Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
11. јануар 2006. године

НАСТАВЉА СЕ ПРОГОН ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА У БЈР МАКЕДОНИЈИ

У саопштењу за јавност објављеном, на Божић, на званичној Интернет презентацији аутономне Охридске архиепископије, између осталог стоји: “Са великом жалошћу смо принуђени да саопштимо да је варваризам власти БЈР Македоније у садејству са тзв. Македонском Православном Црквом достигао невиђене димензије. Управа Централног затвора Идризово у коме је утамничен Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован, није му дозволила 24-часовно одсуство из затвора за празник Рождества Христовог. Оно што се граничи са безбожношћу и никако не може да се правда је директан налог највишег државног руководства да се изричито забрани Архиепископу Јовану да га на Божић посети неко од епископа или свештеника да га причести. Зато позивамо све личности и институције да се заложе за престанак мучења Архиепископа Јована, по најновијим методама.”

Извор: http://www.poa-info.org

ПАРАСТОС ВЕЛИКОМ СРПСКОМ НАУЧНИКУ НИКОЛИ ТЕСЛИ

У понедељак, 23. јануара 2006. године, са почетком у 11.00 часова, у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, биће одржан парастос великом српском научнику Николи Тесли. У овом молитвеном чину узеће учешће г.г. епархијски архијереји, свештенство и монаштво Српске Православне Цркве.

О одржавању парастос су упознати председник Републике Србије, председник Владе Србије, ректори Београдског Универзитета и Универзитета уметности, представници Српске академије наука и уметности, представници Матице српске, представници Музеја Николе Тесле у Београду, представници Теслиног меморијалног друштва и друге личности.

У овој години се прославља 150. годишњица од Теслиног рођења, а овим парастосом и молитвеним комеморативним скупом Српска Православна Црква започиње обележавање јубилеја. Ово је први парастос Николи Тесли после четрдесетодневног парастоса који је служио Митрополит скопски Јосиф, фебруара ратне 1943. године у Саборној цркви, у Београду.

ЖИВОТОПИС НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

Никола Тесла се родио у селу Смиљану, код Госпића у Лици, 11. јула 1856. године. Отац му је био врло интелигентан и одличан православни свештеник Милутин Тесла, родио се у селу Радучу у Лици, а умро је 1879. године. Теслина мајка Николина се родила у Грачацу и потиче из старе свештеничке породице Мандића. Дете је крштено у цркви Св. Петра и Павла. Никола је добио име по једном и другом деди.

Отац је умро још док је Никола студирао, док је мајка доживела сву славу свога сина, коју је постигао у Америци, Лондону, Паризу.

Никола је ишао у немачку основну школу у Смиљану, завршио ју је у Госпићу, као и нижу реалку а вишу је довршио у Раковцу код Карловца. Као мали, Никола се најрадије играо са другарима, хватао птице, читао али никад није био беспослен. Другови су га веома волели јер је био добар и племенит. По окончању реалке, Никола је паузирао две године јер су родитељи били ожалошћени смрћу старијег сина. Потом, и поред инсистирања родитеља да постане свештеник, Никола одлази на студије техничких наука у Грац и Праг. Последње године студија, због смрти оца, издржавао га је ујак Петар Мандић.

По завршеним студијама, Никола је ступио у службу поштанског телефонског друштва и прикључивао телефоне по кућама. Затим је једно време радио и у Будимпешти, али убрзо одлази у Париз и ради у Едисоновој компанији. Када је извршио неке измене на Едисоновим динамо-машинама, Тесла одлази у Америку и улази у Едисонову лабораторију. Са Едисоном је радио годину и по дана, и затим почиње рад у својој лабораторији у Њујорку. Тесла се први пут вратио у Европу 1889. и посетио париску изложбу са ујаком Петром, а други пут 1892. када је добио позив Енглеске академије наука и Друштва енглеских електричних инжењера да одржи предавања о својим последњим радовима. Повод томе је било Теслино предавање, одржано 8. маја 1891., пред Друштвом америчких електричних инжењера, и које је изазвало огромну пажњу. Никола је у Лондону држао два предавања, 3. и 4. фебруара, а држао их је у Фарадејевој лабораторији, чиме му је указана велика почаст. Енглези су са дивљењем посматрали Теслине експерименте, а "Тајмс" је том приликом објавио:

"...Ако је уопште штагод било у стању да изазове одушевљење за електрицитетом, онда је то сигурно учинило веома значајно предавање, које је синоћ г. Тесла одржао пред ученим слушаоцима Краљевске академије. Његови експерименти отварају не само ново и богато поље за научна испитивања, него су изнели више или мање јасан преглед неколико општих физичких концепција и изазвале особити развој наших мисли и идеја. Радови г. Тесле налазе се на оној граници где се светлост, топлота, електрицитет, хемијски афинитет и остале врсте енергије састају и међусобно мешају. Кад човек размишља о његовим важним експериментима осети као да су старе демаркационе линије отпале и да извесни нови и плодни општи погледи не могу бити далеко, погледи помоћу којих можемо поћи на нове проналазачке путеве..."

Тесла је затим добио и позиве од Француског друштва за физику и Међународног електричког друштва да дође у Париз и ту одржи неколико предавања. Одазвао се позиву и постигао велики успех, као и у Лондону. Никола је потом морао у домовину јер му је мајка била на самрти. Када је сахранио мајку, био је кратко време у Београду, а потом се вратио у Америку.

Никола Тесла је умро у Њујорку, на Божић, 7. јануара 1943. године. По налогу Епископа Дионисија опело Николи Тесли служили су протојереј Душан Шуклетовић и протојереј Милан Мрвичанин. Наредног дана у Њујорк тајмсу је писало: “Умро је светац науке. Од мртвог Тесле се очекују чудеса, што се до сада више пута потврдило многобројним проналасцима по његовим записима: радар, телефакс, ракете, мобилна телефонија итд.”

ДОБРОТВОРНА ИЗЛОЖБА ИКОНА И ФРЕСАКА – ЛЕПОТА ПРЕОБРАЖЕНИХ ЛИКОВА

Са благословом Епископа жичког Г. Хризостома, 8. јануара 2006. године у Галерији Туристичког центра - Чигота, отворена је изложба икона и фресака – Лепота преображених ликова. Изложбу је отворио Горан Јанићијевић, професор Живописа на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, у присуству председник општине Чајетина, свештеника Епархије жичке, и великог броја гостију. На отварању је учествовао Дечји фолклорни ансамбл при Храму Преображења Господњег на Златибору.

Изложба ће трајати седам дана, а укупан приход од продатих икона намењен је за подизање иконостаса у храму Преображења Господњег на Златибору, који је у изградњи. Изложбу су организовали парох златиборски Ненад Бајић и Даница Шишовић, дипломирани живописац.

ДУШАН БАТАКОВИЋ О ВЛАСНИШТВУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА КОСМЕТУ

Црква не сме да остане без имовине

Цркве и имања Српске Православне Цркве треба да буду активни делови нашег ентитета у покрајини

Поводом захтева који је Српска православна црква предала Влади Србије, а односи се на враћање имовине на Косову и Метохији, члан оперативног тима за политичке разговоре о Косову и Метохији и саветник председника Србије историчар др Душан Т. Батаковић наглашава да је питање денационализације црквене имовине у надлежности Народне скупштине, која би требало да, на предлог владе, одговарајућим законом, у што краћем року, ако не и по хитном поступку, реши овај проблем.

Он најављује за „Политику" да ће у платформи преговарачког тима бити предвиђено да се Српска Православна Црква гарантује њена непокретна и покретна имовина у покрајини, и то не само у садашњем обиму, него и имовина која јој је током национализације одузета после Другог светског рата.

- Нема разлога да Српска Православна Црква буде лишена огромних имања која је успела да очува и за време турске владавине и да их унесе у Југославију. Наша је идеја, такође, да цркве и имања Српске Православне Цркве, као живе заједнице, не буду пасивни споменици, него активни делови нашег ентитета у покрајини. Није добро, нити било ко то жели, да раздваја цркву од народа.

Србија нема прецизну евиденцију колико има црквеног земљишта на Космету. Како је дошло до тога да земљишне књиге нису вођене и од када?

- Један део документације, и то за новије доба, још увек је доступан, а део документације о имањима сачували су неки манастири. Нешто документације поседује и Координациони центар. На ваше питање требало би, пре свега, да одговоре дугогодишњи комунистички руководиоци Србије и покрајине, ако имамо у виду да су својевремено, вољом или самовољом локалне косовске номенклатуре, и наши, светски чувени манастири уписивани, наводно случајно, у локалне катастре као џамије. О томе се писало још почетком осамдесетих година прошлог века, али не знам шта је рађено од тада да се та врста злоупотреба и фалсификовања исправи. После уласка Унмика и Кфора у управу покрајине не верујем да је било шта рађено на том плану.

Проблем је и то што деведесетих година није усвојен закон о денационализацији. Како ће се сада решавати сва та нагомилана питања?

- То је питање за владу и скупштину. Свако кашњење у решавању власничких односа, дугорочно гледано, слаби наше укупне државне интересе и интегритет наше државе као правно уређене, легалистички оријентисане и демократски опредељене. Милошевић, који се више од једне деценије с великим успехом лажно представљао као заштитник цркве и народа, одбио је, ако ме сећање добро служи, да потпише закон о враћању имовине цркви. Сада нам се то одбијање враћа као бумеранг.

Неки мањи проценат земљишта је и враћен.

- Још мање сам имао разумевања за праксу да се манастирима, што је био случај под Милошевићем, враћа по један или два одсто њихове национализоване, односно узурпиране имовине у виду поклона државе. Нечувено! А сада ће се неки који су у томе учествовали можда још и похвалити да су, ето, у датим околностима, учинили добро дело.

Када се говори о заштити манастира на Космету, албанска страна инсистира на формулацији „брига за културну баштину Косова", што све српске верске објекте сврстава у ред културних споменика а не живих верских стецишта.

- Било је различитих покушаја да се деетнификује српска верска баштина на КиМ, односно да јој се одузме национални предзнак. Најпре да се прикаже као једно шире византијско наслеђе - премда припадност византијском цивилизацијском кругу нико не пориче, али је то ипак српска уметност и без овог нужног српског предзнака није ни разумљива ни објашњива у ширем историјском контексту - а да се онда сведе на културну баштину Косова. То је покушај да се припреми терен за следећу фазу - даље кривотворење прошлости Косова - да су, наводно, српски окупаторски владари из династије Немањића зидали цркве и манастире по албанском Косову на темељима старих илирских (албанских) храмова, а да су све те манастире зидали окупирани становници, локални Албанци.

Како је дошло до развоја тезе да манастири на Космету немају никакве везе са српском, него само са некаквом засебном косовском историјом?

- Из разумљиво практичних захтева садашњице, пренебрегавају се недвосмислене историјске чињенице, сачуване у средњовековним повељама о српском карактеру ових простора, где се број несловенског живља кретао између једног и два процента. Друго, свуда у хришћанству, од Италије до Енглеске, било је уобичајено да се на темељима старих паганских или хришћанских храмова зидају нови, јер се користио грађевински материјал. Други покушаји долазили су из настојања да се неки од православних храмова покушају присвојити јер су у прошлости, наводно, били католички. При том се заборавља да је до раскола у хришћанству дошло тек 1054. године.

Како се српска страна носи са тим албанским настојањима да српску баштину на Космету преименује само у косовску?

- До сада смо успели да одбранимо идентитет нашег наслеђа, али још треба много да се уради како би наша црквена баштина била адекватно, на трајној основи, заштићена, и то не само у претежно албанским срединама него и у српским. Степен заштите не мора, у зависности од угрожености, да буде свуда исти, али је важно да буде систематски решен. После 150 срушених и тешко оштећених цркава и манастира у последњих шест година, уз заверу ћутања и опструисања кажњавања починилаца овога вандализма, ми више ништа не можемо препуштати ни случају нити било чијој јавно исказаној доброј вољи. Овде је у питању, пре свега у средњовековном наслеђу, светски и европски значајна културна баштина и велика је срамота за укупну европску културу да се у 21. веку, као у доба најгорег варварства, систематски покушава најпре затрти а затим и преименовати читава једна култура, да би се насилно раздвојила од нације и цркве којој припада.

Метохија - срце православне државе

- Појам Метохија користи се већ више векова за простор који је, обухватајући низове села, винограда и воденица, највећим делом био у власништву цркава и манастира, великих владарских и властелинских задужбина - попут Дечана, Пећке патријаршије или Светих аранђела, још од средњега века. Метох означава земљу у црквеном власништву и грчког је порекла, а познат је, на пример, дечански метох Велика Хоча, са својим виноградима и винаријом. Пре него што је названа Метохијом, ова област се називала Хвосно. Црквена имовина у покрајини је власништво Српске Православне Цркве, а у надлежности је, већином, Рашко-призренске епархије. Кажем већином, јер не укључује Пећку патријаршију, која је под надлежношћу патријарха, а о њој се још стара и егзарх пећког трона, а то је митрополит црногорско-приморски.

Извор: Политика, 10. јануар 2006. године

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu