Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
30. децембар 2005. године

ОПОРАВАК ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ПАВЛА
ИНТЕРВЈУ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ДАЛАМТИНСКОГ Г. ФОТИЈА ЛИСТУ ПОЛИТИКА 30. ДЕЦЕМБРА 2005. ГОДИНЕ

ОПОРАВАК ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ПАВЛА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле је данас, у преподневним часовима, отпуштен са Војномедицинске академије на кућно лечење у Патријаршијском двору у Београду.

У извештају ове здравствене установе достављеном Светом Архијерејском Синоду стоји да је: “досадашње хоспитално лечење било успешно и да је у знатној мери санирана повреда десног кука, тако да се даље лечење може наставити у Патријаршијском двору под контролом стручњака ВМА”.

Његова Светост Патријарх Г. Павле се осећа добро, обавља своје свакодневне обавезе и овим путем најтоплије захваљује свима који су се молили Господу за његово брзо оздрављење са жељом да у сваком добру дочекају предстојеће Божићне празнике.

ИНТЕРВЈУ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ДАЛАМТИНСКОГ Г. ФОТИЈА ЛИСТУ ПОЛИТИКА 30. ДЕЦЕМБРА 2005. ГОДИНЕ

Учестали напади на верске објекте Српске Православне Цркве у Далмацији узнемирили су Србе који живе у овом делу Хрватске. Само током децембра у Сплиту је нападнута црквена општина, у Задру каменована црква, у Дрнишу је пуцано на цркву, а два дана уочи католичког Божића подметнут је и пожар испред шибенске епископије уз повике вандала “ Уби Србина” и “Србе на Врбе".

Коментаришући последње догађаје у својој Епархији, Преосвећени Епископ далматински Г. Фотије каже како све упућује да се стање за Српску Православну Цркву и безбедност православних Срба погоршало. “ Треба напоменути, очекивали смо управо обрнуто: да ће приближавање Европи и добијање статуса кандидата за улазак у Европску Унију допринети проширивању европских закона и европских стандарда на овим просторима, који би гарантовали слободан живот и рад Српској Православној Цркви и нашем народу, поготову нашим повратницима”, објашњава Преосвећени Епископ Фотије.

Међутим, како истиче Епископ далматински, тренутно се дешава обрнуто, и то до те мере да је проблем напада на Србе и Српску Православну Цркву у Хрватској на вратима Сабора, који ће као врховна инстанца морати да се позабави овим проблемом, ако је властима стало до примене европских стандарда у Хрватској.

Да ли је по Вама, Преосвећени Владико, реч о изолованим инцидентима вандала или иза ових напада стоје неке организоване снаге којима није циљ да се Срби врате на своје вековне просторе?

Верујемо, да су ови досадашњи напади и инциденти изоловани и спорадични, али да они истовремено уносе велики немир међу Србе који данас живе на просторима Далмације. Они посебно узнемиравају људе који су намеравали и желе да се врате својим кућама.

Пре 1995. године на просторима Епархије далматинске је живело преко 100.000 Срба, а данас их по последњем попису становништва живи око 25.000. То значи да је две трећине нашег народа исељено с ових простора и свакако да ови напади на Србе и Српску Православну Цркву тим исељеним људима показује, да овде нема неопходног мира и безбедности, који би били основни предуслови њиховог повратка.

Шта је хрватска полиција урадила на откривању починилаца ових напада?

Колико је нама познато већина тих несретних људи, који су до сада нападали на објекте Српске Православне Цркве и на наше вернике нису откривени. Ми им као Црква праштамо, јер смо на то по својој вери позвани, али би свакако Хрватска држава требала да чини своје, јер је њена дужност да обезбеђује мир и слободу свих својих грађана – без обзира на верску или националну припадност.

Да ли је Римокатоличка Црква осудила ове нападе?

Први напад на нашу Епископију у Шибенику десио се 29. септембра на Светог Миховила, Дан града Шибеника, а последњи, ево, уочи Божића. Слично је и на другим местима где је било напада на објекте Српске Православне Цркве – у Сплиту, Дрнишу, Книну итд. Има случајева да се напади дешавају и на наше празнике, као што је био случај у Врлици, где је на дан храмовне славе (Пренос моштију Св. оца Николаја - 22. мај) проваљено у цркву и спаљена је црквена застава. Из тога разлога наши свештеници пред све велике празнике обавештавају о томе надлежне станице полиције. Што се тиче реакција Римокатоличке Цркве до сада, колико знамо, нигде није изнет званичан став нити било каква осуда ових напада.

Где су Срби и верски објекти у Далмацији најугроженији?

Тренутно су у Епархији далматинској најугроженији верски објекти тамо где се најмање Срба вратило, а то су Равни Котари (задарско залеђе) и општине Врлика и Цетина, где је до сада незнатан повратак православних Срба. Тамо где нема наших људи нема ко ни да чува наше верске објекте и због тога су они, свакако, више угрожени. Због неколико последњих напада на цркву у Дрнишу, надлежни свештеник нам се жалио да су људи из страха престали да долазе на богослужења. То је разумљиво. Али се ми надамо да ће овај тренд престати и да ће, уз активно учешће надлежних државних институција, Хрватска држава створити неопходан мир и безбедност за православне Србе на овим просторима, који не живе од јуче овде, већ њихово присуство и културни корени сежу до хиљаду година уназад.

Како Епархија даламатинска може помоћи повратак нашег народа који је силом ратних прилика напустио своје домове?

Мислимо, да највећу помоћ повратку нашег прогнаног народа чинимо тиме што смо ту. Овде живимо и вршимо своју црквену мисију. Када смо 1999. г. као Епископ далматински устоличени у Шибенику, у Епархији далматинској је било само пет свештеника и два монаха, а данас имамо 21 свештеника и 15 монаха и монахиња. Оно што је посебно значајно, то је да од 2001. г. ради наша Богословија Света Три Јерарха у манастиру Крки, у којој се тренутно школује више од 50 богослова. У тим оквирима крећу се наше активности. Свакако наша Црква је на много места делила хуманутарну помоћ повратницима и у том смислу је веома активна епархијска хуманитарна организација Човекољубље из Книна, која већ пет година помаже повратницима и унесрећенима. Наравно, више од тога могу и треба да чине сама држава и Међународна заједница, које треба да обезбеде на првом месту слободу, а потом и економски просперитет, што би у сваком случају допринело значајнијем повратку и нормализовању стања на овим просторима.

До сада су обновљена три манастира и основана два нова. Какви су планови за 2006. годину?

Далматинска епархија је до пре неку годину личила на апокалиптичку пустош. Све што смо до сада урадили знак је благослова Божијег и показује да није воља Божија да се овај древни део наше Српске Православне Цркве угаси и нестане, већ да треба да васкрсне. За то васкрсење колико је значајна обнова објеката исто толико је значајан повратак нашег прогнаног народа на ове просторе – то је паралелан процес и ми се надамо, да ће без обзира на ове тренутне нападе и проблеме које имамо тај процес убрзано тећи првенствено захваљујући приближавању Хрватске Европској Унији.

Ми се непрестано молимо Богу и позивамо наш прогнани народ да се врати, и да својом љубављу рушимо и укидамо све баријере постављене на том путу, па ће тако, надамо, се бити и са најновијим страдањем којему је изложена Српска Православна Цркве и српски народ у Епархији далматинској.

Миленко Пешић

Извор: Политика, 30. септембар 2005. године

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu