Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
10. новембар 2005. године

ПРИНЦ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ У АУСТРАЛИЈИ

На позив Његовог Преосвештенства Епископа аустралијско-новозеландског Г. Милутина Његово Краљевско Височанство Принц Александар допутовао је јуче, са Принцезом Катарином, у шестодневну посету Србима који живе у Аустралији.

“Веома је важно да припадници нашег народа буду амбасадори наше земље у свету. Такође је важно да се створи мост између наше земље и Аустралије, и да се упути позив Аустралијанцима да дођу и инвестирају у Србију“, рекао је Принц Александар на Конференцији за медије по доласку у Мелбурн. “Срби поштују свакога, Србија мултиетничка и мултиконфесионална заједница у којој се поштују људска права”, порука је Принца Александра Карађорђевића.

Добротворној вечери, приређеној у Мелбурну, у част Принца Александра, присуствовали су г. Ричард Вајн, изасланик Стива Брекса, премијера Викторије, канцелар Марија Семпи, градоначелник Данџендона и представници Монархистичке Лиге Аустралије.

Преосвећени Епископ Г. Милутин је поздравио драге госте из Отаџбине и изразио захвалност на њиховом на доласку у Аустралију и јасном залагању за слогу и солидарност.

Господин Вајн је похвалио српску заједницу на овом континенту, јер се она уклопила у своју нову домовину уједно поштујући и негујући своје националне и традиционалне вредности.

Принц Александар Карађорђевић изразио је захвалност Аустралији која је постала топли дом многим Србима, а њих је позвао да буду и остану добри грађани Аустралије.

Током посете Аустралији, Принц Александар ће посетити Српску Православну Цркву и српску заједницу у Камбери и Сиднеју, и срести се са високим званичницима аустралијске администрације.

Од посебног значаја биће полагање камена темељца за Колеџ Светог Саве, чије је земљиште освештао Његова Светост Патријарх српски Г. Павле приликом своје прошлогодишње канонске посете. То ће бити прва школа Српске Православне Цркве у Аустралији.

РЕАГОВАЊЕ ПОВОДОМ ЧЛАНКА „АМФИЛОХИЈЕ МОРА ДА ПОШТУЈЕ БОЛНИЧКИ РЕД“ ОБЈАВЉЕНОГ У ДНЕВНИМ НОВИНАМА ВИЈЕСТИ 09.11.2005. г.

Митрополит је уз писмену дозволу Суда и Полиције дошао јуче око 12 часова у посјету болесном Благоју Тапушковићу, послије Литургије у храму Св. Димитрија на Крушевцу. Посјету је спријечила директор Неуролошке Клинике Др Мира Чукић, изјавивши да Митрополиту неће бити дозвољено да посјети болесника ни у вријеме уобичајене посјете између 14 и 15 часова. Митрополит, запањен оваквим поступком, који му се догодио први пут у животу ( а посјећивао је бројне болнице и болеснике како код нас тако и широм Европе и Америке – без икаквих проблема је два пута посјетио и затвор у Хагу), са жалошћу је само изјавио: „Та директорка Неуролошке Клинике понаша се болесније од оних које лијечи. Тешко болесницима са таквом докторком!“

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ
МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Извор: Светигора прес

JАВНО САОПШТЕЊE ПРАВНОГ САВЈЕТА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Правни Савјет Митрополије црногорско-приморске на свом засједању одржаном у просторијама Храма Христовог Васкрсења 07.новембра 2005.г. изражава своју озбиљну забринутост због новог таласа распиривања антицрквеног духа у Црној Гори који води директној дискриминацији Цркве, њеној обесправљености и прогону. Навешћемо само неке од примјера све израженијег стављања Цркве ван закона.

Рушење темеља Цркве Светих новомученика на Пардусу је злослутна манифестација насиља над правдом, правом и моралом и чин је дрског ругања онима којима је овај Храм посвећен.

Разарање црквених темеља надомак Подгорице, неодољиво подсјећа на ратне и послијератна партијске егзекуције, а налогодавци и извршитељи тог чина, који без суда и судског поступка уништавају црквена добра, на ревнитеље само њима знане партијске правде.

Оцјене Владиних ресора, које задњих дана упорно пласирају провладини медији по којима Српска Православна Црква наводно девастира културну баштину Црне Горе, као и Извјештај на којима се такве оцјене заснивају, више личе на дио политичког програма владајућих странака, него на објективну оцјену о стању нашег споменичког наслеђа.

Прво: само су сачувани они храмови (са свим физичким, споменичким и литургијским функцијама) о којима је успјела да води бригу Митрополија црногорско приморска и друге Епархије Православне Цркве на простору Црне Горе, док је у стању пуне запуштености и пропадања мање више сво споменичко благо о ком бригу води искључиво држава и њене институције културе.

Облици небриге о споменичком благу надлежних институција су вишеструки, а примјери бројни. Према категоризацији споменика културе (коју је сачинио Завод) већу историјску и споменичку вриједност има Маузолеј на Ловћену подигнут прије тридесетак година (прва категорија) него ли (на примјер) Манастир Острог или Црква Св.Ђорђа у Подгорици (друга категорија), док, с друге стране, мноштво храмова (чак и из Средњег вијека) није ни уписано у регистар културне баштине, што је показатељ елементарног незнања лица која су сачинила такво рангирање.

Каква је брига државних органа о споменичком благу најбоље су свједочанство манастири на Скадарском Језеру, који су до скоро били пландишта и буњишта за стоку из околних села, а такво би стање било и данас да Митрополија Црногорско-приморска није приступила њиховој обнови.

Указујемо, такође, на врло осион и примитиван наступ лица из Завода која врше обилазак храмова, чије понашање више доликује репресивним полицијским органима, него ли лицима који се баве културом.

Црква је била увијек спремна а и данас је спремна на сваку сарадњу са Заводом и стручним службама али не и на шиканирање, нарочито нестручних и злонамјерних лица која у име струке спроводе своје идеолошке циљеве и острашћености.

Оно што посебно забрињава Правни савјет и Цркву уопште јесте недостатак како нормативног, тако и институционалног оквира за нормалну и уређену комуникацију Цркве и државе. Анахрони и превазиђени Закон о правном положају вјерских заједница (1977) је апсолутно непримјенљив, а у оквиру Владе РЦГ нема ресора за вјере, што омогућава безвлашће и самовољу државних органа спрам Цркве, гору него него у комунистичка времена. Уз то, ускраћено право Цркве на реституцију имовине омогућено бесповратно и дивље приватизовање како црквених задужбина, тако и не мале њене имовине.

Важећи Закон о заштити споменика културе сама држава не поштује нити спроводи (споменици културе нијесу проглашени и регистровани на законом прописан начин) што омогућава Заводу за заштиту споменика сасвим арбитреран и самовољан приступ, све до тога да покушава преузети улогу тутора над свим оним што Црква ради, гради и ствара, без обзира да ли се ради о споменицима законом заштићеним или другим храмовима и грађевинама, који искључиво спадају у надлежност Цркве.

Подсјећајући одговорне државне органе на вапијуће безакоње и опасан правни вакум, Правни Савјет Митрополије црногорско-приморске очекује доношење и спровођење закона за област односа Цркве и државе, реституцију црквене имовине као и за област о заштити споменичког блага, чиме би се створили услови за успостављање здравих односа између цркве и државе.
Овоме да додамо и следеће:

Сигурни смо да и Влада и ресорни министри (па и Министарка културе) знају правне називе свих канонских православних епархија на тлу Црне Горе, па избјегавање тих назива у јавној комуникацији, с једне, и злонамјерне критике на рачун Српске Православне Цркве с друге стране, представљају политиканство непримјерено највишим државним органима, што чини додатни разлог за забринутост Цркве због њеног обесправљеног положаја у друштву.

Подгорица, 7.11.2005.год.

Правни Савјет Митрополије

Извор: Светигора прес

ЦРКВА И ДРУШТВО: ПЛАН РАДА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Од 19. до 21. октобра 2005. године, у Бриселу одржан је Трећи годишњи састанак секретара Комисије за Цркву и друштво Конференције Европских Цркава. Српску Православну Цркву је представљао јеромонах Иринеј (Добријевић), референт Светог Архијерејског Синода. Главне теме разговора биле су:размена информација између секретара који раде у комисијама Црква и друштво; затим, сагледавање рада европских установа и екуменских организација које имају канцеларије у Бриселу; усаглашавање са европским настојањима; и проналажења сарадника за заједничка питања и пројекте.

Јеромонах Иринеј је у свом излагању истакао харитативни рад Српске Православне Цркве на Косову и Метохији и њену спољну мисију, кроз сарадњу са европским институцијама, инославним Црквама и екуменским организацијама.

“Кад је, почетком 90-тих година прошлог века, дошло до распада бивше Југославије, Српска Православна Црква и њени верници нашли су се у немилости одумирућег комунистичког система, грађанских ратова, санкција и осипања интелектуалног и стручног дела друштва, што је све трајало целу деценију, а свој врхунац достигло бомбардовањем од стране Нато-пакта, 1999. године. Данас, Србија и Црна Гора је земља са највећим бројем избеглица и интерно расељених лица у Европи. Њихов број је приближан застрашујућих 700.000. Црква је на то одговорила слањем огромне и разноврсне хуманитарне помоћи, а дала је подстицај и оснивању различитих добротворних организација, као што су Међународна православна добротворна организација (International Orthodox Christian Charities - IOCC) и Човекољубље.

Најновијим насиљем које се одвијало од 17. до 19. марта 2004. године, Албанци су у присуству 18 000 „мировњака“ НАТО-а, протерали из домова 4.500 Срба и припадника етничких мањина, повредили 900 људи, укључујући 150 мировњака, и убили њих 19. После 33 синхронизована удара, цело Косово и Метохија су били у пламену: опљачкано је и уништено 800 домова Срба-повратника које им је недавно обновила међународна заједница. Дакле, упоређујући са статистиком Уједињених Нација, биланс последњих шест година на Косову и Метохији (односно од мира потписаног под окриљем НATO-а 1999. године до данас) јесте: 250.000 хиљада изгнаних, 1.000 отетих и 1.200 убијених, при чему се упорно ради на затирању српског духовног присуства на Косову и Метохији. Наиме, од некадашњих 1.657 цркава, манастира и споменика, више од 115 је уништено, што је заједно са горепоменутих 35 укупно 150, међу којима се налазе и светиње из 12. и 14. века. Оскрнављено је 211 православних гробаља а 5.177 гробова је уништено; многи гробови су отварани, а земни остаци преминулих су извађени из гробова.

Српска Православна Црква осећа за своју одговорност да пружи руку сарадње на Косову и Метохији, које јесте и мора остати заједничко за све. Главни циљеви Српске Православне Цркве су: повратак 200.000 прогнаних Срба и 50.000 припадника мањина у места са српском већином на Косову и Метохији; реституција одузете црквене имовине, што ће омогућити стварање заштитних зона око најважнијих манастира; обнова цркава, домова, школа и других уништених објеката кроз спровођење Меморандума о разумевању и запошљавање повратника који ће радећи на овом пројекту, зарађивати за живот и створити услове за обнову живе заједнице; затим, успостављање и рад локалне самоуправе, која ће омогућити одрживост и сигурност повратника и подстаћи учешће и интегрисање Срба у привремене институције самоуправе на Косову и Метохији.”

На крају Трећег годишњег састанка Секретара Комисије за Цркву и друштво представљен је нови Генерални секретар Конференције Европских Цркава, Преподобни Колин Вилијамс, архиђакон и архијерејски намесник Англиканске Цркве.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu