Информативна служба
Српске Православне Цркве

21. децембар 2005. године

КОСОВО И МЕТОХИЈА – МОЈА МОЛИТВА

У петак, 16. децембра 2005. године, у храмовима Српске Православне Цркве у Бањалуци, Бијељини, Источном Сарајеву и Требињу, служен је Молебан за страдални народ наш на Косову и Метохији и свим српским земљама.

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај служио је Молебан у цркви Светог Василија Острошког, у Источном Сарајеву.

Оно по чему ће се овај Молебан памтити je присуство великог броја ученика основних и средњих школа из Пала и Источног Сарајева, те верника који су дошли да се помоле за своју браћу и сестре који живе на Косову и Метохији, а ускраћена су им основна људска права. Присутан је био и Амбасадор Србије и Црне Горе у Босни и Херцеговини, Његова екселенција г. Станимир Вукићевић, са делегацијом Амбасаде.

По одслуженом молебну, окупљени народ је благословио Високопреосвећени Митрополит Николај, благодарећи Богу што се, на дан људских права, сви заједно моле за мир Божији међу људима и престанак насиља и страдања, како на Косову и Метохији, тако и на целом свету. Високопреосвећени Митрополит је молитвено пожелео да сви становници Балкана, без обзира на вероисповест и нацију буду у својим домовима, на својим родним огњиштима и да човекољубиво и с љубављу носе терете једни других.

И деца из основних и средњих школа из Пала и Источног Сарајева, говорећи своје песме и радове, упутила су поруку љубави деци и свима који страдају на Косови и Метохији. Будимо вјерни, храбри и јединствени. Чувајмо своју душу и савјест јер једино тако ћемо сачувати мученичку земљу наших часних предака - порука је дјеце Источног Сарајева.

Порука дјеци Јужне Српске Покрајине:
Дјеци, која своје дјетинство и младост проводе између рата и мира, дјеци на путу Православља с југа

И у нашим срцима, ничу косовски божури, пренесени топлим зрацима Православља из Хиландара и Жиче, посијани духом Светог Саве који нас спаја вијековима. И док нам други замјерају српство као усуд, ми носимо наш крст и љубимо га истински и кад патимо и кад страдамо, и кад се уздижемо.

Дјецо Косова, браћо наша. Ми смо јабуке не само са истог стабла, већ са исте гране. Наше коријење захваљујемо Вашем битисању. Дубоко у нама урезују се Ваши немири у срцу земље Немањића. Није ово само порука братске љубави. Ово је ехо дечанских звона, ехо гласа Богородице Љевишке и ехо спокоја причешћа у Самодрежи.

Тешко је бити Православни Србин на Косову. Још теже дијете на Косову. Данас, испред наших очију промичу мотиви и стазе Истока, Ђаковице, Призрена, Бањске, Обилића, Вучитрна, Девича, Звечана, Митровице, Грачанице, Липљана, Дечана, Новог Брда, Пећи... И говоре нам да плодна земља Метохије неће бити изнурена док рађа такву дјецу – чуваре ризнице српства.

На овом молебну, свечаности душе посвећене Богу, покорно и понизно молимо за будућност ваших свитања и сутона. Додир старог српског платна и веза, укус вина од Мироточиве лозе у пехару, мирис босиљка и тамјана разнијеће коров с Метохијске оранице и поља. Боже, подари да у миру убирете плодове. Усрдно молимо данас у Божијем храму, да једини плач на Косову буде плач новорођеног чеда, а једине сузе – сузе радоснице мајке која жени сина.

Не можемо се одрећи српског сјећања о косовки дјевојци и браћи Југовића, нити прича са наших фресака. Они истрајавају и одолијевају јер их штити ваше и наше исконско огњиште.

Можда смо Вам могли рећи нешта мудрије, разборитије, умније, али искреније нисмо. И данас са вама и сутра.

Младост Источног Сарајева

Извор: www.mitropolijadabrobosanska.org

ОБНОВА САБОРНОГ ХРАМА У КАРЛОВЦУ

На празник Светог оца Николаја, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим служио је Свету Архијерејску Литургију у Карловцу, у капели направљеној у порушеном делу зграде Епархије. Потом је Епископ Герасим пререзао славски колач поводом храмовне славе и славе Српског националног већа града Карловца.

После Свете Литургије Епископ Герасим са свештенством и народом упутио се до храма Светог оца Николаја Мирликијског који је у изградњи, где је обавио освећење темеља и полагање повеље о обнови ратом порушеног Саборног храма.

Храм посвећен Светом оцу Николају подигнут је између 1785–1787. године, у време Епископа Јевгенија (Јовановића). Током последњег рата миниран је 1991. године, да би се 1993. године, срушио и звоник са делом лађе храма. Од 1993. године порушени храм чекао је на почетак обнове, све до августа ове године када су благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког Г. Герасима отпочели радови на обнови храма.

Извор: www.eparhija-gornjokarlovacka.hr

У ФОЧИ ОДРЖАНА ТРИБИНА
О КУЛТУРИ МЕЂУРЕЛИГИЈСКОГ ДИЈАЛОГА

У заједничкој организацији Центра за културу и информисање из Фоче и Општине Фоча, у петак, 16. децембра 2005. године, у Фочи је одржана трибина на тему Култура међурелигијског дијалога у Босни и Херцеговини. Учесници трибине били су студенти Богословског факултета Светог Василија Острошког из Фоче, Факултета исламских наука, из Сарајева, Медицинског и Стоматолошког факултета из Фоче, те ученици четвртих разреда гимназија из Фоче и Горажда, као и представници политичко-извршне власти општине Фоча и радио-телевизијских и новинских кућа.

После уводних излагања уследила је дискусија у којој се наметнуо општи закључак свих учесника трибине, као и присутних гостију, да теме наредних трибина треба да буду популарног и конкретног карактера, те да одговарају на проблеме обичног човека.

У оквиру дискусије отворено је и питање веронауке у школама у Босни и Херцеговини, где су се сви једногласно сложили да веронаука као предмет треба да остане у школама и да је верско оправдање предуслов за морални и сваки други напредак босанско-херцеговачког друштва.

Сви учесници су изразили наду да је ово почетак плодотворне сарадње на плану међурелигијског дијалога у Фочи.

Извор: www.mitropolijadabrobosanska.org

ПРОСЛАВА СВЕТОГ НИКОЛЕ У ДАЛМАЦИЈИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију на дан Светог Николаја Чудотворца Мирликијског у храму Светог Николе у Кистањама. У својој поуци вернима Епископ Фотије је истакао да Срби много поштују Светог Николу, а нарочито Срби у Далмацији. Свети Никола је слава многим Србима и он је заштитник морепловаца и путника. Епископ Фотије пожелео је да се Свети Никола сваке године прославља са што више људи повратника у читавој Далмацији.

Извор: Епархија далматинска

НОВИ ХРАМ У ЕПАРХИЈИ БАНАТСКОЈ

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа банатског Г. Никанора у Пландишту је, у петак 16. децембра, организована донаторска вечера за довршетак храма и прикупљање средстава за осликавање живописа и израду иконостаса. Донаторску вечеру заједнички су организовали протојереј Душан Нишевић, у име Српске Православне Црквене општине Пландиште; и г. Михајло Банчевић, у име Културно-образовног центра Пландиште.

Храм је посвећен Светом Рафаилу Банатском, који је рођен у Банату и који је био хиландарски монах. Он је по послушању хиландарског братства пред крај XVII века послат у Банат, како би оснажио духовност и православну веру међу Србима који су прешли у Аустро-Угарску. У Банату је овај искусни монах убрзо својим монашким и испосничким животом показао народу како се живи у Христу и за Христа. Упокојио се у Господу, почетком XVIII века, у Зрењанину.

Храм светом Рафаилу Банатском, у Пландишту, први је изграђени храм посвећен овом светитељу, који је канонизован 20. маја 1966. године.

Творац пројекта и главни градитељ овог храма је др Предраг Ристић, професор Српског црквеног градитељства на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Фреску преподобног Рафаила Банатског живописао је Горан Јанићијевић, професор Фрескописа, на истој Академији.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu


Copyright © 1999-2005 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
e-mail