегледе и да је то био једини разлог премјештаја.

"То је оправдан разлог и не може бити никаква лоша порука Србима у БиХ. Наши вјерници то разумију и прихватили су премјештај као неопходност" - додао је Митрополит дабробосански.

Према његовим ријечима, Међурелигијско вијеће БиХ, које чине први људи Српске Православне Цркве, Католичке цркве, Исламске вјерске заједнице и Јеврејске заједнице у БиХ, се редовно састаје и обавља текућа питања, међу којима су слобода вјере, међувјерска сарадња, остварење помирења међу народима и друга питања од заједничког интереса.

"Очевидно је да је Међурелигијско вијеће ту имало много успјеха, а очекујемо да ће тога у будућности бити и више" - изјавио је Господин Митрополит.

Свим грађанима, вјерницима у БиХ, Митрополит дабробосански поручио је да се, прије свега, моле Богу, а Србима посавјетовао да буду добри и активни чланови Цркве Христове, попут својих предака.

"Тако ће, испуњавајући Божји закон, испунити и све људске законе" - поручио је Високопреосвећени Митрополит дабробосански Г. Николај.

Драгомир СИМОВИЋ

Извор: www.mitropolijadabrobosanska.org

ПРЕДАВАЊЕ ЕПИСКОПА АТАНАСИЈА У САРАЈЕВУ

Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије одржао је, у петак 28. октобра 2005. године, у Дому Свете Текле код Старе сарајевске цркве, у оквиру "Духовних трибина - Православни разговори" Хришћанског културног центра из Сарајева, предавање на тему: Лик човјека - некад и сад.

Епископ Атанасије је предавање започео тврдњом да сваки човјек гради свој свијет тиме што изабира свога Бога. Његов поглед на свијет, weltanshauung, резултат је његовог интимног, дубљег избора. Сваки човјек собом свједочи Бога кога је изабрао, и свако свједочење је опис оних блага за која се његово срце опредијелило, о чему је говорио и о. Георгије Флоровски. Познато је да о овој теми говоре теологија и философија, као и психологија. Појам лика Божијег у човјеку је par excellance библијско поимање, и нема га у источњачким религијама.

Епископ Атанасије истиче да је источно-медитерански басен понудио концепцију човјека и цивилизације која је темељ човјечанства. Антропологија и култура као и представе о човјеку и култури непорециво су обиљежене библијско-хришћанским менталитетом и визијом човјека као личности која је незамислива без заједнице са другима.

Ранохришћански спис - Дијалог Теофила Антиохијског са паганином Автоликом - почиње ријечима: „Покажи ми твог човјека па ћу ја теби показати мога Бога“. У овој истини, да човјек собом одражава и манифестује Бога, психологија је видјела опасност идентификације и губљења индивидуалности свога Ја, поистовјећивањем са неким Над-ја. Поједини философи, рецимо Сартр, такође су говорили о „пројекту“ човјека као алијенацији. Епископ Атанасије је примјерима из живота и историје показао да се ту не ради о ишчезнућу човјека, него о његовом разрастању у Христу. На крају крајева, Јован Богослов упозорава хришћане: „Дјечице, чувајте се идола“, управо зато што човјек може било кога да изабере као бога. Јер, хришћански Бог поштује другост, како човјека тако и свијета. Он му омогућава да надиђе своју природу и да живи и функционише тако да гријех, смрт и пропадљивост немају коначну ријеч над егзистенцијом. Слика је лик Божији, а подобије може да значи идентичност. Посебно је упечатљив примјер Светог Јована Богослова који се умногоме разликује од синоптичара (остала три јеванђелиста) по томе какву слику Христа нам предаје. Она говори понајвише о односу који је љубљени ученик имао са Христом.

Потом се владика Атанасије, с обзиром на тему „Лик човјечији некад и сад“, осврнуо на савремену ситуацију. Истакао је да модерна цивилизација води ка „поравнању“ или да угрожава људску личност. Слично источним религијама које говоре о бесмртности без бесмртних личности, о љубави без љубећих итд. тако и модерни модел друштва води ка омасовљењу без личне јединствености. Међутим, човјек ће се увијек опирати таквој тенденцији. Човјек ће се увијек опирати клишеима, жудећи за истинским ликом Божијим у себи.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu