Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
5. јануар 2006. године

БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА ИНФОРМАТИВНЕ СЛУЖБЕ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Информативна служба Српске Православне Цркве честита светле празнике Рођења Богомладенца Исуса Христа свим православним верницима који Божић празнују по јулијанском календару.

МИР БОЖЈИ – ХРОСТОС СЕ РОДИ!

ЗАИСТА СЕ РОДИ!

Распоред богослужења за празнике Христовог Рођења:

Петак – Бадњи дан (6. јануар 2006. године):
8:00 Царски часови
9:00 Света Литургија
16:00 Бденије са освећењем бадњака
Поноћна Литургија

Субота – Божић (7. јануар 2006. године)
9:00 Света Литургија
16:00 Вечерње

Недеља – Сабор Пресвете Богородице (8. јануар 2006. године)
8:30 Јутрење
9:30 Света Литургија
16:00 Вечерње

Понедељак – Свети првомученик и архиђакон Стефан (9. јануар 2006. године)
8:30 Јутрење
9:30 Света Литургија
16:00 Вечерње

Срећни и Богом благословени празници!

БОЖИЋНА АКЦИЈА КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА ИЗ РИСНА

У ишчекивању најрадоснијег хришћанског празника, Рођења Богомладенца Исуса Христа, чланице Кола српских сестара из Рисна планирају да за ову прилику помогну онима којима је помоћ најпотребнија.

Како је за Радио-Светигору рекла Јелена Миловић, предсједник “Кола”, чланице удружења планирају да за Божић уруче поклон пакетиће дјеци без једног родитеља, дјеци слабог имовног стања, дјеци из дома “Младост“ у Бијелој као и пензионерима у Дому старих «Грабовац» у Рисну.

Новчану помоћ чланице Кола српских сестара из Рисна уручиће породицама којима је ова помоћ потребна да би Божићне празнике достојанствено прославили, рекла је Јелена Миловић.

Извор: Светигора прес (С.К)

ОБНОВА МАНАСТИРА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА
У РУМУНСКОМ БАНАТУ (НА РЕЦИ БРЗАВИ)

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа будимског Г. Лукијана, администратора Епархије темишварске и старањем Завода за заштиту споменика културе из Букурешта, 2002. године је отпочела обнова манастира Светог победоносца и великомученика Георгија у Румунском Банату, на реци Брзави, Епархија темишварска.

Грађевински део обнове поверен је румунским стручњацима, док је 2005. године, у сарадњи неколико министарстава Републике Србије и републичког Завода за заштиту споменика културе на челу са директорком Горданом Марковић, отпочела обнова унутрашњости манастира. Конзервација фресака и иконостаса поверена је Жени Келец, руководиоцу стручног тима за рестаурацију.

За Ђурђевдан 2006. године, славу манастира, очекује се завршетак свих радова.

Манастир Светог Георгија Победоносца саграђен 1485. године у румунском Банату је задужбина деспота Ђорђа и Јована Бранковића. Један од браће ктитора овога храма, деспот Ђорђе, занонашио се 1486. године, под именом Максим. Био је Митрополит у Влашкој у време влашког војводе Радула IV. Браћа Бранковићи, митрополит Максим и деспот Јован, даривали су манастир са преко 1000 хектара земље. У 16. веку манастир је претрпео многе пљачке и пустошења од стране Турака који су владали Банатом, а по Дефтеру из 1557. године плаћан је велики харач. У Аустро-турским ратовима (1716-1739. године) манастир је претрпео тешка оштећења, али је опстао. Првобитна црква из 1485. године постојала је до 1794. године. Била је од печене цигле у српско-византијском стилу, крстобразне основе, са куполом и одвојеним звоником. Садашња црква саграђена је 1793/94. године, у духу основних одлика српско-византијског стила са примесама барока.
Фреске су рад Павла Ђурђева из 1799. године, раскошни дуборез рад је Аврама Манојловића, док је иконостас дело Јована Исаиловића. Унутрашњи декор у храму је у стилу српског барока.

