Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
13. јануар 2006. године

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
ИЗ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЕПИСКОПА БАЧКОГ

Поводом најновијих дезинформација у појединим електронским и штампаним медијима, попут Б92 и Блица, да је Епископ бачки г. Иринеј аутор писма упућеног г. Бојану Пајтићу, председнику Извршног већа Војводине, којим је Његова Светост Патријарх српски господин Павле, у име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, затражио заштиту Српске Православне Цркве на подручју Војводине, дужни смо, ради истине и одговорности према повереном народу Божјем, да саопштимо следеће:

Прво, Епископ бачки није аутор овога писма Његове Светости, односно Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве (чији је иначе члан), него је, напротив, наведено писмо видео тек по његовом објављивању на званичном сајту Информативне службе Српске Православне Цркве. Друго, господин Душан Стокановић никада није живео нити сада живи у Новом Саду и није никада био запослен нити је сада запослен у Епархији бачкој. Он је секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве. Најзад, у Епархији бачкој не постоји Кабинет него Канцеларија Епископа бачког.

Дакле, у јавности се намерно износе неистине на рачун Српске Православне Цркве, њеног епископата, клира и верног народа, а све у апсурдном циљу одбране оних који не желе да препознају говор мржње уперен против Српске Православне Цркве и српског народа.

Иначе, читава прича о томе како настају службени текстови, било црквени било неки други, налази се испод сваког укуса и испод доње црте иоле цивилизованог понашања.

Из Канцеларије Епископа бачког

ВАТРОМЕТ ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СРПСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ

Ноћас тачно у поноћ, на Светосавском платоу, испред Спомен-храма Светог Саве на Врачару, уз традиционални новогодишњи ватромет биће дочекана Нова година по старом, јулијанском календару.

Улазак у Нову годину означиће звоњење свих 49 звона Светосавског Храма и велики ватромет.

ЗИМСКА ДУХОВНА АКАДЕМИЈА У МАНАСТИРУ ЛИПОВЦУ

Од 9. до 16. јануара 2006. године у манастиру Липовцу, одржава се Друга зимска духовна академија, чији су организатори Епархија нишка, Управа манастира Липовац и Хаџи Ненад Поповић, историчар уметности из Алексинца.

У понедељак 9. јануара 2006. године на дан Светог архиђакона Стефана, Његов Преосвештенство Епископ нишки Г. Иринеј благословио је рад Духовне академије, у оквиру које ће се одржати предавања и семинари из литургијских дисциплина. Сваког дана у 7 ујутру, Архимандрит Дионисије служи Свету Литургију на којој одговарају учесници академије из 16 градова Србије и Црне Горе и Швајцарске. На Духовној академији се образују диригенти и појци, тако да ће се са новим искуствима и знањима вратити у матичне хорове, што је уједно и циљ одржавања академије.

Редослед предавања:

уторак (10. јануар 2006. године): мати Нектарија – Употреба календара;
среда (11. јануар 2006. године): јереј мр Жељко Ђурић (Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију) – Веза између црквене поезије и иконографије;
четвртак (12. јануар 2006. године): проф. др Димитрије Стефановић (Српска Академија Наука и Уметности) – Искуства појачких школа;
петак (13. јануар 2006. године): проф. др Адемостенос (Универзитет у Нишу) – Употреба грчких речи у црквенословенском и савременом српском језику;
субота (14. јануар 2006. године): протојереј Љуба Петровић – Савремено богословље.

НЕОПХОДНА ЗАШТИТА ЦРКВЕНО-УМЕТНИЧКОГ БЛАГА
СРПСКЕ ЦРКВЕ У СЕНТАНДРЕЈИ

На позив Његовог Преосвештенства Епископа будимског Г. Лукијана, у петак 13. јануара 2006. године, госпођа Жени Келец, сликар-рестауратор из Завода за заштиту споменика културе из Београда посетила је цркву Светог Архангела Михаила и Преображенски храм у Сентандреји да би утврдила степен оштећења ових храмова које представљају велико културно благо Српске Православне Цркве и српског народа у Мађарској.

Господин Коста Вуковић, кустос Музеја Епархије будимске и протојереј Војислав Галић, архијерејски заменик упознали су госпођу Келец са ранијим конзерваторским радовима на заштити иконостаса и предмета за богослужбену употребу.

Посебна пажња посвећена је Преображењској цркви из 1741. године, где је констатовано да је иконостас у доста лошем стању, и да захтева што скорију рестаурацију и конзервацију. Иконостас Преображењске цркве рад је украјинских мајстора из 1746. године.

Закључено је да стручњаци за заштиту споменика културе из Мађарске и Србије треба да започну хитну обнову црквено-уметничког блага Српске Православне Цркве у Сентандреји.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu