РАЊЕН СРПСКИ МЛАДИЋ У СУШИЦИ КОД ПРИШТИНЕ
Непознати нападачи пуцајући из аутомобила у покрету ранили
су јуче, 30. новембра 2005. године, у Сушици, поред Приштине,
Драгомира Јовановића (17).
Драгомир
је погођен у пределу леве надлактице и збринут је у болници
у Грачаници.
Директор болнице Драган Перић потврдио је да је у питању повреда
настала ватреним оружјем и додао да је хируршко збрињавање
пацијента још увек у току.
Драгомир Јовановић је према тврдњи његовог оца Момира, око
14 часова пошао у школску библиотеку. Напад на њега догодио
се на стотинак метара од школе.
Рањени
Драгомир је сам стигао до куће, одакле су га у болницу пребацили
родитељи.
Момир Јовановић је навео да му је син пренео да је на њега
пуцано из аутомобила марке "ауди А4", боје трула
вишња, који се кретао из правца Сушице према Грачаници.
Сушица је етнички мешовито село, а полиција је на месту напада
започела истрагу.
Извор:
Бета и www.kosovo.com
ДЕЛЕГАЦИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ УЧЕСТВОВАЛА ЈЕ У РАДУ
МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ У ГРУЗИЈИ
Међународна конференција ''Хришћанство
у нашем животу: прошлост, садашњост, будућност'', одржана је, од 22. до 27. новембра
2005. године, у Тбилисију у организацији Међународног центра
за хришћанске студије при Грузијској Православној Цркви.
Српску Православну Цркву су у раду конференције представљали
Његово Преосвештенство викарни Епископ диоклијски Г. Јован
и архимандрит Антоније (Пантелић), старешина Подворја Српске
Патријаршије у Москви.
Покровитељи конференције, одржане у склопу прославе 2000 година
Хришћанства у Грузији, поред Грузијске Православне Цркве, били
су УНЕСКО и Грузијске академије наука. Отварање конференције
почело је свечаним богослужењем у новоосвећеном катедралном
спомен-храму Пресвете Тројице, на коме је Његовој Светости
Патријарху и Католокосу целе Грузије Г. Илији II, саслуживало
тридесет свештенослужитеља из других помесних аутокефалних
Цркава.
Пленарним заседањем, у Грузијској академији наука, 23. новембра
2005. године, председавао је Његова Светост Г. Илија II, Патријарх
и Католокос све Грузије, који је у поздравном говору истакао:
''Научни форум ће свима нама помоћи да правилно разумемо проблеме
у свету и да јасније определимо пут решења проблема који стоје
пред човечанством. У овим сложеним временима повећава се одговорност
свакога од нас''. Потпредседник конференције, проф. др Александар
Даушвили, председник Грузијске академије наука, је учесницима
конференције захвалио на одзиву и објавио план рада конференције.
Конференција је била подељена на више секција ''Црква и држава'',
''Хришћанство и друштво'', ''Нација и глобализација'', ''Политика,
право и економија'', ''Морал и образовање'', ''Поглед на свет
и човек'', ''Култура'', ''Хришћанско наслеђе-историја и језици'',
''Хришћанска уметност и музика''. На свим секцијама прочитано
је укупно 202 реферата, 38 од њих били су испредавани од стране
свештенослужитеља, а 37 од стране међународних учесника из
15 земаља. У раду конференције су учествовале делегације из
готово свих помесних Православних Цркава, изузев Јерусалимске,
Антиохијске и Чешке Православне Цркве.
Његово Преосвештенство викарни Епископ диоклијски Г. Јован
одржао је предавање у оквиру секције ''Црква и држава'' на
тему ''Једно сведочење Цркве''.
Рад конференције закључен је округлим столом на коме је учествовао
председник Академије наука Абхазије, проф. др. Тајмураза Мибчуани,
дискутујући о Хришћанству у Абхазији и савременим проблемима.
Његова Светост Патријарх и Католокос целе Грузије Г. Илија
II захвалио се свим учесницима и пренео поздраве предстојатељима
помесних Православних Цркава.
Учесницима и гостима конференције приређен је уметнички програм,
обилазак древних храмова и манастира.
250 ГОДИНА ХРАМА СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА У СИЛБАШУ
На
празник светог Јована Златоуста, суботу 26. новембра 2005.
године, Светом Архијерејском Литургијом силбашка парохија прославила
је двестапедесет година постојања храма у Силбашу.
Духовно славље је почело Светом Архијерејском Литургијом коју
је служио Његово Преосвештенство Епископ јегарски Г. др Порфирије,
викар Епископа бачког, уз саслужење већег броја свештеника
и ђакона. Свечарску радост увеличао је чин рукоположења г.
Борислава Тошића из Парага у чин ђакона, као и чин малог освећења
обновљеног храма.
Преосвећени Епископ јегарски Г. др Порфирије је, у име Његовог
Преосвештенства Епископа бачког Г. др Иринеја, честитао храмовну
славу домаћинима истакавши да данашња двестапедесета слава
силбашког храма представља још једно сведочанство вековног
присуства српског народа и православне духовности на овим просторима.
Преосвећени Владика Порфирије је овом приликом поздравио и
присутне госте: оца Јакоба Пфајфера, римокатоличког жупника
из Оџака; оца Владимира Ловаса, евангеличког свештеника из
Силбаша; г. Драгана Бозала, председника СО Бачка Паланка и
г. Самуела Жјака, председника Месне заједнице Силбаш.
Храм светог Јована Златоуста у Силбашу саграђен је 1755. године,
док је 1839. године знатно проширен. Побожни хришћани овога
краја су и у каснијем периоду неговали ову светињу, те су 1844.
године торањ покрили бакром, а 1902. су поставили нови свети
Престо. Садашњи Црквено-општински управни одбор у Силбашу,
предвођен парохом силбашким, високопречасним протонамесником
Пајом Алтеровим, потрудио се да овај велики јубилеј силбашког
храма буде у знаку још једне обнове храма. Наиме, за овогодишњу
јубиларну храмовну славу завршени су сви потребни радови на
обнови крова и унутрашњности силбашког храма.
Презвитер Владан Симић
РЕЖИМСКИ КАТАНАЦ ЗА ПРЕДАЈНИКЕ РАДИО-СВЕТИГОРЕ
Уређивачки колегијум Радио-Светигоре обратио се, 29. новембра
2005. године, јавности следећим писмом:
Поштовани,
Од 12. августа ове године Радио Светигори је прекинут пренос
сигнала на Ловћену.
Студио
Радија Светигора је на Цетињу свој сигнал Радио дотура на
Ловћен, гдје је главно чвориште за пренос
радио и телевизијског
сигнала за јужну и средњу Црну Гору (за сјеверну Црну Гору
такво чвориште је на Бјеласици). Како је сигнал Радија
Светигора прекинут на Ловћену, то се ова радио станица
у Црног Гори,
посредством земаљске мреже, већ три и по мјесеца чује само
на Цетињу, гдје програм емитује са локалног предајника
на згради Радија. Све вријеме, Радио Светигора производи
програм
нормално, према својој програмској шеми, и одашиље га,
путем Интернета, широм свијета. Али, тај програм се
не чује у Црној
Гори (осим на Цетињу).
Једина
овлашћена организација за пренос радио и телевизијског
сигнала у Црној Гори је Радио-дифузни центар. Радио-дифузни
центар је пословао у саставу Телекома Црне Горе, али 30.
новембра
2003. године, прије приватизације ове фирме, "извучен" је
из ње (тако што га је откупила Влада Црне Горе). Он газдује
како објектима на Ловћену и Бјеласици у којима су смјештени
уређаји свих црногорских радио и телевизијских станица за
пренос и емитовање сигнала (али и радио уређаји полиције,
поште и
још неких организација), тако и објектима исте функције по
брдима широм Црне Горе (није ово прилика за прилично скандалозну
причу како је до њих дошао). Дакле, Радио-дифузни центар
има монопол да у Црној Гори преноси радио и телевизијски
сигнал.
Сва
наша настојања да Радио-дифузни центар пусти сигнал Радија
Светигора у црногорску радио-дифузну мрежу остала
су без
успјеха. Чин прекида сигнала Радија Светигора на Ловћену,
у одговорима на наше дописе, правдали су неизмиреним
дугом Радија према њима.
Дуг
Радија Светигора Радио-дифузни центру је евидентан. Он је
настао због несклада у расподјели
средстава црногорским
приватним, комерцијалним радио и телевизијским емитерима
(којима припада и Радио Светигора), прикупљених на
основу радио-дифузне претплате (шифра 119 на телефонским
рачунима
- 3,50 евра) и регистрације моторних возила, и потраживања
Радио-дифузни центра.
Ово
је трећи пут, али најдужи, да је на Ловћену прекинут пренос
сигнала Радија Светигора. Први пут то је урађено на два
сата, "у
пакету" са прекидањем сигнала свим приватним, комерцијалним
радио и телевизијским емитерима у Црној Гори који су се плашили
да потпишу уговор са Радио-дифузни центром који је за емитере
значио високу финансијску обавезу а није им пружао никакву
гаранцију да ће њихов сигнал бити квалитетно пренијет до
слушалаца и гледалаца. Радио Светигора је већ имао непријатна
искуства
са квалитетом услуга Радио-дифузни центра (сигнал на више
предајника, посебно у Подгорици, перманентно је драстично
смањиван; нашој
техничкој екипи више пута није дозвољено да дође до уређаја
Радија на неком објекту Радио-дифузни центра, као што јој
ни сада није дозвољено, чиме смо, с позиције силе, онемогућени
да располажемо сопственом имовином; у објекту Радио-дифузни
центра на Луштици на предајник Радија Светигора био је накачен
други радио емитер; из објекта Радио-дифузни центар-а у Пљевљима
украден је уређај Радија Светигора...). Након прекида који
је значио опомену шта ће нам се догодити ако не потпишемо
тај
уговор, сви смо потписали. Једноставно, нијесмо имали избора,
јер - Радио-дифузни центар је монополска организација. А
о квалитету услуга Радио-дифузни центар-а најбоље говоре
налази
инспекције Агенције за радио-дифузију која је у августу ове
године контролисала објекте Радио-дифузни центар-а на Ловћену,
Бјеласици и Луштици. Рјечју, нашли су - хаос. Други пут,
сигнал Радију Светигора на Ловћену је прекинут на три дана,
у вријеме
протеста никшићких професора српског језика.
Након
свих оглушења људи из Радио-дифузни центра о наша настојања
- што посредством
Агенције за радио-дифузију, што директно
- да проблем пуштања сигнала Радија Светигора у црногорску
радио-дифузну мрежу и проблем исплате дуга Радија Радио-дифузни
центру ријешимо у директној комуникацији, те наког нечињења
Комисије за медије при Влади Републике Црне Горе, коју
смо још у августу обавијестили о овом проблему, и поред наше
добре воље и намјере, о чему свједоче дуга три и по мјесеца
чекања и труда, прекид сигнала Радија Светигора на Ловћену
више не можемо да доживимо другачије него као политичко
питање.
Прашина
коју је у безмало свим медијима у Црној Гори и Србији дигла "Анализа медијске сцене Црне Горе у години
у којој треба начинити одлучне кораке на путу ка државној
самосталности",
слегла се. У овом времену свакодневних афера, свако чудо
три дана, а највећа, као што је ово, до седам дана. Препоруке
гебелсовске Анализе медијске сцене Црне Горе, коју је
сачинило Министарство спољних послова Црне Горе (!?) и која
је достављена
кабинетима Предсједника Скупштине Републике Црне Горе
и Предсједника Владе Црне Горе, очигледно, примјењује се
према Радију Светигора.
Иако се у Анализи каже: "Дакле, да би се кренуло
у реализацију пројекта независности, потребно је, без
нападног покушаја
устројавања медија по виђењима појединаца из власти,
предузети најнеопходније кораке...", Радио
Светигора је веома нападно пригушена. Да ли је то урађено са намјером
да буде
устројен по виђењу неког појединца из власти, или је
то плод неке шире стратегије актуелне црногорске власти,
нама
није
могуће знати. А није нам ни јасно зашто треба пригушити
баш Радио Светигору. Пословна политика ове радио станице
базира
се на задовољењу медијских потреба црногорске православне
популације. Циљна група Радија Светигора је најбројнија
популација у Црној Гори - грађани који се изјашњавају
да су православне
вјероисповијести. Православним се на посљедњем попису
у Црној Гори изјаснило 70 посто њених грађана. Та циљна
група
је
бројнија од чланова (заједно са свим гласачима) било
које политичке партије (или коалиције) у Црној Гори,
или рецимо
циљне групе било којег узраста, или чак једног пола.
Програм Радија Светигора је духовне природе, тог духа
су и његове
информативне емисије. То мало дневне политике у информативним
емисијама Радија Светигора сигурно не може озбиљније
нашкодити актуелној црногорској власти. Дакле, то не
би требао да
буде разлог пригушивања Радија Светигора. Али,
Радио Светигора није у функцији пута ка државној самосталности
Црне Горе,
па претпостављамо да није довољно на том путу не бити
сметња него треба на њему бити, што јесте у духу Анализе
медијске
сцене Црне Горе Министарства спољних послова, достављене
Предсједнику Скупштине Републике Црне Горе и Предсједнику
Владе Црне Горе.
Блиједи
изговор људи из Радио-дифузни центра да сигнал Радија Светигора
не може бити пуштен
у радио-дифузну
мрежу Црне
Горе зато што им је Радио дужан неки новац, није
убједљив. Када му је на Ловћену прекинут сигнал, Радио Светиогора
далеко од тога да је био једини дужник Радио-дифузни
центру, а није
био ни највећи. Уосталом, питање дуга се рјешава
на
суду. Тим прије што је тај дуг преувеличан, што је
уистину
његова висина спорна. (Комбинат алуминијума из Подгорице
дугује
Електродистрибуцији Црне Горе отприлике два годишња
Буџета Републике Црне Горе, па га нико не гаси. Влада
Црне Горе
је прошле године грађанима и предузећима остала дужна
око 62 милиона евра, па је нико не тули.)
Да је у било којој држави у цивилизованом свијету билом којем
медију онемогућен рад на начин као Радију Светигора у Црној
Гори, убијеђени смо, њена влада би пала најдаље за три дана.
У Црној Гори, један медиј је на крајње бруталан начин пригушен
ево већ три и по мјесеца. А Влада и даље влада, ни по прсту
јој. Радио-дифузни центар је јавно предузеће, дакле државна
фирма. У Црној Гори актуелна власт се самоидентификовала са
државом: држава, то је власт. И тако, државна фирма је фирма
власти. Тај политички примитивизам, једна од тековина комунизма
на овим просторима, ваљда још једино овдје успијева. За пригушивање
Радија Светигора сматрамо одговорном црногорску актуелну власт.
Радио-дифузни центар је само фигура у њеним рукама.
Радио
Светигора је радио станица која, према прорачунима Агенције
за радио-дифузију,
има највећу покривеност у Црној Гори; прорачунски,
може да се чује на већем подручју Црне Горе него било која
друго радио станица. Затим, Радио Светигора има квалитетну
и студијску и емисиону технику, што га сврстава међу ријетке
црногорске радио станице које без озбиљних проблема испуњавају
техничке услове Агенције за радио-дифузију за добијање фреквенција
на дужи период. И, Радио Светигора је једна од најслушанијих
радио станица у Црној Гори. И зато, након овог обзнањивања
начина и узрока гушења Радија Светигора, неће нам бити изненађење
нека нова бруталност (на примјер, упад полиције или неке друге
службе актуелне црногорске власти, као оно када су напали на
стовариште "Кипс" када његов власник није приложио
новац за кампању за независну Црну Гору).
Случај прекида сигнала Радију Светигора на Ловћену и његово
искључење из црногорске радио-дифузне мреже сматрамо не само
демократским, него и цивилизацијским питањем. И зебемо пред
најављеним стављањем Агенције за радио-дифузију, независног
регулатора црногорске електронске медијске сцене, јединог гаранта
слободе електронских медија у Црној Гори у овом времену бескрупулозности
актуелне црногорске власти у остваривању својих циљева, под
контролу Владе Црне Горе (као што је већ, од Телекома откупљени
Радио-дифузни центар).
"Медији у Републици Црној Гори су слободни". Овим
ријечима почиње црногорски Закон о медијима. "У републици
Црној Гори забрањена је цензура медија. Република Црна Гора
обезбјеђује и јамчи слободу информисања на нивоу стандарда
који су садржани у међународним документима о људским правима
и слободама (ОУН, ОЕБС, Савјет Европе, ЕУ)", пише даље
у Члану 1 овог закона. "Република Црна Гора (у даљем тексту:
Република) гарантује право на слободно оснивање и несметан
рад медија заснован на: слободном приступу свим изворима информација;
заштити човјекове личности и достојанства и слободном протоку
информација...", пишен у Члану 2 овог закона.
Позивамо првенствено колеге новинаре да нас подрже у настојању
да се Радио Светигора поново чује у Црној Гори. Уважени колеге,
може бити да немате тренутни интерес да се са нама солидаришете,
може бити да немате ни личне храбрости за то, или демократију
другачије доживљавате, али помислите да се сјутра исто ово
може и вама догодити. Нека ваша подршка Радију Светигора буде
принципијелна, колегијална, у име прокламоване слободе медија
у Црној Гори. Немојте нам само слати телеграме или нас позивати
телефоном; огласите наш проблем у вашем медију. Барем, немојте
свој медиј ставити у функцију напада на Радио Светигору.
Позивамо и новинарске и медијске асоцијације у Црној Гори
да нас јавно подрже.
Позивамо и невладине организације у Црној Гори и иностране
невладине организације које имају бирое у Црној Гори а које
се залажу за медијске, грађанске и, уопште, људске слободе
да се заложе за враћање Радија Светигора на медијску сцену
Црне Горе.
Позивамо и црногорске парламентарне странке да се, принципијелно
а не зарад дневнополитичких обрачуна, заложе за поштовање барем
прва два члана Закона о медијима у Црној Гори.
На
крају, позивамо и челне људе црногорске владајуће коалиције,
првенствено њихове представнике који су предсједници Републике,
Скупштине и Владе Црне Горе, да кажу људима у Радио-дифузни
центру да пусте Радио Светигору да емитује програм у Црној
Гори (а око исплате дуга Радија Радио-дифузни центру договорићемо
се, што у директној комуникацији, што на суду, ако буде требало)
и тако прекину ову мучну кампању, која је Радију Светигора,
у времену актуелног црногорског политичког апсолутизма, преостала
као једина шанса опстанка.
Главни и одговорни уредник Радија Светигора
Јован Пламенац