У 18. веку, манастирске конаке је доградио епископ темишварски Викентије Јовановић-Видак.

За време комунизма, у манастиру је била смештена земљорадничка задруга, чиме је замро његов духовни живот.
Садашње власти у Румунији вратиле су манастиру 100 хектара шуме и 100 хектара обрадивог земљишта, што представља петину укупних поседа који су некада били власништво манастира. Бригу о манастиру води протојереј др Бранислав Станковић, архијерејски намесник темишварски.

Најважније знаменитости манастира су чувена икона «Бездинске Богородице» и мошти Светог Великомученика Георгија које је, у 15. веку, у Палестини откупио митрополит Максим.

Марко Н. Вујичић

ЗА БОГОСЛУЖЕЊЕ ОТВОРЕНА ЦРКВА У КЕМБРИЏУ, БОСТОН

У недељу, 1. јануара 2006. године, на Оце, свечано је, у Кембриџу поред Бостона, отворен недавно купљени храм, посвећен Светом Сави. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Г. Митрофан уз саслужење четворице свештеника и ђакона. И поред чињенице да су многи парохијани били одсутни због зимских одмора и снежних падавина, у цркви се окупило преко 500 верних. У току Свете Литургије Епископ Митрофан је у чин ђакона рукоположио Станислава Крављачу из Портланда, дипломираног теолога Богословског факултета у Либертивилу.

Срби у Бостону су дуго ишчекивали овај дан. Мисионарску парохију у Бостону је, сада већ далеке 1972. године, основао блаженопочивши Епископ шумадијски Сава (Вуковић). Код државних власти је регистрована 1975. године, да би 1978. престала са активним радом због малог броја верника. Владика Митрофан обнавља парохију 1992. године.

Велики број факултета доводи многе младе Србе на постдипломске студије у Бостон. Током несрећних ратова у бившој Југославији, деведесетих година XX века, многи изгнани и расељени Срби налазе свој дом управо на подручју бостонске парохије, која покрива пет држава Нове Енглеске.

Године 1995. парохијани су купили прво имање, једну комерцијалну зграду у граду Вејкфилду која ће постати центар духовног и културног живота православних Срба у току наредних десет година. Међутим, због недостатка простора у Вејкфилду почело се са тражењем дугорочног решења за богослужбено место.

После договора са Римокатоличком Црквом, на Аранђеловдан , 21. новембра 2005. године, купљен је храм у Кембриџу, код Бостона, тако да је парохија Светог Саве, коначно добила своје трајно богослужбено место. Црква, у којој може да се моли више од 700 верника, саграђена је 1928. године, у готском стилу. Црквена сала има 400 места.

У беседи Епископ Митрофан је честитао парохијанима на великом успеху и похвалио их за велико дело које су учинили. За свој допринос у куповини овог лепог храма Преосвећени Епископ Митрофан је одликовао месног пароха чином протојереја.

Такође, на предлог Епископа Митрофана Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је Милицу и Доналда Погорзелски Орденом Светог Саве првог реда.

Извор: Епархија источноамеричка

ИЗЛОЖБА 110 ИКОНА СА БАЛКАНА У НОРВЕШКОЈ

У норвешком градићу Ставангеру у току је изложба 110 икона са Балкана, дела 25 савремених иконописаца из Србије и Црне Горе, Бугарске, Грчке и Румуније. Изложба ИКОНЕ БАЛКАНА коју је приредио Лазар Предраг Марковић, представља за сада највећу и најразновснију презентацију савремених токова православне црквене уметности Балкана у Норвешкој. Поред икона византијског стила, изложена су и дела наивне румунске уметности на стаклу, као и модерна решења савремених иконописаца, од којих су већина из Београда. Иконе на овој запаженој изложби живописали су Драгослав Јашовић, Данило Ивановић, Тодор Митровић, Биљана Јовановић, Бојана Кешељ и о. Стаматис Склирис. Слична поставка биће представљена у Барселони и Лондону у току 2006. године. За више информација можете погледати Интернет страницу www.stavanger-kulturhus.no.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu